Жо-Вилфрид Цонга
Жо-Вилфрид Цонга (франц. Jo-Wilfried Tsonga; рођен 17. априла 1985. у Ле Ману) бивши је француски тенисер, конгоанско-француског порекла. Надимак му је Мухамед Али због изузетне физичке сличности и понашања са боксерским шампионом. Од 2004. до 2022. године професионално се бавио тенисом, освојио је осамнаест титула у појединачној конкуренцији. У финалу Отвореног првенства Аустралије 2008. изгубио је од Новака Ђоковића, а дошао је до два трофеја на турнирима из АТП Мастерс 1000 серије.
Жо-Вилфрид Цонга | ||
---|---|---|
| ||
Професионална каријера: 2004—2022 | ||
Надимак | Тениски Мухамед Али | |
Држава | ![]() | |
Пребивалиште | Гингинс, Швајцарска | |
Датум рођења | 17. април 1985. | |
Место рођења | Ле Ман, Француска | |
Висина | 1,88 m | |
Маса | 93 kg | |
Игра | Десном руком; дворучни бекхенд | |
Зарада | 22.157.662 $ | |
Тренер | Ерик Виноградски (2004–2011)[1] Роџер Рашид (2012–2013)[2][3] Никола Ескиде (2013–2015)[4][5] Тјери Асион (2013–)[4] Серђи Бругера (2018–)[6] | |
АТП профил | ||
Званична презентација | ||
Појединачно | ||
Победе—порази: | 464–223 (67,54% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | |
Освојени турнири: | 18 (9 челенџера, 6 фјучерса) | |
Изгубљена финала: | 12 | |
Најбољи пласман: | Бр. 5 (27. фебруар 2012) | |
Тренутни пласман: | Бр. 62 (30. новембар 2020) | |
Успех на гренд слем турнирима | ||
ОП Аустралије | Ф (2008) | |
Ролан Гарос | ПФ (2013, 2015) | |
Вимблдон | ПФ (2011, 2012) | |
ОП САД | ЧФ (2011, 2015, 2016) | |
Завршно првенство сезоне | ||
Мастерс куп | Ф (2011) | |
Олимпијске игре | ||
Олимпијске игре | ЧФ (2012) | |
Парови | ||
Победе—порази: | 80–63 (55,94% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) | |
Освојени турнири: | 4 (1 фјучерс) | |
Изгубљена финала: | 4 | |
Најбољи пласман: | Бр. 33 (26. октобар 2009) | |
Тренутни пласман: | Бр. 768 (30. новембар 2020) | |
Успех на гренд слем турнирима | ||
ОП Аустралије | 2К (2008) | |
Ролан Гарос | 1К (2002, 2003, 2009) | |
Вимблдон | КВ1 (2007) | |
ОП САД | – | |
Олимпијске игре | ||
Олимпијске игре | ![]() | |
Мешовити парови | ||
Победе—порази: | 4–3 (57,14% на Хопман купу) | |
Успех на гренд слем турнирима | ||
ОП Аустралије | – | |
Ролан Гарос | – | |
Вимблдон | – | |
ОП САД | – | |
Тимска такмичења | ||
Дејвис куп | П (2017) | |
Хопман куп | П (2014) | |
Светско екипно првенство | ГФ (2009) | |
Ажурирано: 30. новембар 2020. |
Освојене медаље | ||
---|---|---|
Представљајући ![]() | ||
Тенис | ||
Олимпијске игре | ||
![]() |
Лондон 2012. | Парови |
На Олимпијским играма 2012. у Лондону је у пару са Микаелом Љодром освојио сребрну медаљу. Заједно са Ализе Корне је донео репрезентацији Француске титулу на Хопман купу 2014. године, а 2017. је учествовао у освајању Дејвис купа.
Поред Томаша Бердиха и Станисласа Вавринке је једини тенисер који је успео да на гренд слем турнирима оствари победу против свих чланова велике четворке.
Гренд слем финалаУреди
Појединачно: 1 (0:1)Уреди
Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 2008. | ОП Аустралије | Тврда | Новак Ђоковић | 6:4, 4:6, 3:6, 6:7(2:7) |
Финала завршног првенства сезонеУреди
Појединачно: 1 (0:1)Уреди
Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 2011. | Лондон | Тврда (д) | Роџер Федерер | 3:6, 7:6(8:6), 3:6 |
Финала АТП мастерс 1000 серијеУреди
Појединачно: 4 (2:2)Уреди
Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Победник | 1. | 2008. | Париз | Тврда (д) | Давид Налбандијан | 6:3, 4:6, 6:4 |
Финалиста | 1. | 2011. | Париз | Тврда (д) | Роџер Федерер | 1:6, 6:7(3:7) |
Победник | 2. | 2014. | Торонто | Тврда | Роџер Федерер | 7:5, 7:6(7:3) |
Финалиста | 2. | 2015. | Шангај | Тврда | Новак Ђоковић | 2:6, 4:6 |
Парови: 1 (1:0)Уреди
Исход | Бр. | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Победник | 1. | 2009. | Шангај | Тврда | Жилијен Бенето | Маријуш Фирстенберг Марћин Матковски |
6:2, 6:4 |
Мечеви за олимпијске медаљеУреди
Парови: 1 (0:1)Уреди
Исход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Сребро | 2012. | Олимпијске игре у Лондону | Трава | Микаел Љодра | Боб Брајан Мајк Брајан |
4:6, 6:7(2:7) |
АТП финалаУреди
Појединачно: 30 (18:12)Уреди
|
|
|
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 27. јануар 2008. | Мелбурн, Аустралија | Тврда | Новак Ђоковић | 6:4, 4:6, 3:6, 6:7(2:7) |
Победник | 1. | 28. септембар 2008. | Бангкок, Тајланд | Тврда (д) | Новак Ђоковић | 7:6(7:4), 6:4 |
Победник | 2. | 2. новембар 2008. | Париз, Француска | Тврда (д) | Давид Налбандијан | 6:3, 4:6, 6:4 |
Победник | 3. | 8. фебруар 2009. | Јоханезбург, ЈАР | Тврда | Жереми Шарди | 6:4, 7:6(7:5) |
Победник | 4. | 22. фебруар 2009. | Марсеј, Француска | Тврда (д) | Микаел Љодра | 7:5, 7:6(7:3) |
Победник | 5. | 11. октобар 2009. | Токио, Јапан | Тврда | Михаил Јужни | 6:3, 6:3 |
Финалиста | 2. | 13. фебруар 2011. | Ротердам, Холандија | Тврда (д) | Робин Седерлинг | 3:6, 6:3, 3:6 |
Финалиста | 3. | 13. јун 2011. | Лондон, В. Британија | Трава | Енди Мари | 6:3, 6:7(2:7), 4:6 |
Победник | 6. | 25. септембар 2011. | Мец, Француска | Тврда (д) | Иван Љубичић | 6:3, 6:7(4:7), 6:3 |
Победник | 7. | 30. октобар 2011. | Беч, Аустрија | Тврда (д) | Хуан Мартин дел Потро | 6:7(5:7), 6:3, 6:4 |
Финалиста | 4. | 13. новембар 2011. | Париз, Француска | Тврда (д) | Роџер Федерер | 1:6, 6:7(3:7) |
Финалиста | 5. | 27. новембар 2011. | Лондон, В. Британија | Тврда (д) | Роџер Федерер | 3:6, 7:6(8:6), 3:6 |
Победник | 8. | 7. јануар 2012. | Доха, Катар | Тврда | Гаел Монфис | 7:5, 6:3 |
Победник | 9. | 23. септембар 2012. | Мец, Француска (2) | Тврда (д) | Андреас Сепи | 6:1, 6:2 |
Финалиста | 6. | 7. октобар 2012. | Пекинг, Кина | Тврда | Новак Ђоковић | 6:7(4:7), 2:6 |
Финалиста | 7. | 21. октобар 2012. | Стокхолм, Шведска | Тврда (д) | Томаш Бердих | 6:4, 4:6, 4:6 |
Победник | 10. | 24. фебруар 2013. | Марсеј, Француска (2) | Тврда (д) | Томаш Бердих | 3:6, 7:6(8:6), 6:4 |
Финалиста | 8. | 22. септембар 2013. | Мец, Француска | Тврда (д) | Жил Симон | 4:6, 3:6 |
Финалиста | 9. | 23. фебруар 2014. | Марсеј, Француска | Тврда (д) | Ернестс Гулбис | 6:7(5:7), 4:6 |
Победник | 11. | 10. август 2014. | Торонто, Канада | Тврда | Роџер Федерер | 7:5, 7:6(7:3) |
Победник | 12. | 27. септембар 2015. | Мец, Француска (3) | Тврда (д) | Жил Симон | 7:6(7:5), 1:6, 6:2 |
Финалиста | 10. | 18. октобар 2015. | Шангај, Кина | Тврда | Новак Ђоковић | 2:6, 4:6 |
Финалиста | 11. | 30. октобар 2016. | Беч, Аустрија | Тврда (д) | Енди Мари | 3:6, 6:7(6:8) |
Победник | 13. | 19. фебруар 2017. | Ротердам, Холандија | Тврда (д) | Давид Гофан | 4:6, 6:4, 6:1 |
Победник | 14. | 26. фебруар 2017. | Марсеј, Француска (3) | Тврда (д) | Лука Пуј | 6:4, 6:4 |
Победник | 15. | 27. мај 2017. | Лион, Француска | Шљака | Томаш Бердих | 7:6(7:2), 7:5 |
Победник | 16. | 22. октобар 2017. | Антверпен, Белгија | Тврда (д) | Дијего Шварцман | 6:3, 7:5 |
Финалиста | 12. | 29. октобар 2017. | Беч, Аустрија (2) | Тврда (д) | Лука Пуј | 1:6, 4:6 |
Победник | 17. | 10. фебруар 2019. | Монпеље, Француска | Тврда (д) | Пјер-Иг Ербер | 6:4, 6:2 |
Победник | 18. | 22. септембар 2019. | Мец, Француска (4) | Тврда (д) | Аљаж Бедене | 6:7(4:7), 7:6(7:4), 6:3 |
Парови: 8 (4:4)Уреди
|
|
|
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнер | Противници | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Победник | 1. | 28. октобар 2007. | Лион, Француска | Тепих (д) | Себастијан Грожан | Лукаш Кубот Ловро Зовко |
6:4, 6:3 |
Победник | 2. | 12. јануар 2008. | Сиднеј, Аустралија | Тврда | Ришар Гаске | Боб Брајан Мајк Брајан |
4:6, 6:4, [11:9] |
Победник | 3. | 11. јануар 2009. | Бризбејн, Аустралија | Тврда | Марк Жикел | Фернандо Вердаско Миша Зверев |
6:4, 6:3 |
Победник | 4. | 18. октобар 2009. | Шангај, Кина | Тврда | Жилијен Бенето | Маријуш Фирстенберг Марћин Матковски |
6:2, 6:4 |
Финалиста | 1. | 20. фебруар 2011. | Марсеј, Француска | Тврда (д) | Жилијен Бенето | Робин Хасе Кен Скупски |
3:6, 7:6(7:4), [11:13] |
Финалиста | 2. | 26. фебруар 2012. | Марсеј, Француска (2) | Тврда (д) | Дастин Браун | Николас Махут Едуар Роже-Васелен |
6:3, 3:6, [6:10] |
Финалиста | 3. | 4. август 2012. | Лондон, Велика Британија | Трава | Микаел Љодра | Боб Брајан Мајк Брајан |
4:6, 6:7(2:7) |
Финалиста | 4. | 22. септембар 2013. | Мец, Француска | Тврда (д) | Николас Махут | Јохан Брунстрем Равен Класен |
4:6, 6:7(5:7) |
Остала финалаУреди
Тимска такмичења: 5 (2:3)Уреди
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнери | Противници | Резултат | Извор |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 3–5. децембар 2010. | Дејвис куп, Београд, Србија | Тврда (д) | Гаел Монфис Микаел Љодра Жил Симон Арно Клеман |
Новак Ђоковић Виктор Троицки Јанко Типсаревић Ненад Зимоњић |
2:31 | [7] |
Победник | 1. | 4. јануар 2014. | Хопман куп, Перт, Аустралија | Тврда (д) | Ализе Корне | Агњешка Радвањска Гжегож Панфил |
2:1 | [8] |
Финалиста | 2. | 21–23. новембар 2014. | Дејвис куп, Лил, Француска | Шљака (д) | Гаел Монфис Жилијен Бенето Ришар Гаске |
Роџер Федерер Станислас Вавринка Марко Кјудинели Михаел Ламер |
1:3 | [9] |
Победник | 2. | 24–26. новембар 2017. | Дејвис куп, Лил, Француска | Тврда (д) | Лука Пуј Ришар Гаске Пјер-Иг Ербер |
Давид Гофен Стив Дарси Рубен Бемелманс Јорис Де Лоре |
3:2 | [10] |
Финалиста | 3. | 23–25. новембар 2018. | Дејвис куп, Лил, Француска | Шљака (д) | Лука Пуј Жереми Шарди Пјер-Иг Ербер Николас Махут |
Марин Чилић Борна Ћорић Франко Шкугор Мате Павић Иван Додиг |
1:3 | [11] |
1 Учествовао је само у првом колу Дејвис купа 2010.
Егзибициони турнири: 1 (0:1)Уреди
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат | Извор |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 16. јануар 2010. | Мелбурн, Аустралија | Тврда | Фернандо Вердаско | 5:7, 3:6 | [12] |
РеференцеУреди
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga parts with coach”. ESPN. 4. 4. 2011. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ „Roger Rasheed to coach Jo-Wilfried Tsonga”. Herald Sun. 26. 10. 2012. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga splits with Australian coach Roger Rasheed after less than a year”. The Courier Mail. 30. 8. 2013. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ а б „Tsonga hires Ascione and Escude as coaches”. Tennis. 28. 10. 2013. Приступљено 28. 11. 2017.
- ^ „Co-coach Escude stops working with Tsonga”. Tennis. 29. 9. 2015. Приступљено 8. 2. 2016.
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga hires new coach - Here is who”. Tennis World. 23. 11. 2018. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала на датум 23. 09. 2015. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „Jo-Wilfried Tsonga guides France to Hopman Cup win with Alize Cornet”. The Guardian. 5. 1. 2014. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала на датум 14. 09. 2014. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2017 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала на датум 18. 09. 2017. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала на датум 27. 11. 2018. Приступљено 2. 12. 2018.
- ^ „Verdasco downs Tsonga in Kooyong final”. ABC. 16. 1. 2010. Приступљено 27. 2. 2017.
Спољашње везеУреди
- Званични веб-сајт (језик: француски)
- Жо-Вилфрид Цонга на сајту Асоцијације тениских професионалаца
- Жо-Вилфрид Цонга на сајту Међународне тениске федерације
- Жо Вилфрид Цонга на сајту Дејвис купа (језик: енглески)
- Жо-Вилфрид Цонга на сајту IMDb (језик: енглески)