Зимске олимпијске игре 1984.

XIV Зимске олимпијске игре су одржане 1984. године у Сарајеву, тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Остали градови кандидати за Олимпијске игре су били Сапоро, Јапан и Фалун/Гетеборг, Шведска.

XIV Зимске олимпијске игре - Сарајево 1984.
Sarajevo 1984.svg
Амблем симболише стилизовану снежну пахуљицу.
Такође носи традиционални дизајн украсног веза
који се прави у сарајевском региону.[1]
Град домаћинСарајево, СФРЈ
Број држава49
Број спортиста1.272 (998 м и 274 ж.)
Број спортова6
Број такмичења49
Отварање игара8. фебруар 1984.
Затварање игара19. фебруар 1984.

Ово су биле прве зимске и друге заредом игре генерално одржане у Источној Европи, на говорном подручју словенских језика и у социјалистичкој земљи, као и прве и за сада једине Олимпијске игре одржане у држави из Покрета несврстаних и у већински муслиманском граду. Такође, ово је било први пут да се Олимпијске игре организују на Балканском полуострву након првих у модерном добу у Атини.

Надметање за домаћинствоУреди

Надметање за домаћинство Зимских олимпијских игара 1984.
Град Држава Први круг Други круг
Сарајево   Југославија 31 39
Сапоро   Јапан 33 36
Гетеборг   Шведска 10 -

Сарајево је организацију зимских олимпијских медаља добило у конкуренцији с јапанским Сапором и заједничком кандидатуром шведских градова Фалун и Гетеборг. МОК се при томе делимично водио политичким разлозима - као несврстана земља, тадашња Југославија је давала мање прилике за хладноратовске бојкоте - али главни је мотив ипак била жеља да се Игре, као симбол свјетског мира и братства међу људима - одрже у граду који је дотада обично био везиван за избијање Првог свјетског рата.

За власти Југославије сарајевске Олимпијске игре су биле сјајна прилика да државу свету представе у најбољем могућем светлу, и у том настојању их није омела ни велика економска криза која је СФРЈ била погодила почетком 1980-их. У Игре су утрошена велика средства, те саграђен велики број импозантних грађевина и остале инфраструктуре. У томе су власти имале подршку Сарајлија, а већ пре самог одржавања су Игре довеле до повећања интереса за зимске спортове, дотада готово непознате у том делу Југославије.

БорилиштаУреди

Борилишта у градуУреди

Борилишта на планинамаУреди

Детаљи са Олимпијских игараУреди

 
Олимпијска бакља са Зимских олимпијских игара 1984.

XIV Зимске олимпијске игре су отворене 8. фебруара 1984. на сарајевском стадиону Кошево. Олимпијску бакљу до највишег постоља донела Санда Дубравчић.

Кратак прегледУреди

  • Ово су прве и за сада једине Зимске олимпијске игре у комунистичкој држави.
  • Организација 14. ЗОИ коштала је 142,6 милиона долара, а половина прихода била је остварена од продаје права на ТВ пренос.
  • Укупно је продато 250.000 улазница, а само у иностранству 200.000, док су ТВ пренос сарајевске „беле олимпијаде“ пратиле две милијарде људи.
  • Учествовало је 1.272 спортиста из 49 земаља, а са Игара је извештавало више од 4.500 новинара.
  • Трка на 20 км је додата у женско такмичење у нордијском скијању.
  • Скијаш Јуре Франко је освојио прву медаљу за Југославију на ЗОИ у историји - сребрну медаљу у велеслалому.
  • Марја-Лиса Хамалаинен је освојила све три појединачне трке у скијашком трчању.
  • Гаетан Буше (Канада) и Карин Енке (Источна Немачка) су освојили по два злата у брзом клизању, док је женски тим Источне Немачке освојио 9 од 12 могућих медаља у том спорту.
  • Биатлонац Ерик Квалфос из Норвешке је освојио по једно злато, сребро и бронзу.
  • Близанци Фил и Стив Маре из САД су освојили прво и друго мјесто у слалому.
  • Џејн Торвил и Кристофер Дин, плесни клизачки пар из Велике Британије, су својим наступом освојили максималне оцене за уметнички утисак.
  • Након 14. ЗОИ Сарајеву је, уз прелепе олимпијске објекте, остало 2.850 новоизграђених комфорних станова, више лепих хотела и много тога другог, а било је отворено и 9.500 нових радних места.
  • Изложба о олимпијском Сарајеву обишла је 1640 градова бивше Југославије и света.

МаскотаУреди

 
Вучко, званична маскота XIV зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984.

Читаоци југословенских новина су замољени да одаберу маскоту Зимских олимпијских игара 1984. међу 6 финалиста. Победник је био Вучко, мали вук, којег је дизајнирао словеначки дизајнер и цртач Јоже Тробец. Вучко је симболизовао жељу људи да се спријатеље са животињама. Према МОК-у, Вучко је помогао да се промене предрасуде о вуку као застрашујућој и крвожедној животињи.[2]

Остали финалисти су били веверица, јагње, дивокоза, бодљикаво прасе и грудва снега.

Списак спортоваУреди

МедаљеУреди

Изглед медаље: на предњој страни је званични амблем, стилизована снежна пахуља коју је дизајнирао Мирослав Антонич изнад које се налазе Олимпијски кругови. По ободу круга је исписан текст XIV Zimske Olimpijske Igre - Sarajevo 1984. На задњој страни је стилизована глава атлетичара крунисаног ловоровим венцем.[3] Укупно је направљено 285 медаља у ковници Мајданпек, а 222 су додељене.[3]

Међународни олимпијски комитет не признаје опште бодовање по државама; табеле с медаљама имају информативну сврху. Табела по државама се заснива на броју освојених медаља, са златним које имају предност у односу на сребрне и бронзане. Победа тима рачуна се као једна медаља.[4]

Табела медаља освојених на Зимским олимпијским играда у Сарајеву 1984. године:

Зимске олимпијске игре 1984.  
Место Држава       Укупно
1   Источна Немачка 9 9 6 24
2   Совјетски Савез 6 10 9 25
3   Сједињене Америчке Државе 4 4 0 8
4   Финска 4 3 6 13
5   Шведска 4 2 2 8
6   Норвешка 3 2 4 9
7    Швајцарска 2 2 1 5
8   Канада 2 1 1 4
  Западна Немачка 2 1 1 4
10   Италија 2 0 0 2
11   Уједињено Краљевство 1 0 0 1
12   Чехословачка 0 2 4 6
13   Француска 0 1 2 3
14   Јапан 0 1 0 1
  СФР Југославија 0 1 0 1
16   Лихтенштајн 0 0 2 2
17   Аустрија 0 0 1 1
39 39 39 117

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди