Микаел Лодра
Микаел Лодра (франц. Michaël Llodra; рођен 18. маја 1980) бивши је француски професионални тенисер. Освојио је три Гренд слема у паровима: два пута Отворено првенство Аустралије и једном Вимблдон.
Микаел Лодра | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Микаел Лодра | |||||||||||
Лични подаци | |||||||||||
Датум рођења | 18. мај 1980. | ||||||||||
Место рођења | Париз, Француска | ||||||||||
Држављанство | Француска | ||||||||||
Висина | 1,90 m | ||||||||||
Маса | 80 kg | ||||||||||
Пребивалиште | Руеј Малмезон, Француска | ||||||||||
Информације о каријери | |||||||||||
Про. каријера | 1999—2014 | ||||||||||
Игра | Левом руком једноручни бекхенд | ||||||||||
Зарада | 7.432.024 $ | ||||||||||
Појединачно | |||||||||||
Победе—порази | 170-202 | ||||||||||
Освојени турнири | 5 | ||||||||||
Изгубљена финала | 5 | ||||||||||
Најбољи пласман | бр. 21 (9. мај 2011) | ||||||||||
| |||||||||||
Парови | |||||||||||
Победе—порази | 343–200 | ||||||||||
Освојени турнири | 23 | ||||||||||
Изгубљена финала | 21 | ||||||||||
Најбољи пласман | 3. (14. новембар 2011.) | ||||||||||
| |||||||||||
Ажурирано: 5. новембра 2012.. |
Освојене медаље | ||
---|---|---|
Тенис | ||
Олимпијске игре | ||
![]() |
Лондон 2012. | Парови |
Живот и каријера Уреди
Лодра је рођен у Паризу, где је његов отац Мишел играо за Пари Сен Жермен. Као играчу који гаји сервис-волеј стил игре, узор му је Стефан Едберг.
Лодра и његова жена Камиј су се венчали 9. септембра 2003, и имају ћерку Манон (рођену 23. марта 2004) и сина Теа (рођеног 5. септембра 2007).
2010 Уреди
Лодра је био члан француске репрезентације у Дејвис купу. У финалу у Београдској арени, у трећем мечу (меч парова) играјући са Арно Клеманом, победио је српски пар Зимоњић-Троицки што је довело Француску у вођство 2-1. У четвртом мечу је Ђоковић победио Монфиса и изједначио на 2-2. Након тога, у петом одлучујућем мечу, Лодра је изгубио од Виктора Троицког, чиме је Србија освојила Дејвис куп а Француска друго место.[1]
2011 Уреди
У 2011, нови партнер Лодре у паровима постао је Ненад Зимоњић.[2]
Референце Уреди
- ^ Интернет презентација Дејвис купа, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Интернет презентација Ненада Зимоњића, Приступљено 12. 4. 2013.