Борна Ћорић

Борна Ћорић (Загреб, 14. новембар 1996) хрватски је тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 5. новембра 2018. када је заузимао 12. место на АТП листи. У досадашњој каријери је освојио два турнира у појединачној конкуренцији и дошао до финала на турниру у Шангају из АТП Мастерс 1000 серије. Са репрезентацијом Хрватске је освојио Дејвис куп 2018. године.

Борна Ћорић

Борна Ћорић на Ролан Гаросу 2019.
Борна Ћорић на Ролан Гаросу 2019.

Професионална каријера:
2013–
Држава  Хрватска
Пребивалиште Дубаи, УАЕ
Датум рођења (1996-11-14)14. новембар 1996. (24 год.)
Место рођења Загреб, Хрватска
Висина 1,88 m
Маса 85 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 8.331.500 $
Тренер Жељко Крајан (2014–2015)[1]
Томас Јохансон (2015)[2][3]
Мајлс Меклаган (2015–2016)[4][5]
Ивица Анчић (2016–2017)[6][7]
Кристијан Шнајдер (2017–2019)[8][9]
Рикардо Пјати (2017–2019)[10][11][12]
Антонио Веић (2019–)[13][9]
Мартин Штепанек (2019–)[14][15]
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 162–140 (53,64% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 2 (2 челенџера, 5 фјучерса)
Изгубљена финала: 5
Најбољи пласман: Бр. 12 (5. новембар 2018)
Тренутни пласман: Бр. 24 (23. новембар 2020)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 4К (2019)
Ролан Гарос 3К (2015, 2016, 2018, 2019)
Вимблдон 2К (2015)
ОП САД ЧФ (2020)
Олимпијске игре
Олимпијске игре 1К (2016)
Парови
Победе—порази: 4–15 (21,05% у главним жребовима АТП турнира)
Освојени турнири: 0
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 413 (7. новембар 2016)
Тренутни пласман: –
Тимска такмичења
Дејвис куп П (2018)
АТП куп ГФ (2020)

Ажурирано: 23. новембар 2020.

БиографијаУреди

Рођен је у Загребу, 14. новембра 1996. године.[16]

КаријераУреди

Ћорић је у септембру 2013. освојио јуниорски гренд слем турнир УС Опен у појединачној конкуренцији. У финалу је славио против Аустралијанца Танасија Кокинакиса с 3:6, 6:3 и 6:1 пласиравши се тиме на прво место светске листе тенисера јуниора.[17][18][19]

У другом колу прве групе Дејвис купа у окршају Хрватске и Пољске, победио је Јежи Јановича у пет сетова.

На АТП турниру у Умагу 24. јула 2014. победом над аргентинским тенисером Орасијом Зебаљосом обезбедио је свој први наступ у четвртфиналу неког АТП турнира.

У октобру 2014. добио је позивницу за турнир у Базелу и победио Гулбиса и Голубјева,[20] у борби за полуфинале победио је Шпанца Рафаела Надала у два сета.

Прву АТП титулу је освојио на турниру у Маракешу где је у финалу савладао Филипа Колшрајбера у три сета. Меч је обиловао преокретима а Ћорић је спасао чак пет меч лопти.[21]

Јуниорска каријераУреди

Јуниорски резултати на гренд слем турнирима:

Финала АТП мастерс 1000 серијеУреди

Појединачно: 1 (0:1)Уреди

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2018. Шангај Тврда   Новак Ђоковић 3:6, 4:6

АТП финалаУреди

Појединачно: 7 (2:5)Уреди

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (1:1)
АТП 250 (1:3)
Финала по подлози
Тврда (0:4)
Шљака (1:1)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (2:3)
Дворана (0:2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 10. јануар 2016. Ченај, Индија Тврда   Станислас Вавринка 3:6, 5:7
Финалиста 2. 10. април 2016. Маракеш, Мароко Шљака   Федерико Делбонис 2:6, 4:6
Победник 1. 16. април 2017. Маракеш, Мароко Шљака   Филип Колшрајбер 5:7, 7:6(7:3), 7:5
Победник 2. 24. јун 2018. Хале, Немачка Трава   Роџер Федерер 7:6(8:6), 3:6, 6:2
Финалиста 3. 14. октобар 2018. Шангај, Кина Тврда   Новак Ђоковић 3:6, 4:6
Финалиста 4. 22. септембар 2019. Санкт Петербург, Русија Тврда (д)   Данил Медведев 3:6, 1:6
Финалиста 5. 18. октобар 2020. Санкт Петербург, Русија (2) Тврда (д)   Андреј Рубљов 6:7(5:7), 4:6

