Микаел Лодра (фр. Michaël Llodra; рођен 18. маја 1980) бивши је француски професионални тенисер.[1] Освојио је три Гренд слема у паровима: два пута Отворено првенство Аустралије и једном Вимблдон.

Микаел Лодра
Микаел Лодра
Лични подаци
Датум рођења(1980-05-18)18. мај 1980.(44 год.)
Место рођењаПариз, Француска
ДржављанствоФранцуска
Висина1,90 m
Маса80 kg
ПребивалиштеРуеј Малмезон, Француска
Информације о каријери
Проф. каријера1999—2014
ИграЛевом руком једноручни бекхенд
Зарада7.432.024 $
Појединачно
Победе—порази170-202
Освојени турнири5
Изгубљена финала5
Најбољи пласманбр. 21 (9. мај 2011)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије3К (2012)
Ролан Гарос4К (2004, 2008)
Вимблдон4К (2011)
ОП САД4К (2004)
Парови
Победе—порази343–200
Освојени турнири23
Изгубљена финала21
Најбољи пласман3. (14. новембар 2011.)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП АустралијеП (2003, 2004)
Ролан ГаросФ (2004)
ВимблдонП (2007)
ОП САДПФ (2003)
Ажурирано: 5. новембра 2012..
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место Лондон 2012. Парови

Живот и каријера

уреди

Лодра је рођен у Паризу, где је његов отац Мишел играо за Пари Сен Жермен. Као играчу који гаји сервис-волеј стил игре, узор му је Стефан Едберг.

Лодра и његова жена Камиј су се венчали 9. септембра 2003, и имају ћерку Манон (рођену 23. марта 2004) и сина Теа (рођеног 5. септембра 2007).

Лодра је био члан француске репрезентације у Дејвис купу. У финалу у Београдској арени, у трећем мечу (меч парова) играјући са Арно Клеманом, победио је српски пар Зимоњић-Троицки што је довело Француску у вођство 2-1. У четвртом мечу је Ђоковић победио Монфиса и изједначио на 2-2. Након тога, у петом одлучујућем мечу, Лодра је изгубио од Виктора Троицког, чиме је Србија освојила Дејвис куп а Француска друго место.[2]

У 2011, нови партнер Лодре у паровима постао је Ненад Зимоњић.[3]

Референце

уреди
  1. ^ „Michael Llodra - Tennis Explorer”. www.tennisexplorer.com. Приступљено 2024-01-27. 
  2. ^ Интернет презентација Дејвис купа, Приступљено 12. 4. 2013.
  3. ^ Интернет презентација Ненада Зимоњића, Приступљено 12. 4. 2013.

Спољашње везе

уреди