Национални парк Дунав-Ауен

Национални парк Дунав-Ауен
Национални парк Дунав-Ауен
IUCN категорија II (национални парк)
	Дунав-Ауен код Хаинбурга
Мјесто	Аустрија
Најближи град	Беч
Координате	48° 8′ N 16° 55′ E / 48.133° С; 16.917° И
Површина	9.300 ha
Основано	27.10 1996. године

Национални парк Донау-Ауен (нем. Nationalpark Donau-Auen) обухвата 93 квадратнa километра у Бечу и Доњој Аустрији и једно је од највећих преосталих плавних подручја Дунава у средњој Европи.

Немачка реч Aue (варијанта Au) значи „речно острво, мочварно земљиште, поплавна равница, обалска шума“, тј. култивисани пејзаж у приобалној зони. Речи Aue и Au јављају се у великом броју немачких места - укључујући Donau, немачку реч за реку Дунав - и односе се на шуме, ливаде и мочваре у речним и поточним низијама и поплавним равницама. Национални парк Дунав-Ауен штити велико подручје низијских шума, ливада, мочвара и других обалних станишта дуж Дунава, одмах низводно од Беча.

Парк је проглашен националним парком IUCN категорије II и обухвата подручја Беча (Лобау), Грос-Енцерсдорф, Орт ан дер Донау, Екартзау, Енгелхартштетен, Хаинбург, Бад Дојч-Алтенбург, Петронел-Карнунтум, Регелсбрун, Хаслау-Мариа Еленд, Фишаменд и Швехат.

Стварање националног парка уреди

До 19. века Дунав је био нетакнута река. У 19. веку екстензивна градња је драстично променила природни баланс речног пејзажа. Многи бочни канали су преграђени бранама, тако да носе воду из Дунава само у фази поплаве. Све интрузивније инжењерске интервенције биле су праћене деценијама интензивног коришћења шума у многим деловима низијских шума. Педесетих година 20. века почео је развој готово непрекинутог ланца хидроелектрана и припадајућих брана на аустријском делу Дунава.

Године 1984. планирана изградња хидроелектране Хаинбург, одмах низводно од Беча, претила је да уништи један од два преостала дела слободног тока Дунава у Аустрији и његове приобалне шуме (други преостали део слободног тока у Аустрији је узводно, близу Вахауа). Незадовољство група за заштиту животне средине и природе изазвало је протесте широм земље против пројекта. Оператор пројекта електране занемарио је протесте и започео је рад на чишћењу подручја. Протести су се појачали, што је на крају довело до окупације хаинбуршких мочвара хиљадама људи свих старосних доба и професија (тзв. "Хаинбуршки покрет"). Након што је полиција неколико пута покушала да склони демонстранте са тог подручја, у децембру 1984. године, савезна влада прогласила је паузу за разматрање. У јануару 1985. аустријски Врховни суд забранио је даље крчење шума. У марту 1985, такозвана Конрад Лоренц-Фолксбегерен (петиција), коју је потписало 353.906 људи, затражила је забрану изградње великих електрана као што је Хаинбург и успостављање националног парка на подручју Хаинбурга. 1. јула 1986. године Административни суд је донео решење о поништавању права на воду планиране електране.^[1]

Тада су направљена опсежна научна истраживања о том подручју, са изненађујућим открићима. Уочено је више врста риба него што је то било познато у време планирања електране.

Најважнији резултат ових студија био је да је подручје дунавске низије (Донау-Ауен) на истоку Беча одређено да је достојно да постане национални парк. Такође је утврђено да изградња електране на том подручју неће бити компатибилна са статусом националног парка у региону. 27. октобра 1996. године потписан је Државни уговор између Републике Аустрије и савезних држава Беч и Доња Аустрија. Тим уговором званично је отворен национални парк Донау-Ауен.

Флора и фауна уреди

На подручју Националног парка постоји више од 700 врста виших биљака, више од 30 сисара, 100 врста расплодних птица, 8 гмизаваца, 13 врста водоземаца и око 50 врста риба. Међу најкарактеристичнијим становницима мочварних подручја Националног парка убрајају се дунавски велики даждевњак, европска корњача, европска риба белица, орао белог репа, евроазијски водомар и евроазијски дабар.^[2]

С обзиром на разноликост инсеката који живе и на копну и на води и на другим бескичмењацима, укупан број врста у националном парку Донау-Ауен процењује се на најмање 5.000.

Река уреди

Споменик са ознакама највиших нивоа воде у близини Штопфенројта - највиши: 15. августа 2002

Главни ток Дунава био је одвојен од његових бочних канала мерама за контролу поплава које су изграђене око 1900. године. Последица је била већа брзина струје у главном току, што је резултирало продубљивањем корита реке, док у бочним каналима - који више нису имали проток воде кроз њих - струја воде више није уклањала песак и иловачу. У природном приобалном екосаставу дрвенасте биљке и мртва шума имају снажан утицај на динамику природног тока, стабилизацијом обала, смањењем ерозије и стварањем подручја смањења или повећања протока, те на тај начин утичу на то у којим се подручјима таложе или уклањају седименти. Велика дебла дрвећа и акумулисање мањих наплавина узрокују стагнацију воде и пад струје воде, што доводи до повећане седиментације.

Да би се супротставили ефектима мера за контролу поплава, почевши од 2002. године, поједини бочни канали поново су повезани са главним каналом - барем у високим нивоима воде - преко „водених прелаза“, који смањују или уклањају насипе који штите ове канале.

У пилот пројекту 2006. године створеном уз подршку програма LIFE+ Европске уније и аустријске агенције за речне путеве via donau, уклоњено је око три километра комплетних поплавних насипа преко реке од Хаинбурга, тако да се река поново могла проширити у поплавна подручја. У сличном пројекту у близини Вицелсдорфа уклоњено је око један километар насипа. Након завршетка пилот пројеката у Хаинбургу и Вицелсдорфу, будући планови овог инжењерског пројекта су уклањање 50% насипа и објеката на сузбијању поплава између Беча и источне границе Аустрије.

Поред ревитализације реке Ау (приобална зона), пројекат обећава да ће смањити последице поплава на реци и стабилизовати корито у корист и екологије реке и навигације.^[3]

Фото галерија уреди

Стари канал Донау-Ауен у близини Шонауа
Пролетње поплавне воде између Шонауа и Орта на Дунаву
Насип, поље и шума у Донау-Ауен
Даброво станиште
Ливада у Лобау са европском перастом травом и неколико врста орхидеја.
Дивља винова лоза се у аустријском Донау-Ауену појављује веома ретко и изузетно је угрожена. ^[4]
Широколисто растиње Саломонов печат је типична сорта у Хартен Ау. ^[4]
У Аустрији су угрожене орхидеје.
Угрожене орхидеје.^[4]
Цветови врло угрожене орхидеје које примамљују мушке пчеле да слете и на тај начин опрашују биљке ^[4]

Референце уреди

^ „Where the blue Danube goes green”. iucn.org. Приступљено 1. 7. 2020.
^ „DONAU-AUEN NATIONAL PARK”. welcometobratislava.eu. Архивирано из оригинала 01. 07. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020.
^ Andrea Katschthaler: (Titel), Der Standard, Print, 28. August 2007, S. 9. – Onlineversion: Die Donau bekommt wieder mehr Platz derstandard.at, 29. August 2007, abgerufen 21. Oktober 2016.
^ ^а ^б ^в ^г Manfred A. Fischer, Karl Oswald, Wolfgang Adler: Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein und Südtirol. 3., verbesserte Auflage. Land Oberösterreich, Biologiezentrum der Oberösterreichischen Landesmuseen, Linz (2008) ISBN 978-3-85474-187-9.

Спољашње везе уреди

[1] „Where the blue Danube goes green”. iucn.org. Приступљено 1. 7. 2020.

[2] „DONAU-AUEN NATIONAL PARK”. welcometobratislava.eu. Архивирано из оригинала 01. 07. 2020. г. Приступљено 1. 7. 2020.

[3] Andrea Katschthaler: (Titel), Der Standard, Print, 28. August 2007, S. 9. – Onlineversion: Die Donau bekommt wieder mehr Platz derstandard.at, 29. August 2007, abgerufen 21. Oktober 2016.

[Fischadler2008-4] а ^б ^в ^г Manfred A. Fischer, Karl Oswald, Wolfgang Adler: Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein und Südtirol. 3., verbesserte Auflage. Land Oberösterreich, Biologiezentrum der Oberösterreichischen Landesmuseen, Linz (2008) ISBN 978-3-85474-187-9.

[1]

[2]

[3]

[4]