Остала финалаУреди

Тимска такмичења: 2 (1:1)Уреди

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Финалиста 1. 25–27. новембар 2016. Дејвис куп, Загреб, Хрватска Тврда (д)   Марин Чилић
  Иво Карловић
  Иван Додиг
  Франко Шкугор 		  Хуан М. дел Потро
  Федерико Делбонис
  Гидо Пеља
  Леонардо Мајер 		2:31 [22]
Победник 1. 23–25. новембар 2018. Дејвис куп, Лил, Француска Шљака (д)   Марин Чилић
  Франко Шкугор
  Мате Павић
  Иван Додиг 		  Лука Пуј
  Жереми Шарди
  Пјер-Иг Ербер
  Никола Маи
  Жо-Вилфрид Цонга 		3:1 [23]

1 2016. наступио је у првом колу, четвртфиналу и полуфиналу Дејвис купа али није био у финалној постави због повреде колена[24]

РеференцеУреди

  1. ^ „Borna Ćorić i Željko Krajan prekinuli šestomjesečnu suradnju”. Slobodna Dalmacija. 17. 4. 2015. Приступљено 14. 1. 2016. 
  2. ^ „Coric hires Thomas Johansson as coach”. Tennis. 29. 4. 2015. Приступљено 14. 1. 2016. 
  3. ^ „Borna Coric, Elias Ymer Part With Coaches”. Vavel. 29. 11. 2015. Приступљено 14. 1. 2016. 
  4. ^ „Ćorić angažovao bivšeg Marijevog trenera”. B92. 12. 12. 2015. Приступљено 14. 1. 2016. 
  5. ^ „Borna Coric no longer working with coach Miles Maclagan”. Tennis. 6. 9. 2016. Приступљено 28. 11. 2016. 
  6. ^ „Borna Coric names Ivica Ancic his new coach”. Tennis. 22. 9. 2016. Приступљено 28. 11. 2016. 
  7. ^ „Coric fa festa: «Al torneo chiedo il regalo di compleanno» (Cocchi). Quinzi? Un puzzle (Semeraro). Chung si prende la rivincita su Quinzi (Facchinetti). Due ore di battaglia. Rublev elimina Shapovalov (Crivelli). Città del tennis e organizzazione. Milano supera l’esame Next Gen (Annovazzi)”. Ubitennis. 10. 11. 2017. Приступљено 7. 12. 2017. 
  8. ^ „Ćorić potvrdio suradnju u novoj sezoni s bivšim trenerom Ane Konjuh”. Sport arena. 26. 11. 2017. Архивирано из оригинала на датум 25. 06. 2018. Приступљено 25. 6. 2018. 
  9. ^ а б „Ćorić ostao bez drugog trenera ove godine”. b92. 5. 9. 2019. Приступљено 24. 9. 2019. 
  10. ^ „Borna Coric starts training with Italian coach Riccardo Piatti”. Ubitennis. 20. 12. 2017. Приступљено 25. 6. 2018. 
  11. ^ „HRVATSKI TENISAČ PROMIJENIO CIJELI STRUČNI TIM Borna Ćorić ima novog slavnog trenera, veliku ulogu u ambicioznom projektu imat će Ivan Ljubičić”. Jutarnji list. 18. 12. 2017. Приступљено 25. 6. 2018. 
  12. ^ „Borna Coric Parts Ways With Coach, Riccardo Piatti”. Essentially Sports. 4. 9. 2019. Приступљено 24. 9. 2019. 
  13. ^ „Bivši hrvatski tenisač novi je član tima Borne Ćorića”. HRT. 12. 4. 2019. Приступљено 24. 9. 2019. 
  14. ^ „Borna Ćorić u iduću sezonu ulazi s novim trenerom: nakon nekoliko loših tjedana intervencija u stožeru bila je nužnost”. Slobodna Dalmacija. 1. 11. 2019. Приступљено 8. 1. 2020. 
  15. ^ „Borna Coric to be coached by Martin Stepanek in 2020”. Tennis World. 18. 12. 2019. Приступљено 8. 1. 2020. 
  16. ^ „Borna Ćorić”. Biografija. Приступљено 11. 6. 2019. 
  17. ^ „Borna Ćorić i Ana Konjuh osvojili US Open”. Glas Istre. 8. 9. 2013. Приступљено 14. 1. 2016. 
  18. ^ „Croatians Borna Coric and Ana Konjuh win U.S. Open junior titles”. Tennis. 8. 9. 2013. Приступљено 14. 1. 2016. 
  19. ^ „Hrvati poharali US Open! Konjuh i Ćorić pobjednici juniorskih turnira!”. Index. 8. 9. 2013. Приступљено 14. 1. 2016. 
  20. ^ „Borna Ćorić srušio i Golubjeva”. B92. 23. 10. 2014. Приступљено 14. 1. 2016. 
  21. ^ „Coric Saves 5 M.P., Completes Stunning Comeback For Maiden Title”. ATP World Tour. 16. 4. 2017. Приступљено 18. 4. 2017. 
  22. ^ „2016 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 29. 11. 2018. 
  23. ^ „2018 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 29. 11. 2018. 
  24. ^ „Skugor replaces Coric on Croatian Davis Cup roster ahead of final”. Tennis. 24. 11. 2016. Приступљено 29. 11. 2016. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борна_Ћорић&oldid=23456851”