Отворите главни мени

Дабар или бобар (лат. Castor) је род који укључује 2 живуће водене и копнене животињске врсте (европски и канадски дабар), које су највећи глодари северне хемисфере.[1][2] Даброви су познати по изградњи брана, канала и ложа (домова). Они су друга по величини врста глодара на свету (након капибара). Њихове колоније граде једну или више брана како би се осигурала мирна, дубока вода којом се штите од предатора, као и да би могли да преносе плутајућу храну и грађевински материјал. Северноамеричка популација даброва била је некад већа од 60 милиона, док је 1988. имала 6–12 милиона. Овај пад популације резултат је екстензивног лова даброва због крзна, ради жлезда које се користе при изради лекова и парфема, и због тога што обарање дрвећа и плављење водених путева могу да ометају употребу земљишта за друге намене.[3]

Дабар
Временски распон: 24–0 Ma
Касни Миоцен – данас
American Beaver.jpg
Канадски дабар
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Castor

Linnaeus, 1758
Врсте

Castor fiber
Castor canadensis
Castor californicus

Castor map.PNG
Ареали две живуће врсте дабра     европски дабар (Castor fiber)     канадски дабар (Castor canadensis)

ОписУреди

Збијено и крупно тело му је покривено густим црвенкастосмеђим крзном. Има кратке ноге, а на свакој шапи има по пет прстију. Прсти на предњим шапама имају оштре канџе које користе за копање, придржавање хране, преношење муља и прућа. Прсти на задњим шапама су спојени пловном кожицом. Реп му је снажан, одозго спљоштен као весло, без длаке и покривен љускама. Користи му као кормило при пливању, а и као ослонац док на сувом глође дрво. На глави из масног крзна вире му мале, округле уши.

Дужином тела досеже 90 центиметара, реп му је дуг око 35 центиметара. Тежак је око 35 килограма. Из скровишта ископаног у обали или саграђеног од грања и стабала са излазом испод површине воде, излази углавном преко ноћи. Даброви вешто обарају стабла и граде бране да би себи обезбедили залихе хране и дом на сигурном. За обарање дрвећа користе своје оштре секутиће као длето за одваљивање иверја од стабла.

Веома је опрезна и плашљива животиња. На тлу је спор и тром, па највећи део живота проведе у води. Одлично плива и рони. А када зарони, његове уши и ноздрве се аутоматски затварају, па може остати под водом око 15 минута. Живи сам или у мањим групама. Када је узнемирен, дабар упозорава на опасност ударајући репом о површину воде.

РазмножавањеУреди

У току лета окоти најчешће три младунца.

ИсхранаУреди

Храни се искључиво биљном храном, лишћем, биљним соковима и кором стабала.

СтаништеУреди

Живи уз мирне воде, речне рукавце и језера са обалама обраслим листопадном шумом и грмљем. Живи у источној Европи, Русији и Канади. Поново је насељен у Скандинавији и Француској. Због цењеног крзна готово је истребљен.

Природни непријатељиУреди

Природни непријатељи дабра су вук, рис, ждеравац, којот, медвед и пума.[4]

ВрстеУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Helgen, K.M. (2005). "Genus Castor". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). pp. 842–843.
  2. ^ Helgen, K.M. (2005). „Genus Castor. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 842—843. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  3. ^ Nowak, Ronald M. 1991. pp. 364–367. Walker's Mammals of the World Fifth Edition, vol. I. Johns Hopkins University Press, Baltimore.
  4. ^ Велика енциклопедија животиња, (2001) Михаљ Микеш;. ISBN 978-86-489-0303-7

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди