Отворите главни мени

Отворено првенство Ротердама у тенису

Отворено првенство Ротердама (познат и по спонзорском имену ABN AMRO World Tennis Tournament) је тениски турнир за мушкарце из АТП серије 500. Одржава се сваке године у дворани Ahoy Rotterdam на тврдој подлози.

Отворено првенство Ротердама
Logo des 41. ABN AMRO WORLD TENNIS TOURNAMENT 2014.png
 АТП
Званични називABN AMRO World Tennis Tournament
ГрадРотердам,  Холандија
СтадионAhoy Rotterdam
КатегоријаАТП 500
ПодлогаТепих, дворана (1972–1999)[1]
Тврда, дворана (2000–)[2]
Жреб32 појединачно
(16 квалификације)
16 парови
(4 квалификације), од 2014.[3]
Новчана награда1.961.160 [4]
Укупне финансијске обавезе2.098.480 €[4]
Званична презентација
АТП профил
 Тренутни шампиони
ПојединачноФранцуска Гаел Монфис
ПаровиФранцуска Жереми Шарди
Финска Хенри Континен

Премијерно издање било је у новембру 1972. када је турнир освојио Артур Еш.[5] Наредне 1973. године такмичење није одржано да би од 1974. било пребачено за март.[6] Од 1974. ABN AMRO подржава организацију турнира, што је најдуже спонзорство на АТП туру.[7]

Финале сингла између Лендла и Макенроа 1984. прекинуто је при резултату 6:0, 1:0 након анонимне дојаве о постављеној бомби. Пошто је утврђено да је створена лажна узбуна и публика враћена на своја места, меч ипак није одигран до краја јер Лендл није био спреман за наставак.[8]

Функцију директора турнира од 2004. обавља бивши холандски тенисер Рихард Крајичек.[7]

Рекордна посећеност била је 2013. када је мечеве посматрало преко 116.000 људи.[9]

Протекла финалаУреди

ПојединачноУреди

 
Артур Еш (сликано током турнира из 1975.) дели рекорд за највише титула у појединачној конкуренцији (1972, 1975–76.)
 
Роџер Федерер дели рекорд за највише титула у појединачној конкуренцији (2005, 2012. и 2018.)
Година
Победник
Финалиста
Резултат
1972.   Артур Еш   Том Окер 3:6, 6:2, 6:1
1973. Није одржано
1974.   Том Окер   Том Горман 3:6, 7:6(7:2), 6:1
1975.   Артур Еш (2)   Том Окер 3:6, 6:2, 6:4
1976.   Артур Еш (3)   Роберт Луц 6:3, 6:3
1977.   Дик Стоктон   Илије Настасе 2:6, 6:3, 6:3
1978.   Џими Конорс   Раул Рамирез 7:5, 7:5
1979.   Бјерн Борг   Џон Макенро 6:4, 6:2
1980.   Ханјц Гинтарт   Џин Мејер 6:2, 6:4
1981.   Џими Конорс (2)   Џин Мејер 6:1, 2:6, 6:2
1982.   Гиљермо Вилас   Џими Конорс 0:6, 6:2, 6:4
1983.   Џин Мејер   Гиљермо Вилас 6:1, 7:6
1984. Без победника   Иван Лендл
  Џими Конорс
6:0, 1:0
(меч прекинут)
1985.   Милослав Мечирж   Јакоб Хласек 6:1, 6:2
1986.   Јоаким Нистрем   Андерс Јерид 6:0, 6:3
1987.   Стефан Едберг   Џон Макенро 3:6, 6:3, 6:1
1988.   Стефан Едберг (2)   Милослав Мечирж 7:6, 6:2
1989.   Јакоб Хласек   Андерс Јерид 6:1, 7:5
1990.   Бред Гилберт   Јонас Свенсон 6:1, 6:3
1991.   Омар Кампорезе   Иван Лендл 3:6, 7:6(7:4), 7:6(7:4)
1992.   Борис Бекер   Александар Волков 7:6(11:9), 4:6, 6:2
1993.   Андерс Јерид   Карел Новачек 6:3, 7:5
1994.   Михаел Штих   Вејн Фереира 4:6, 6:3, 6:0
1995.   Рихард Крајичек   Паул Хархојс 7:6(7:5), 6:4
1996.   Горан Иванишевић   Јевгениј Кафељников 6:4, 3:6, 6:3
1997.   Рихард Крајичек (2)   Данијел Вацек 7:6(7:4), 7:6(7:5)
1998.   Јан Симеринк   Томас Јохансон 7:6(7:2), 6:2
1999.   Јевгениј Кафељников   Тим Хенман 6:2, 7:6(7:3)
2000.   Седрик Пиолин   Тим Хенман 6:7(3:7), 6:4, 7:6(7:4)
2001.   Никола Ескиде   Роџер Федерер 7:5, 3:6, 7:6(7:5)
2002.   Никола Ескиде (2)   Тим Хенман 3:6, 7:6(9:7), 6:4
2003.   Макс Мирни   Рамон Слојтер 7:6(7:3), 6:4
2004.   Лејтон Хјуит   Хуан Карлос Фереро 6:7(1:7), 7:5, 6:4
2005.   Роџер Федерер   Иван Љубичић 5:7, 7:5, 7:6(7:5)
2006.   Радек Штјепанек   Кристоф Рокус 6:0, 6:3
2007.   Михаил Јужни   Иван Љубичић 6:2, 6:4
2008.   Микаел Љодра   Робин Седерлинг 6:7(3:7), 6:3, 7:6(7:4)
2009.   Енди Мари   Рафаел Надал 6:3, 4:6, 6:0
2010.   Робин Седерлинг   Михаил Јужни 6:4, 2:0 (предаја)
2011.   Робин Седерлинг (2)   Жо-Вилфрид Цонга 6:3, 3:6, 6:3
2012.   Роџер Федерер (2)   Хуан Мартин дел Потро 6:1, 6:4
2013.   Хуан Мартин дел Потро   Жилијен Бенето 7:6(7:2), 6:3
2014.   Томаш Бердих   Марин Чилић 6:4, 6:2
2015.   Станислас Вавринка   Томаш Бердих 4:6, 6:3, 6:4
2016.   Мартин Клижан   Гаел Монфис 6:7(1:7), 6:3, 6:1
2017.   Жо-Вилфрид Цонга   Давид Гофен 4:6, 6:4, 6:1
2018.   Роџер Федерер (3)   Григор Димитров 6:2, 6:2
2019.   Гаел Монфис   Станислас Вавринка 6:3, 1:6, 6:2

