Франц Кламер

Франц Кламер (нем. Franz Klammer) је бивши аустријски алпски скијаш. Освајач је златних медаља са Олимпијских игара и Светских првенстава. Био је специјалиста за спуст и са 25 победа држи рекорд по броју победу у тој дисциплини у Светском купу.

Франц Кламер

Франц Кламер
Франц Кламер

Личне информације
Датум рођења (1953-12-03)3. децембар 1953.(69 год.)
Место рођења Мосвалд (Аустрија)
Држављанство аустријско
Спортски подаци
Скијашке дисциплине спуст, велеслалом, комбинација
Олимпијске игре
Учешћа 2
Медаље 1 златна
Светска првенства
Учешћа 5
Медаље 3 (2 златне, 1 сребрна)
Светски куп
Број сезона 13 (1972-1985)
Победе 26
Подијуми 45
Мали кристални глобус 5 у спусту
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1976. Инзбрук спуст
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1974. Санкт Мориц комбинација
Сребрна медаља — друго место 1974. Санкт Мориц спуст
Златна медаља — прво место 1976. Инзбрук спуст

БиографијаУреди

Доминација у спустуУреди

У Светском купу је дебитовао 15. децембра 1972. у Вал Гардени где је освојио пето место у спусту. Наредне сезоне је био други у поретку за спуст иза Швајцарца Ролана Коломбена. Те сезоне је остварио своју прву победу у спусту 22. децембра 1973. у Шладмингу. Већ на почетку сезоне 1974/75. Кламеров највећи конкурент у спусту Ролан Коломбен се тешко повредио. То је Кламеру омогућило да те сезоне оствари потпуну доминацију у спусту и победи у осам од девет трка. Једино у Межеву није завршио трку што га је коштало великог кристалног глобуса. На Олимпијским играма 1976. у Инзбруку, Кламер је освојио златну медаљу спусту надмашивши актуелног олимпијског победника Бернхарда Русија за 0,33 секунде.[1] Иако је без проблема побеђивао у спусту Франц Кламер није могао да освоји велики кристални глобус због слабих наступа у велеслалому, док се у слалому није ни такмичио. Тако је у сезони 1975/76. био четврти, у сезони 1976/77. трећи а у сезони 1977/78. пети у укупном поретку Светског купа.[2] У периоду 1975-77 Франц Кламер је три пута победио у Кицбилу.

Сезоне 1979-1985Уреди

Након освајања четврте узастопне титуле у спусту у сезони 1977/78. Кламер је почео да остварује лошије резултате. Због тога није успео да се пласира у аустријски олимпијски тим за Зимске олимпијске игре 1980. у Лејк Плесиду. Коначно је 1981. успео да победи у Вал д'Изеру. У сезони 1982/83. поново осваја мали кристални глобус у спусту, пети у каријери. У Кицбилу је поново победио 1984. а на Олимпијским играма 1984. у Сарајеву је био десети у спусту.

РекордиУреди

На свом врхунцу у периоду од 10. јануара 1976. до 22. јануара 1977. или од Венгена 1976. до Венгена 1977, Франц Кламер је остварио десет узастопних победа у спусту, укључујући и победу у Зимским олимпијским играма 1976. У каријери је укупно остварио 26 победа у спусту, 25 у Светском купу и једну на Олимпијским играма. Ови резултати га сврставају на место најбољег спусташа у историји скијања.[3]

Резултати у Светском купуУреди

Освојени кристални глобусиУреди

Сезона Дисциплина
1975. Спуст
1976. Спуст
1977. Спуст
1978. Спуст
1983. Спуст

Победе у Светском купуУреди

26 победа (25 у спусту, 1 у комбинацији)

Сезона Датум Место Дисциплина
1974. 22. децембар 1973.   Шладминг Спуст
1975. 8. децембар 1974.   Вал д'Изер Спуст
15. децембар 1974.   Санкт Мориц Спуст
5. јануар 1975.   Гармиш-Партенкирхен Спуст
11. јануар 1975.   Венген Спуст
18. јануар 1975.   Кицбил Спуст
26. јануар 1975.   Инзбрук Спуст
9. март 1975.   Џексон Хол Спуст
21. март 1975.   Вал Гардена Спуст
1976. 12. децембар 1975.   Мадона ди Кампиљо Спуст
10. јануар 1976.   Венген Спуст
11. јануар 1976. Комбинација
17. јануар 1976.   Морзин Спуст
25. јануар 1976.   Кицбил Спуст
12. март 1976.   Аспен Спуст
1977. 17. децембар 1976.   Вал Гардена Спуст
18. децембар 1976. Спуст
8. јануар 1977.   Гармиш-Партенкирхен Спуст
15. јануар 1977.   Кицбил Спуст
22. јануар 1977.   Венген Спуст
18. фебруар 1977.   Лакс Спуст
1978. 11. децембар 1977.   Вал д'Изер Спуст
11. март 1978.   Лакс Спуст
1982. 6. децембар 1981.   Вал д'Изер Спуст
1983. 20. децембар 1982.   Вал Гардена Спуст
1984. 21. јануар 1984.   Кицбил Спуст

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди