Жо Вилфрид Цонга
(преусмерено са Жо-Вилфрид Цонга)
Жо Вилфрид Цонга (франц. Jo-Wilfried Tsonga; рођен 17. априла 1985. у Ле Ману) француски је тенисер, конгоанско-француског порекла. Надимак му је Мухамед Али због изузетне физичке сличности и понашања са боксерским шампионом. Од 2004. године професионално се бави тенисом и до сада је освојио седамнаест титула у појединачној конкуренцији. У финалу Отвореног првенства Аустралије 2008. изгубио је од Новака Ђоковића, а дошао је до два трофеја на турнирима из АТП Мастерс 1000 серије.
| Жо Вилфрид Цонга | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Професионална каријера: 2004— | ||
| Надимак | Тениски Мухамед Али | |
| Држава |  Француска
| |
| Пребивалиште | Гингинс, Швајцарска | |
| Датум рођења | 17. април 1985. | |
| Место рођења | Ле Ман, Француска | |
| Висина | 1,88 m | |
| Маса | 93 kg | |
| Игра | Десном руком; дворучни бекхенд | |
| Зарада | 21.784.292 $ | |
| Тренер | Ерик Виноградски (2004–2011)[1] Роџер Рашид (2012–2013)[2][3] Никола Ескиде (2013–2015)[4][5] Тјери Асион (2013–)[4] Серђи Бругера (2018–)[6] | |
| АТП профил | ||
| Званична презентација | ||
| Појединачно | ||
| Победе—порази: | 454–217 (67,66 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | |
| Освојени турнири: | 17 (8 челенџера, 6 фјучерса) | |
| Изгубљена финала: | 12 | |
| Најбољи пласман: | Бр. 5 (27. фебруар 2012) | |
| Тренутни пласман: | Бр. 61 (9. септембар 2019) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
 ОП Аустралије |
Ф (2008) | |
| Ролан Гарос |
ПФ (2013, 2015) | |
 Вимблдон |
ПФ (2011, 2012) | |
 ОП САД |
ЧФ (2011, 2015, 2016) | |
| Завршно првенство сезоне | ||
| Мастерс куп | Ф (2011) | |
| Олимпијске игре | ||
 Олимпијске игре |
ЧФ (2012) | |
| Парови | ||
| Победе—порази: | 80–62 (56,34 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | |
| Освојени турнири: | 4 (1 фјучерс) | |
| Изгубљена финала: | 4 | |
| Најбољи пласман: | Бр. 33 (26. октобар 2009) | |
| Тренутни пласман: | Бр. 705 (9. септембар 2019) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије |
2К (2008) | |
| Ролан Гарос |
1К (2002, 2003, 2009) | |
| Вимблдон |
КВ1 (2007) | |
| ОП САД |
– | |
| Олимпијске игре | ||
| Олимпијске игре |
 Сребро (2012)
| |
| Мешовити парови | ||
| Победе—порази: | 4–3 (57,14 % на Хопман купу) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије |
– | |
| Ролан Гарос |
– | |
| Вимблдон |
– | |
| ОП САД |
– | |
| Тимска такмичења | ||
 Дејвис куп |
П (2017) | |
 Хопман куп |
П (2014) | |
 Светско екипно првенство |
ГФ (2009) | |
|
Ажурирано: 9. септембар 2019. | ||
Портал  Тенис
| ||
_(35379195113).jpg)
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Представљајући
| ||
| Тенис | ||
| Олимпијске игре | ||
 |
Лондон 2012. | Парови |
На Олимпијским играма 2012. у Лондону је у пару са Микаелом Љодром освојио сребрну медаљу. Заједно са Ализе Корне је донео репрезентацији Француске титулу на Хопман купу 2014.године, а 2017. је учествовао у освајању Дејвис купа.
Поред Томаша Бердиха и Станисласа Вавринке је једини тенисер који је успео да на гренд слем турнирима оствари победу против свих чланова велике четворке.
Гренд слем финалаУреди
Појединачно: 1 (0–1)Уреди
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 2008. | ОП Аустралије | Тврда |  Новак Ђоковић
|
6–4, 4–6, 3–6, 6–7(2–7) |
Финала завршног првенства сезонеУреди
Појединачно: 1 (0–1)Уреди
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 2011. | Лондон | Тврда (д) |  Роџер Федерер
|
3–6, 7–6(8–6), 3–6 |
Финала АТП мастерс 1000 серијеУреди
Појединачно: 4 (2–2)Уреди
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 2008. | Париз | Тврда (д) |  Давид Налбандијан
|
6–3, 4–6, 6–4 |
| Финалиста | 1. | 2011. | Париз | Тврда (д) | Роџер Федерер
|
1–6, 6–7(3–7) |
| Победник | 2. | 2014. | Торонто | Тврда | Роџер Федерер
|
7–5, 7–6(7–3) |
| Финалиста | 2. | 2015. | Шангај | Тврда | Новак Ђоковић
|
2–6, 4–6 |
Парови: 1 (1–0)Уреди
| Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 2009. | Шангај | Тврда | Жилијен Бенето
|
 Маријуш Фирстенберг Марћин Матковски
|
6–2, 6–4 |
Мечеви за олимпијске медаљеУреди
Парови: 1 (0–1)Уреди
| Исход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Сребро | 2012. | Олимпијске игре у Лондону | Трава | Микаел Љодра
|
Боб Брајан Мајк Брајан
|
4–6, 6–7(2–7) |
АТП финалаУреди
Појединачно: 29 (17–12)Уреди
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 27. јануар 2008. | Мелбурн, Аустралија | Тврда | Новак Ђоковић
|
6–4, 4–6, 3–6, 6–7(2–7) |
| Победник | 1. | 28. септембар 2008. | Бангкок, Тајланд | Тврда (д) | Новак Ђоковић
|
7–6(7–4), 6–4 |
| Победник | 2. | 2. новембар 2008. | Париз, Француска | Тврда (д) | Давид Налбандијан
|
6–3, 4–6, 6–4 |
| Победник | 3. | 8. фебруар 2009. | Јоханезбург, ЈАР | Тврда | Жереми Шарди
|
6–4, 7–6(7–5) |
| Победник | 4. | 22. фебруар 2009. | Марсеј, Француска | Тврда (д) | Микаел Љодра
|
7–5, 7–6(7–3) |
| Победник | 5. | 11. октобар 2009. | Токио, Јапан | Тврда |  Михаил Јужни
|
6–3, 6–3 |
| Финалиста | 2. | 13. фебруар 2011. | Ротердам, Холандија | Тврда (д) |  Робин Седерлинг
|
3–6, 6–3, 3–6 |
| Финалиста | 3. | 13. јун 2011. | Лондон, В. Британија | Трава | Енди Мари
|
6–3, 6–7(2–7), 4–6 |
| Победник | 6. | 25. септембар 2011. | Мец, Француска | Тврда (д) |  Иван Љубичић
|
6–3, 6–7(4–7), 6–3 |
| Победник | 7. | 30. октобар 2011. | Беч, Аустрија | Тврда (д) | Хуан Мартин дел Потро
|
6–7(5–7), 6–3, 6–4 |
| Финалиста | 4. | 13. новембар 2011. | Париз, Француска | Тврда (д) | Роџер Федерер
|
1–6, 6–7(3–7) |
| Финалиста | 5. | 27. новембар 2011. | Лондон, В. Британија | Тврда (д) | Роџер Федерер
|
3–6, 7–6(8–6), 3–6 |
| Победник | 8. | 7. јануар 2012. | Доха, Катар | Тврда | Гаел Монфис
|
7–5, 6–3 |
| Победник | 9. | 23. септембар 2012. | Мец, Француска (2) | Тврда (д) |  Андреас Сепи
|
6–1, 6–2 |
| Финалиста | 6. | 7. октобар 2012. | Пекинг, Кина | Тврда | Новак Ђоковић
|
6–7(4–7), 2–6 |
| Финалиста | 7. | 21. октобар 2012. | Стокхолм, Шведска | Тврда (д) |  Томаш Бердих
|
6–4, 4–6, 4–6 |
| Победник | 10. | 24. фебруар 2013. | Марсеј, Француска (2) | Тврда (д) | Томаш Бердих
|
3–6, 7–6(8–6), 6–4 |
| Финалиста | 8. | 22. септембар 2013. | Мец, Француска | Тврда (д) | Жил Симон
|
4–6, 3–6 |
| Финалиста | 9. | 23. фебруар 2014. | Марсеј, Француска | Тврда (д) |  Ернестс Гулбис
|
6–7(5–7), 4–6 |
| Победник | 11. | 10. август 2014. | Торонто, Канада | Тврда | Роџер Федерер
|
7–5, 7–6(7–3) |
| Победник | 12. | 27. септембар 2015. | Мец, Француска (3) | Тврда (д) | Жил Симон
|
7–6(7–5), 1–6, 6–2 |
| Финалиста | 10. | 18. октобар 2015. | Шангај, Кина | Тврда | Новак Ђоковић
|
2–6, 4–6 |
| Финалиста | 11. | 30. октобар 2016. | Беч, Аустрија | Тврда (д) | Енди Мари
|
3–6, 6–7(6–8) |
| Победник | 13. | 19. фебруар 2017. | Ротердам, Холандија | Тврда (д) |  Давид Гофан
|
4–6, 6–4, 6–1 |
| Победник | 14. | 26. фебруар 2017. | Марсеј, Француска (3) | Тврда (д) | Лука Пуј
|
6–4, 6–4 |
| Победник | 15. | 27. мај 2017. | Лион, Француска | Шљака | Томаш Бердих
|
7–6(7–2), 7–5 |
| Победник | 16. | 22. октобар 2017. | Антверпен, Белгија | Тврда (д) | Дијего Шварцман
|
6–3, 7–5 |
| Финалиста | 12. | 29. октобар 2017. | Беч, Аустрија (2) | Тврда (д) | Лука Пуј
|
1–6, 4–6 |
| Победник | 17. | 10. фебруар 2019. | Монпеље, Француска | Тврда (д) | Пјер-Иг Ербер
|
6–4, 6–2 |
Парови: 8 (4–4)Уреди
|
|
|
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1. | 28. октобар 2007. | Лион, Француска | Тепих (д) | Себастијан Грожан
|
Лукаш Кубот Ловро Зовко
|
6–4, 6–3 |
| Победник | 2. | 12. јануар 2008. | Сиднеј, Аустралија | Тврда | Ришар Гаске
|
Боб Брајан Мајк Брајан
|
4–6, 6–4, [11–9] |
| Победник | 3. | 11. јануар 2009. | Бризбејн, Аустралија | Тврда | Марк Жикел
|
 Фернандо Вердаско Миша Зверев
|
6–4, 6–3 |
| Победник | 4. | 18. октобар 2009. | Шангај, Кина | Тврда | Жилијен Бенето
|
Маријуш Фирстенберг Марћин Матковски
|
6–2, 6–4 |
| Финалиста | 1. | 20. фебруар 2011. | Марсеј, Француска | Тврда (д) | Жилијен Бенето
|
 Робин Хасе Кен Скупски
|
3–6, 7–6(7–4), [11–13] |
| Финалиста | 2. | 26. фебруар 2012. | Марсеј, Француска (2) | Тврда (д) | Дастин Браун
|
Николас Махут Едуар Роже-Васелен
|
6–3, 3–6, [6–10] |
| Финалиста | 3. | 4. август 2012. | Лондон, Велика Британија | Трава | Микаел Љодра
|
Боб Брајан Мајк Брајан
|
4–6, 6–7(2–7) |
| Финалиста | 4. | 22. септембар 2013. | Мец, Француска | Тврда (д) | Николас Махут
|
Јохан Брунстрем Равен Класен
|
4–6, 6–7(5–7) |
Остала финалаУреди
Тимска такмичења: 5 (2–3)Уреди
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнери | Противници | Резултат | Извор |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 3–5. децембар 2010. | Дејвис куп, Београд, Србија | Тврда (д) | Гаел Монфис Микаел Љодра Жил Симон Арно Клеман
|
Новак Ђоковић Виктор Троицки Јанко Типсаревић Ненад Зимоњић
|
2–31 | [7] |
| Победник | 1. | 4. јануар 2014. | Хопман куп, Перт, Аустралија | Тврда (д) | Ализ Корне
|
Агњешка Радвањска Гжегож Панфил
|
2–1 | [8] |
| Финалиста | 2. | 21–23. новембар 2014. | Дејвис куп, Лил, Француска | Шљака (д) | Гаел Монфис Жилијен Бенето Ришар Гаске
|
Роџер Федерер Станислас Вавринка Марко Кјудинели Михаел Ламер
|
1–3 | [9] |
| Победник | 2. | 24–26. новембар 2017. | Дејвис куп, Лил, Француска | Тврда (д) | Лука Пуј Ришар Гаске Пјер-Иг Ербер
|
Давид Гофен Стив Дарси Рубен Бемелманс Јорис Де Лоре
|
3–2 | [10] |
| Финалиста | 3. | 23–25. новембар 2018. | Дејвис куп, Лил, Француска | Шљака (д) | Лука Пуј Жереми Шарди Пјер-Иг Ербер Николас Махут
|
Марин Чилић Борна Ћорић Франко Шкугор Мате Павић Иван Додиг
|
1–3 | [11] |
1 Учествовао је само у првом колу Дејвис купа 2010.
Егзибициони турнири: 1 (0–1)Уреди
| Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат | Извор |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1. | 16. јануар 2010. | Мелбурн, Аустралија | Тврда | Фернандо Вердаско
|
5–7, 3–6 | [12] |
РеференцеУреди
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga parts with coach”. ESPN. 4. 4. 2011. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ „Roger Rasheed to coach Jo-Wilfried Tsonga”. Herald Sun. 26. 10. 2012. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga splits with Australian coach Roger Rasheed after less than a year”. The Courier Mail. 30. 8. 2013. Приступљено 28. 11. 2017.
- ↑ 4,0 4,1 „Tsonga hires Ascione and Escude as coaches”. Tennis. 28. 10. 2013. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ „Co-coach Escude stops working with Tsonga”. Tennis. 29. 9. 2015. Приступљено 8. 2. 2016.
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga hires new coach - Here is who”. Tennis World. 23. 11. 2018. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga guides France to Hopman Cup win with Alize Cornet”. The Guardian. 5. 1. 2014. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2017 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „Verdasco downs Tsonga in Kooyong final”. ABC. 16. 1. 2010. Приступљено 27. 2. 2017.
Спољашње везеУреди
Више информација о чланкуЖо Вилфрид Цонгапронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
- Званични веб-сајт (на језику: француски)
- Жо Вилфрид Цонга на сајту АТП (на језику: енглески)
- Жо Вилфрид Цонга на сајту ИТФ (на језику: енглески)
- Жо Вилфрид Цонга на сајту Дејвис купа (на језику: енглески)