Ilije Nastase (rum.Ilie Năstase, 19. jul1946) je bivši rumunski teniser. Višestruki je pobednik grend slem turnira u pojedinačnoj i u igri parova. Nastase je između 23. avgusta 1973. i 2. juna 1974. bio prvi na ATP listi. Jedan je od pet tenisera u istoriji koji je uspeo da osvoji više 100 ATP titula (57 u pojedinačnoj konkurenciji i 45 u igri parova).[1] Osvojio je sedam grend slem titula, dve u pojedinačnoj konkurenciji, 3 u igri parova i 2 u igri mešovitih parova. Takođe je četiri puta pobedio na Tenis masters kupu. Magazin Tenis ga je 2005. godine postavio na 28. mesto najboljih tenisera u periodu 1965-2005.
Na početku karijere 1966. Ilije Nastase je putovao po svetu i takmičio se sa svojim dobrim prijateljem Jonom Cirijakom. Njih dvojica su se takmičili za Rumuniju u Dejvis kupu, sa kojom su tri puta bili finalisti (1969, 1971, 1972).
Svoju prvu titulu u pojedinačnoj konkurenciji Nastase je osvojio u Kanu 16. aprila 1967.
Nastase je 1970. godine postao jedan od najboljih igrača na svetu a veliki broj teniskih stručnjaka ga je rangirao na šesto mesto iza Rod Lejvera, Kena Rouzvola, Džona Njukoma, Tonija Rouča i Artura Eša. Nastaseov visoki plasman je bio rezultat njegovih pobeda u Rimu i u Selisberiju. Te godine je sa Cirijakom je pobedio u igri parova na Rolan Garosu.
Naredne godine, Nastase je izgubio u finalu Rolan Garosa od Jana Kodeša. Na kraju sezone osvojio je svoj prvi Tenis masters kup.
Godine 1972. je postao drugoplasirani teniser na svetu, prvenstveno zahvaljujući pobedi na Ju-Es openu. Ovaj turnir je bio jedini u sezoni na kom su učestvovali svi najbolji teniseri na svetu. Dva meseca ranije na Vimbldonu je poražen od Stena Smita u čuvenom finalu[2] u pet setova. Iako je Smit pobedio Nastase je pobrao simpatije publike.[2] Iste godine poražen je od Smita u finalu Dejvis kupa koje je održano u Bukureštu ali mu se zato revanširao na Tenis masters kupu gde je osvojio svoju drugu uzastopnu titulu.
Tokom sezone 1973. bio je u izvanrednoj formi[2] jer je pobedio na 17 turnira, uključujući Rolan Garos, takođe je osvojio i titulu u igri parova na Vimbldonu a bio je ponovo najbolji na Tenis masters kupu, tu sezonu je završio na prvom mestu ATP liste. Te godine je pobedio na sedam od osam mečeva u Dejvis kupu a Rolan Garos je osvojio bez izgubljenog seta. Takođe je pobedio i u Rimu, Kvinsu, rezultat koji niko nije ponovio u open eri.
U naredne dve sezone najveći uspesi Ilije Nastasea su finala Tenis masters kupa, 1974. je poražen u finalu od Giljerma Vilasa dok je 1975. pobedio u finalu Bjerna Borga.
U prvoj polovini 1976. Nastase je osvojio četiri turnira, nije se takmičio na Australijan openu, na Rolan Garosu nije igrao zbog učestvovanja u takmičenju World TeamTennis. U drugom delu sezone poražen je od Borga u finalu Vimbldona i u polufinalu Ju-Es opena. Sezonu je završio na trećem mestu ATP liste, iza Džimija Konorsa i Bjerna Borga.
U sezoni 1977. igrao je četvrtfinale Vimbldona i Rolan Garosa, sezonu je završio kao deveti na ATP listi. Tokom narednih godina nije ostvario značajnije rezultate. Povukao se u oktobru 1985. kao 39-godišnjak.
Ilije Nastase se smatra za jednog od najtalentovanijih tenisera u istoriji, bio je zapažen kako po svom teniskom umeću tako i po zabavljanju publike svojim ludorijama i imitacijama. Čak je i tokom presudnih trenutaka meča bio u stanju da napravi neku ludoriju, kojom bi zabavio gledaoce.[2] Zbog toga je dobio nadimak „bukureštanski lakrdijaš“. Nastase je bez problema igrao i sa osnovne linije kao i servis-volej igru.[3] Bio je jedan od najbržih tenisera u to vreme a zapamćen je i po odličnim lob udarcima i reternima.
.jpg)
Rumunija
Jan Kodeš
Sten Smit
Nikola Pilić
Bjern Borg
Jon Cirijak
Džon Njukom
Tom Oker
Olga Morozova
Giljermo Vilas
