Илије Настасе (рум. Ilie Năstase, 19. јул 1946) је бивши румунски тенисер. Вишеструки је победник гренд слем турнира у појединачној и у игри парова. Настасе је између 23. августа 1973. и 2. јуна 1974. био први на АТП листи. Један је од пет тенисера у историји који је успео да освоји више 100 АТП титула (57 у појединачној конкуренцији и 45 у игри парова).[1] Освојио је седам гренд слем титула, две у појединачној конкуренцији, 3 у игри парова и 2 у игри мешовитих парова. Такође је четири пута победио на Тенис мастерс купу. Магазин Тенис га је 2005. године поставио на 28. место најбољих тенисера у периоду 1965-2005.

Илије Настасе
Лични подаци
Датум рођења(1946-07-19)19. јул 1946.(78 год.)
Место рођењаБукурешт, Краљевина Румунија
Држављанство Румунија
Висина182 cm
ПребивалиштеБукурешт, Румунија
Информације о каријери
Проф. каријера1969—1985
Иградесном руком (једноручни бекхенд)
Зарада2.076.761 $
Појединачно
Победе—порази755-287
Освојени турнири87 (57 АТП)
Изгубљена финала36
Најбољи пласман1. (23. августа 1973)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије1. коло (1981)
Ролан ГаросП (1973)
ВимблдонФ (1972, 1976)
ОП САДП (1972)
Остали турнири
Финале турнејеП (1971, 1972, 1973, 1975)
Парови
Победе—порази480-209
Освојени турнири45
Изгубљена финала-
Најбољи пласман10. (30. август 1977)
Успех на гренд слем турнирима — парови
Ролан ГаросП (1970)
ВимблдонП (1973)
ОП САДП (1975)
Ажурирано: 14. новембра 2011..

Каријера

уреди

На почетку каријере 1966. Илије Настасе је путовао по свету и такмичио се са својим добрим пријатељем Јоном Циријаком. Њих двојица су се такмичили за Румунију у Дејвис купу, са којом су три пута били финалисти (1969, 1971, 1972). Своју прву титулу у појединачној конкуренцији Настасе је освојио у Кану 16. априла 1967. Настасе је 1970. године постао један од најбољих играча на свету а велики број тениских стручњака га је рангирао на шесто место иза Род Лејвера, Кена Роузвола, Џона Њукома, Тонија Роуча и Артура Еша. Настасеов високи пласман је био резултат његових победа у Риму и у Селисберију. Те године је са Циријаком је победио у игри парова на Ролан Гаросу. Наредне године, Настасе је изгубио у финалу Ролан Гароса од Јана Кодеша. На крају сезоне освојио је свој први Тенис мастерс куп.

Године 1972. је постао другопласирани тенисер на свету, првенствено захваљујући победи на Ју-Ес опену. Овај турнир је био једини у сезони на ком су учествовали сви најбољи тенисери на свету. Два месеца раније на Вимблдону је поражен од Стена Смита у чувеном финалу[2] у пет сетова. Иако је Смит победио Настасе је побрао симпатије публике.[2] Исте године поражен је од Смита у финалу Дејвис купа које је одржано у Букурешту али му се зато реванширао на Тенис мастерс купу где је освојио своју другу узастопну титулу. Током сезоне 1973. био је у изванредној форми[2] јер је победио на 17 турнира, укључујући Ролан Гарос, такође је освојио и титулу у игри парова на Вимблдону а био је поново најбољи на Тенис мастерс купу, ту сезону је завршио на првом месту АТП листе. Те године је победио на седам од осам мечева у Дејвис купу а Ролан Гарос је освојио без изгубљеног сета. Такође је победио и у Риму, Квинсу, резултат који нико није поновио у опен ери. У наредне две сезоне највећи успеси Илије Настасеа су финала Тенис мастерс купа, 1974. је поражен у финалу од Гиљерма Виласа док је 1975. победио у финалу Бјерна Борга.

У првој половини 1976. Настасе је освојио четири турнира, није се такмичио на Аустралијан опену, на Ролан Гаросу није играо због учествовања у такмичењу World TeamTennis. У другом делу сезоне поражен је од Борга у финалу Вимблдона и у полуфиналу Ју-Ес опена. Сезону је завршио на трећем месту АТП листе, иза Џимија Конорса и Бјерна Борга. У сезони 1977. играо је четвртфинале Вимблдона и Ролан Гароса, сезону је завршио као девети на АТП листи. Током наредних година није остварио значајније резултате. Повукао се у октобру 1985. као 39-годишњак.

Стил игре

уреди

Илије Настасе се сматра за једног од најталентованијих тенисера у историји, био је запажен како по свом тениском умећу тако и по забављању публике својим лудоријама и имитацијама. Чак је и током пресудних тренутака меча био у стању да направи неку лудорију, којом би забавио гледаоце.[2] Због тога је добио надимак „букурештански лакрдијаш“. Настасе је без проблема играо и са основне линије као и сервис-волеј игру.[3] Био је један од најбржих тенисера у то време а запамћен је и по одличним лоб ударцима и ретернима.

Гренд слем финала

уреди

Појединачно: 5 (2–3)

уреди
Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Финалиста 1971. Ролан Гарос шљака   Јан Кодеш 8–6, 6–2, 2–6, 7–5
Финалиста 1972. Вимблдон трава   Стен Смит 4–6, 6–3, 6–3, 4–6, 7–5
Победник 1972. Ју-Ес опен Трава   Артур Еш 3–6, 6–3, 6–7(1:5), 6–4, 6–3
Победник 1973. Ролан Гарос шљака   Никола Пилић 6–3, 6–3, 6–0
Финалиста 1976. Вимблдон (2) Трава   Бјерн Борг 6–4, 6–2, 9–7

Парови: 5 (3–2)

уреди
Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
Финалиста 1966. Ролан Гарос шљака   Јон Циријак   Кларк Гребнер
  Денис Ралстон
6–3, 6–3, 6–0
Победник 1970. Ролан Гарос шљака   Јон Циријак   Артур Еш
  Чарли Пасарел
6–2, 6–4, 6–3
Финалиста 1973. Ролан Гарос шљака   Џими Конорс   Џон Њуком
  Том Окер
6–1, 3–6, 6–3, 5–7, 6–4
Победник 1973. Вимблдон Трава   Џими Конорс   Џон Купер
  Нил Фрејзер
3–6, 6–3, 6–4, 8–9(3), 6–1
Победник 1975. Ју-Ес опен Трава   Џими Конорс   Том Окер
  Марти Рисен
6–4, 7–6

Мешовити парови: 3 (2–1)

уреди
Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
Победник 1970 Вимблдон трава   Розмери Касалс   Олга Морозова
  Александар Метревели
6–3, 4–6, 9–7
Победник 1972. Вимблдон трава   Розмери Касалс   Ивон Гулагонг Коли
  Ким Ворвик
6–4, 6–4
Финалиста 1972. Ју-Ес опен Трава   Розмери Касалс   Маргарет Корт
  Марти Рисен
6–3, 7–5

Тенис мастерс куп[4]

уреди

Појединачно: 5 (4–1)

уреди
Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победник 1971. Париз бетон (дворана)   Стен Смит 5–7, 7–6(4), 6–3
Победник 1972. Барселона бетон (дворана)   Стен Смит 6–3, 6–2, 3–6, 2–6, 6–3
Победник 1973. Бостон тепих   Том Окер 6–3, 7–5, 4–6, 6–3
Финалиста 1974. Мелбурн Трава   Гиљермо Вилас 7–6(6), 6–2, 3–6, 3–6, 6–4
Победник 1975. Стокхолм тепих   Бјерн Борг 6–2, 6–2, 6–1

Референце

уреди
  1. ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”. 
  2. ^ а б в г „Octagon > Athletes & Personalities > Ilie Nastase”. Octagon-uk.com. 19. 7. 1946. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010. 
  3. ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2009. г. Приступљено 20. 11. 2011. 
  4. ^ „List of Masters Cup Finals”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2009. г. Приступљено 20. 11. 2011. 

Спољашње везе

уреди