Илије Настасе
Илије Настасе (рум. Ilie Năstase, 19. јул 1946) је бивши румунски тенисер. Вишеструки је победник гренд слем турнира у појединачној и у игри парова. Настасе је између 23. августа 1973. и 2. јуна 1974. био први на АТП листи. Један је од пет тенисера у историји који је успео да освоји више 100 АТП титула (57 у појединачној конкуренцији и 45 у игри парова).[1] Освојио је седам гренд слем титула, две у појединачној конкуренцији, 3 у игри парова и 2 у игри мешовитих парова. Такође је четири пута победио на Тенис мастерс купу. Магазин Тенис га је 2005. године поставио на 28. место најбољих тенисера у периоду 1965-2005.
| Илије Настасе | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Професионална каријера: 1969—1985 | ||
| Држава |  Румунија
| |
| Пребивалиште | Букурешт, Румунија | |
| Датум рођења | 19. јул 1946. | |
| Место рођења | Букурешт, Краљевина Румунија | |
| Висина | 182 cm | |
| Маса | ||
| Игра | десном руком (једноручни бекхенд) | |
| Зарада | 2.076.761 $ | |
| Појединачно | ||
| Победе—порази: | 755-287 | |
| Освојени турнири: | 87 (57 АТП) | |
| Изгубљена финала: | 36 | |
| Најбољи пласман: | 1. (23. августа 1973) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије | 1. коло (1981) | |
| Ролан Гарос | П (1973) | |
| Вимблдон | Ф (1972, 1976) | |
| ОП САД | П (1972) | |
| Завршно првенство сезоне | ||
| Мастерс куп | П (1971, 1972, 1973, 1975) | |
| Парови | ||
| Победе—порази: | 480-209 | |
| Освојени турнири: | 45 | |
| Изгубљена финала: | - | |
| Најбољи пласман: | 10. (30. август 1977) | |
| Успех на гренд слем турнирима | ||
| ОП Аустралије | ||
| Ролан Гарос | П (1970) | |
| Вимблдон | П (1973) | |
| ОП САД | П (1975) | |
|
Ажурирано: 14. новембра 2011. | ||
.jpg)
КаријераУреди
На почетку каријере 1966. Илије Настасе је путовао по свету и такмичио се са својим добрим пријатељем Јоном Циријаком. Њих двојица су се такмичили за Румунију у Дејвис купу, са којом су три пута били финалисти (1969, 1971, 1972). Своју прву титулу у појединачној конкуренцији Настасе је освојио у Кану 16. априла 1967. Настасе је 1970. године постао један од најбољих играча на свету а велики број тениских стручњака га је рангирао на шесто место иза Род Лејвера, Кена Роузвола, Џона Њукома, Тонија Роуча и Артура Еша. Настасеов високи пласман је био резултат његових победа у Риму и у Селисберију. Те године је са Циријаком је победио у игри парова на Ролан Гаросу. Наредне године, Настасе је изгубио у финалу Ролан Гароса од Јана Кодеша. На крају сезоне освојио је свој први Тенис мастерс куп.
Године 1972. је постао другопласирани тенисер на свету, првенствено захваљујући победи на Ју-Ес опену. Овај турнир је био једини у сезони на ком су учествовали сви најбољи тенисери на свету. Два месеца раније на Вимблдону је поражен од Стена Смита у чувеном финалу[2] у пет сетова. Иако је Смит победио Настасе је побрао симпатије публике.[2] Исте године поражен је од Смита у финалу Дејвис купа које је одржано у Букурешту али му се зато реванширао на Тенис мастерс купу где је освојио своју другу узастопну титулу. Током сезоне 1973. био је у изванредној форми[2] јер је победио на 17 турнира, укључујући Ролан Гарос, такође је освојио и титулу у игри парова на Вимблдону а био је поново најбољи на Тенис мастерс купу, ту сезону је завршио на првом месту АТП листе. Те године је победио на седам од осам мечева у Дејвис купу а Ролан Гарос је освојио без изгубљеног сета. Такође је победио и у Риму, Квинсу, резултат који нико није поновио у опен ери. У наредне две сезоне највећи успеси Илије Настасеа су финала Тенис мастерс купа, 1974. је поражен у финалу од Гиљерма Виласа док је 1975. победио у финалу Бјерна Борга.
У првој половини 1976. Настасе је освојио четири турнира, није се такмичио на Аустралијан опену, на Ролан Гаросу није играо због учествовања у такмичењу World TeamTennis. У другом делу сезоне поражен је од Борга у финалу Вимблдона и у полуфиналу Ју-Ес опена. Сезону је завршио на трећем месту АТП листе, иза Џимија Конорса и Бјерна Борга. У сезони 1977. играо је четвртфинале Вимблдона и Ролан Гароса, сезону је завршио као девети на АТП листи. Током наредних година није остварио значајније резултате. Повукао се у октобру 1985. као 39-годишњак.
Стил игреУреди
Илије Настасе се сматра за једног од најталентованијих тенисера у историји, био је запажен како по свом тениском умећу тако и по забављању публике својим лудоријама и имитацијама. Чак је и током пресудних тренутака меча био у стању да направи неку лудорију, којом би забавио гледаоце.[2] Због тога је добио надимак „букурештански лакрдијаш“. Настасе је без проблема играо и са основне линије као и сервис-волеј игру.[3] Био је један од најбржих тенисера у то време а запамћен је и по одличним лоб ударцима и ретернима.
Гренд слем финалаУреди
Појединачно: 5 (2–3)Уреди
| Исход | Година | Турнир | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1971. | Ролан Гарос | шљака |  Јан Кодеш |
8–6, 6–2, 2–6, 7–5 |
| Финалиста | 1972. | Вимблдон | трава |  Стен Смит |
4–6, 6–3, 6–3, 4–6, 7–5 |
| Победник | 1972. | Ју-Ес опен | Трава | Артур Еш |
3–6, 6–3, 6–7(1:5), 6–4, 6–3 |
| Победник | 1973. | Ролан Гарос | шљака |  Никола Пилић |
6–3, 6–3, 6–0 |
| Финалиста | 1976. | Вимблдон (2) | Трава |  Бјерн Борг |
6–4, 6–2, 9–7 |
Парови: 5 (3–2)Уреди
| Исход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници у финалу | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Финалиста | 1966. | Ролан Гарос | шљака |  Јон Циријак |
Кларк Гребнер Денис Ралстон |
6–3, 6–3, 6–0 |
| Победник | 1970. | Ролан Гарос | шљака | Јон Циријак |
Артур Еш Чарли Пасарел |
6–2, 6–4, 6–3 |
| Финалиста | 1973. | Ролан Гарос | шљака | Џими Конорс |
 Џон Њуком Том Окер |
6–1, 3–6, 6–3, 5–7, 6–4 |
| Победник | 1973. | Вимблдон | Трава | Џими Конорс |
Џон Купер Нил Фрејзер |
3–6, 6–3, 6–4, 8–9(3), 6–1 |
| Победник | 1975. | Ју-Ес опен | Трава | Џими Конорс |
Том Окер Марти Рисен |
6–4, 7–6 |
Мешовити парови: 3 (2–1)Уреди
| Исход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници у финалу | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1970 | Вимблдон | трава | Розмери Касалс |
 Олга Морозова Александар Метревели |
6–3, 4–6, 9–7 |
| Победник | 1972. | Вимблдон | трава | Розмери Касалс |
Ивон Гулагонг Коли Ким Ворвик |
6–4, 6–4 |
| Финалиста | 1972. | Ју-Ес опен | Трава | Розмери Касалс |
Маргарет Корт Марти Рисен |
6–3, 7–5 |
Тенис мастерс куп[4]Уреди
Појединачно: 5 (4–1)Уреди
| Исход | Година | Турнир | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
|---|---|---|---|---|---|
| Победник | 1971. | Париз | бетон (дворана) | Стен Смит
|
5–7, 7–6(4), 6–3 |
| Победник | 1972. | Барселона | бетон (дворана) | Стен Смит
|
6–3, 6–2, 3–6, 2–6, 6–3 |
| Победник | 1973. | Бостон | тепих | Том Окер
|
6–3, 7–5, 4–6, 6–3 |
| Финалиста | 1974. | Мелбурн | Трава |  Гиљермо Вилас
|
7–6(6), 6–2, 3–6, 3–6, 6–4 |
| Победник | 1975. | Стокхолм | тепих | Бјерн Борг
|
6–2, 6–2, 6–1 |
РеференцеУреди
- ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”.
- ^ а б в г „Octagon > Athletes & Personalities > Ilie Nastase”. Octagon-uk.com. 19. 7. 1946. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2010. Приступљено 17. 9. 2010.
- ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2009. Приступљено 20. 11. 2011.
- ^ „List of Masters Cup Finals”. Архивирано из оригинала на датум 27. 04. 2009. Приступљено 20. 11. 2011.