ПаровиУреди

 
Андерс Јерид је први освојио четири титуле у конкуренцији парова (1987, 1991, 1993, 1995.)
 
Ненад Зимоњић је играо у пет узастопних финала у Ротердаму (2009–13), а освојио титулу четири пута (2009–10, 2012–13.)
Година
Победници
Финалисти
Резултат
1972.   Рој Емерсон
  Џон Њуком
  Артур Еш
  Роберт Луц
6:2, 6:3
1973. Није одржано
1974.   Боб Хјуит
  Фру Макмилан
  Пјер Барте
  Илије Настасе
3:6, 6:4, 6:3
1975.   Боб Хјуит (2)
  Фру Макмилан (2)
  Хосе Игерас
  Балаж Тароци
6:2, 6:2
1976.   Род Лејвер
  Фру Макмилан (3)
  Артур Еш
  Том Окер
6:1, 6:7(4:7), 7:6(7:5)
1977.   Војћех Фибак
  Том Окер
  Виџај Амритраж
  Дик Стоктон
6:4, 6:4
1978.   Фред Макнер
  Раул Рамирез
  Роберт Луц
  Стен Смит
6:2, 6:3
1979.   Питер Флеминг
  Џон Макенро
  Ханјц Гинтарт
  Бернард Митон
6:4, 6:4
1980.   Виџај Амритраж
  Стен Смит
  Бил Сканлон
  Брајан Тичер
6:4, 6:3
1981.   Фриц Бјунинг
  Ферди Тејган
  Џин Мејер
  Сенди Мејер
7:6, 1:6, 6:4
1982.   Марк Едмондсон
  Шервуд Стјуарт
  Фриц Бјунинг
  Кевин Карен
7:5, 6:2
1983.   Фриц Бјунинг (2)
  Том Галиксон
  Питер Флеминг
  Павел Сложил
7:6, 4:6, 7:6
1984.   Кевин Карен
  Војћех Фибак (2)
  Фриц Бјунинг
  Ферди Тејган
6:4, 6:4
1985.   Томаш Шмид
  Павел Сложил
  Витас Герулајтис
  Пол Макнами
6:4, 6:4
1986.   Стефан Едберг
  Слободан Живојиновић
  Војћех Фибак
  Мет Мичел
2:6, 6:3, 6:2
1987.   Стефан Едберг (2)
  Андерс Јерид
  Чип Хупер
  Мајк Лич
3:6, 6:3, 6:4
1988.   Патрик Кинен
  Торе Мајнеке
  Магнус Густафсон
  Дијего Наргизо
7:6, 7:6
1989.   Милослав Мечирж
  Милан Шрејбер
  Јан Гунарсон
  Магнус Густафсон
7:6, 6:0
1990.   Леонардо Лаваље
  Хорхе Лозано
  Дијего Наргизо
  Николас Переира
6:3, 7:6
1991.   Патрик Галбрајт
  Андерс Јерид (2)
  Стив Деврис
  Дејвид Макферсон
7:6, 6:2
1992.   Марк-Кевин Гелнер
  Давид Принозил
  Паул Хархојс
  Марк Куверманс
6:2, 6:7, 7:6
1993.   Хенрик Холм
  Андерс Јерид (3)
  Дејвид Адамс
  Андреј Ољховски
6:4, 7:6
1994.   Џереми Бејтс
  Јонас Бјеркман
  Јако Елтинг
  Паул Хархојс
6:4, 6:1
1995.   Мартин Дам
  Андерс Јерид (4)
  Томас Карбонел
  Франсиско Роиг
6:3, 6:2
1996.   Дејвид Адамс
  Маријус Барнард
  Хендрик Јан Давидс
  Цирил Сук
6:3, 5:7, 7:6
1997.   Јако Елтинг
  Паул Хархојс
  Либор Пимек
  Бајрон Талбот
7:6(7:5), 6:4
1998.   Јако Елтинг (2)
  Паул Хархојс (2)
  Нил Броуд
  Пит Норвал
7:6, 6:3
1999.   Дејвид Адамс (2)
  Џон-Лафни де Јагер
  Нил Броуд
  Питер Трамаки
6:7(5:7), 6:3, 6:4
2000.   Дејвид Адамс (3)
  Џон-Лафни де Јагер (2)
  Тим Хенман
  Јевгениј Кафељников
5:7, 6:2, 6:3
2001.   Јонас Бјеркман (2)
  Роџер Федерер
  Петр Пала
  Павел Визнер
6:3, 6:0
2002.   Роџер Федерер (2)
  Макс Мирни
  Марк Ноулс
  Данијел Нестор
4:6, 6:3, [10:4]
2003.   Вејн Артурс
  Пол Хенли
  Роџер Федерер
  Макс Мирни
7:6(7:4), 6:2
2004.   Пол Хенли (2)
  Радек Штјепанек
  Јонатан Ерлих
  Анди Рам
5:7, 7:6(7:5), 7:5
2005.   Јонатан Ерлих
  Анди Рам
  Цирил Сук
  Павел Визнер
6:4, 4:6, 6:3
2006.   Пол Хенли (3)
  Кевин Улијет
  Јонатан Ерлих
  Анди Рам
7:6(7:4), 7:6(7:2)
2007.   Мартин Дам (2)
  Леандер Паес
  Андреј Павел
  Александер Васке
6:3, 6:7(5:7), [10:7]
2008.   Томаш Бердих
  Дмитриј Турсунов
  Филип Колшрајбер
  Михаил Јужни
7:5, 3:6, [10:7]
2009.   Данијел Нестор
  Ненад Зимоњић
  Лукаш Длухи
  Леандер Паес
6:2, 7:5
2010.   Данијел Нестор (2)
  Ненад Зимоњић (2)
  Симон Аспелин
  Пол Хенли
6:4, 4:6, [10:7]
2011.   Јирген Мелцер
  Филип Печнер
  Микаел Љодра
  Ненад Зимоњић
6:4, 3:6, [10:5]
2012.   Микаел Љодра
  Ненад Зимоњић (3)
  Роберт Линдстед
  Орија Текау
4:6, 7:5, [16:14]
2013.   Роберт Линдстед
  Ненад Зимоњић (4)
  Тимо де Бакер
  Јесе Хута Галунг
5:7, 6:3, [10:8]
2014.   Микаел Љодра (2)
  Никола Маи
  Жан-Жилијен Ројер
  Орија Текау
6:2, 7:6(7:4)
2015.   Жан-Жилијен Ројер
  Орија Текау
  Џејми Мари
  Џон Пирс
3:6, 6:3, [10:8]
2016.   Никола Маи (2)
  Вашек Поспишил
  Филип Печнер
  Александер Пеја
7:6(7:2), 6:4
2017.   Иван Додиг
  Марсел Гранољерс
  Весли Колхоф
  Матве Миделкоп
7:6(7:5), 6:3
2018.   Пјер-Иг Ербер
  Никола Маи (3)
  Оливер Марах
  Мате Павић
2:6, 6:2, [10:7]
2019.   Жереми Шарди
  Хенри Континен
  Жан-Жилијен Ројер
  Орија Текау
7:6(7:5), 7:6(7:4)

РеференцеУреди

  1. ^ „1999 ABN AMRO World Tennis Tournament – overview”. ITF Tennis. Приступљено 26. 5. 2019. 
  2. ^ „2000 ABN AMRO World Tennis Tournament – overview”. ITF Tennis. Приступљено 26. 5. 2019. 
  3. ^ „2014 ABN AMRO World Tennis Tournament – drawsheet”. ITF Tennis. Приступљено 24. 5. 2019. 
  4. 4,0 4,1 „2019 ABN AMRO World Tennis Tournament – draw”. ATP Tour. Приступљено 24. 5. 2019. 
  5. ^ „WCT Rotterdam 1972 – overview”. ITF Tennis. Приступљено 26. 5. 2019. 
  6. ^ „WCT Rotterdam 1974 – overview”. ITF Tennis. Приступљено 26. 5. 2019. 
  7. 7,0 7,1 „ABN AMRO”. ABN AMRO World Tennis Tournament – official website. Приступљено 26. 5. 2019. 
  8. ^ „Bomb Scare Ends Rotterdam Final”. The New York Times. 19. 3. 1984. Приступљено 26. 5. 2019. 
  9. ^ „History”. ABN AMRO World Tennis Tournament – official website. Приступљено 26. 5. 2019. 

Спољашње везеУреди