Отворите главни мени

Жилијен Бенето (франц. Julien Benneteau; рођен 20. децембра 1981. године у Бург ан Бресу, Француска) је бивши француски тенисер. Најбољи пласман на АТП листи у синглу му је 25. место, а у дублу 5. место (на овим позицијама је био током новембра 2014). У конкуренцији парова има 12 освојених АТП турнира и још 9 финала. Најзначајнија је титула на Ролан Гаросу 2014. коју је освојио у пару са Роже-Васеленом,[1] а са истим партнером је стигао и до финала Вимблдона 2016.[2] На Олимпијским играма 2012. Бенето је са Гаскеом у дублу донео својој земљи бронзану медаљу. Њих двојица су тада победили шпанску комбинацију Ферер/Лопез у два сета.[3]

Жилијен Бенето

Жилијен Бенето на Вимблдону 2017.
Жилијен Бенето на Вимблдону 2017.


Професионална каријера:
2000–2018
Држава  Француска
Пребивалиште Булоњ Бијанкур, Француска
Датум рођења (1981-12-20)20. децембар 1981.(37 год.)
Место рођења Бург ан Брес, Француска
Висина 1,85 m
Маса 79 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 9.556.742 $
Тренер Антоан Бенето
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 273–297 (47,89 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 0 (4 челенџера)
Изгубљена финала: 10
Најбољи пласман: Бр. 25 (17. новембар 2014)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 3К (2006, 2012, 2013, 2018)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2006)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4К (2010)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 3К (2009, 2011, 2012, 2013)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 2К (2012)
Парови
Победе—порази: 265–195 (57,61 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 12 (10 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала: 9
Најбољи пласман: Бр. 5 (3. новембар 2014)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије ЧФ (2007, 2015)
Француска Ролан Гарос П (2014)
Уједињено Краљевство Вимблдон Ф (2016)
Сједињене Америчке Државе ОП САД ПФ (2004, 2007)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ПФ (2014)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре Bronze medal olympic.svg Бронза (2012)
Мешовити парови
Победе—порази: 0–1 (0 % на Гренд слем турнирима)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије
Француска Ролан Гарос 1К (2016)
Уједињено Краљевство Вимблдон
Сједињене Америчке Државе ОП САД
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2017)

Ажурирано: 27. мај 2019.

Портал Portal.svg Тенис
Освојене медаље
Представљајући Француска
Тенис
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Лондон 2012. Парови

За разлику од дубла, у синглу не може да се похвали тако добрим резултатима јер је изгубио свих 10 АТП финала које је играо. Ипак, на Гренд слем турнирима је увек стизао макар до 3. кола, а на Ролан Гаросу 2006. био је четвртфиналиста.[4]

Тениску каријеру је завршио 2018. на мастерсу у Паризу да би од 2019. преузео функцију фед куп селектора Француске.[5]

Гренд слем финалаУреди

Парови: 2 (1–1)Уреди

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 2014. Ролан Гарос Шљака   Едуар Роже-Васелен   Марсел Гранољерс
  Марк Лопез
6–3, 7–6(7–1)
Финалиста 1. 2016. Вимблдон Трава   Едуар Роже-Васелен   Пјер-Иг Ербер
  Никола Маи
4–6, 6–7(1–7), 3–6

Финала АТП мастерс 1000 серијеУреди

Парови: 6 (2–4)Уреди

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2007. Монте Карло Шљака   Ришар Гаске   Боб Брајан
  Мајк Брајан
2–6, 1–6
Победник 1. 2009. Шангај Тврда   Жо-Вилфрид Цонга   Маријуш Фирстенберг
  Марћин Матковски
6–2, 6–4
Финалиста 2. 2010. Торонто Тврда   Микаел Љодра   Боб Брајан
  Мајк Брајан
5–7, 3–6
Финалиста 3. 2011. Париз Тврда (д)   Никола Маи   Рохан Бопана
  Ајсам-ул-Хак Куреши
2–6, 4–6
Победник 2. 2013. Монте Карло Шљака   Ненад Зимоњић   Боб Брајан
  Мајк Брајан
4–6, 7–6(7–4), [14–12]
Финалиста 4. 2014. Шангај Тврда   Едуар Роже-Васелен   Боб Брајан
  Мајк Брајан
3–6, 6–7(3–7)

Мечеви за олимпијске медаљеУреди

Парови: 1 (1–0)Уреди

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Бронза 2012. ОИ у Лондону Трава   Ришар Гаске   Давид Ферер
  Фелисијано Лопез
7–6(7–4), 6–2

АТП финалаУреди

Појединачно: 10 (0–10)Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–1)
АТП 250 (0–9)
Финала по подлози
Тврда (0–7)
Шљака (0–2)
Трава (0–0)
Тепих (0–1)
Финала по локацији
Отворено (0–4)
Дворана (0–6)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 24. мај 2008. Казабланка, Мароко Шљака   Жил Симон 5–7, 2–6
Финалиста 2. 26. октобар 2008. Лион, Француска Тепих (д)   Робин Седерлинг 3–6, 7–6(7–5), 1–6
Финалиста 3. 23. мај 2009. Кицбил, Аустрија Шљака   Гиљермо Гарсија-Лопез 6–3, 6–7(1–7), 3–6
Финалиста 4. 21. фебруар 2010. Марсеј, Француска Тврда (д)   Микаел Љодра 3–6, 4–6
Финалиста 5. 27. август 2011. Винстон-Сејлем, САД Тврда   Џон Изнер 6–4, 3–6, 4–6
Финалиста 6. 15. јануар 2012. Сиднеј, Аустралија Тврда   Јарко Нијеминен 2–6, 5–7
Финалиста 7. 30. септембар 2012. Куала Лумпур, Малезија Тврда (д)   Хуан Монако 5–7, 6–4, 3–6
Финалиста 8. 17. фебруар 2013. Ротердам, Холандија Тврда (д)   Хуан Мартин дел Потро 6–7(2–7), 3–6
Финалиста 9. 29. септембар 2013. Куала Лумпур, Малезија (2) Тврда (д)   Жоао Соуза 6–2, 5–7, 4–6
Финалиста 10. 28. септембар 2014. Куала Лумпур, Малезија (3) Тврда (д)   Кеј Нишикори 6–7(4–7), 4–6

Парови: 21 (12–9)Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (1–1)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (2–4)
АТП 500 (1–2)
АТП 250 (8–2)
Финала по подлози
Тврда (9–5)
Шљака (2–1)
Трава (0–2)
Тепих (1–1)
Финала по локацији
Отворено (5–6)
Дворана (7–3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Победник 1. 5. октобар 2003. Мец, Француска Тврда (д)   Никола Маи   Микаел Љодра
  Фабрис Санторо
7–6(7–2), 6–3
Финалиста 1. 12. октобар 2003. Лион, Француска Тепих (д)   Никола Маи   Јонатан Ерлих
  Енди Рам
1–6, 3–6
Победник 2. 29. октобар 2006. Лион, Француска Тепих (д)   Арно Клеман   Франтишек Чермак
  Јарослав Левински
6–2, 6–7(3–7), [10–7]
Финалиста 2. 22. април 2007. Монте Карло, Монако Шљака   Ришар Гаске   Боб Брајан
  Мајк Брајан
2–6, 1–6
Победник 3. 9. март 2008. Лас Вегас, САД Тврда   Микаел Љодра   Боб Брајан
  Мајк Брајан
6–4, 4–6, [10–8]
Победник 4. 18. октобар 2009. Шангај, Кина Тврда   Жо-Вилфрид Цонга   Маријуш Фирстенберг
  Марћин Матковски
6–2, 6–4
Победник 5. 1. новембар 2009. Лион, Француска (2) Тврда (д)   Никола Маи   Арно Клеман
  Себастијан Грожан
6–4, 7–6(8–6)
Победник 6. 21. фебруар 2010. Марсеј, Француска Тврда (д)   Микаел Љодра   Јулијан Ноул
  Роберт Линдстед
6–4, 6–3
Финалиста 3. 16. август 2010. Торонто, Канада Тврда   Микаел Љодра   Боб Брајан
  Мајк Брајан
5–7, 3–6
Финалиста 4. 20. фебруар 2011. Марсеј, Француска Тврда (д)   Жо-Вилфрид Цонга   Робин Хасе
  Кен Скупски
3–6, 7–6(7–4), [11–13]
Финалиста 5. 13. новембар 2011. Париз, Француска Тврда (д)   Никола Маи   Рохан Бопана
  Ајсам-ул-Хак Куреши
2–6, 4–6
Победник 7. 21. април 2013. Монте Карло, Монако Шљака   Ненад Зимоњић   Боб Брајан
  Мајк Брајан
4–6, 7–6(7–4), [14–12]
Победник 8. 4. август 2013. Вашингтон, САД Тврда   Ненад Зимоњић   Марди Фиш
  Радек Штјепанек
7–6(7–5), 7–5
Победник 9. 23. фебруар 2014. Марсеј, Француска (2) Тврда (д)   Едуар Роже-Васелен   Пол Хенли
  Џонатан Мареј
4–6, 7–6(8–6), [13–11]
Победник 10. 7. јун 2014. Ролан Гарос, Француска Шљака   Едуар Роже-Васелен   Марсел Гранољерс
  Марк Лопез
6–3, 7–6(7–1)
Финалиста 6. 5. октобар 2014. Пекинг, Кина Тврда   Вашек Поспишил   Жан-Жилијен Ројер
  Орија Текау
7–6(8–6), 5–7, [5–10]
Финалиста 7. 12. октобар 2014. Шангај, Кина Тврда   Едуар Роже-Васелен   Боб Брајан
  Мајк Брајан
3–6, 6–7(3–7)
Финалиста 8. 9. јул 2016. Вимблдон, Велика Британија Трава   Едуар Роже-Васелен   Пјер-Иг Ербер
  Никола Маи
4–6, 6–7(1–7), 3–6
Победник 11. 26. фебруар 2017. Марсеј, Француска (3) Тврда (д)   Никола Маи   Робин Хасе
  Доминик Инглот
6–4, 6–7(9–11), [10–5]
Финалиста 9. 25. јун 2017. Лондон, Велика Британија Трава   Едуар Роже-Васелен   Џејми Мари
  Бруно Соарес
2–6, 3–6
Победник 12. 24. септембар 2017. Мец, Француска (2) Тврда (д)   Едуар Роже-Васелен   Весли Колхоф
  Артјом Ситак
7–5, 6–3

Остала финалаУреди

Тимска такмичења: 4 (1–3)Уреди

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 3–5. децембар 2010. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д)   Гаел Монфис
  Микаел Љодра
  Жил Симон
  Арно Клеман
  Новак Ђоковић
  Виктор Троицки
  Јанко Типсаревић
  Ненад Зимоњић
2–31 [6]
Финалиста 2. 21–23. новембар 2014. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д)   Жо-Вилфрид Цонга
  Гаел Монфис
  Ришар Гаске
  Роџер Федерер
  Станислас Вавринка
  Марко Кјудинели
  Михаел Ламер
1–3 [7]
Победник 1. 24–26. новембар 2017. Дејвис куп, Лил, Француска Тврда (д)   Жо-Вилфрид Цонга
  Лука Пуј
  Ришар Гаске
  Пјер-Иг Ербер
  Давид Гофен
  Стив Дарси
  Рубен Бемелманс
  Јорис Де Лоре
3–22 [8]
Финалиста 3. 23–25. новембар 2018. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д)   Лука Пуј
  Жереми Шарди
  Пјер-Иг Ербер
  Никола Маи
  Жо-Вилфрид Цонга
  Марин Чилић
  Борна Ћорић
  Франко Шкугор
  Мате Павић
  Иван Додиг
1–33 [9]

1 2010. наступио је у првом колу и четвртфиналу Дејвис купа али није био у финалној постави
2 2017. наступио је у четвртфиналу Дејвис купа али није био у финалној постави
3 2018. наступио је у полуфиналу Дејвис купа али није био у финалној постави

РеференцеУреди

  1. ^ „French Open: Julien Benneteau and Edouard Roger-Vasselin Win Maiden Men's Doubles Title”. Sports NDTV. 9. 6. 2014. Архивирано из оригинала на датум 12. 05. 2016. Приступљено 22. 4. 2016. 
  2. ^ „Herbert/Mahut Secure Wimbledon Title”. ATP World Tour. 9. 7. 2016. Приступљено 1. 12. 2016. 
  3. ^ „Benneteau/Gasquet Win Olympic Doubles Bronze Medal”. Pba–online. 5. 8. 2012. Приступљено 22. 4. 2016. 
  4. ^ „Opponent's withdrawal lifts Nadal”. The Augusta Chronicle. 8. 6. 2006. Приступљено 22. 4. 2016. 
  5. ^ „Benneteau to captain French Fed Cup team”. Fed Cup – official website. Приступљено 4. 6. 2019. 
  6. ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 9. 12. 2018. 
  7. ^ „2014 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 9. 12. 2018. 
  8. ^ „2017 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 9. 12. 2018. 
  9. ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 9. 12. 2018. 

Спољашње везеУреди