Требевић
Требевић је планина у југоисточном делу Републике Српске. Налази се југоисточно од Сарајева, висок је 1629 метара[1] и надовезује се на планину Јахорину.
| Требевић | |
|---|---|
 Поглед на Требевић из Сарајева | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Требевић |
| Ндм. висина | 1629 m |
| Координате | 43° 49′ 24″ С; 18° 26′ 56″ И / 43.823333° С; 18.448889° И |
| Географија | |
  Требевић | |
| Државе |  Босна и Херцеговина |
| Републике |  Република Српска |
Требевић, представља значајан туристички и рекреативни центар, који је у протеклом рату доста уништен. Са овим излетиштем град је повезан асфалтним путем и жичаром (која сада није у функцији) дужине 1700 m, чији је капацитет 1440 путника у једном сату, а путовање траје 12 минута.
Због идеалне конфигурације терена овде је изграђена комбинована стаза за боб и санкање, и ту су одржана такмичења у овим дисциплинама за време XIV Зимских олимпијских игара 1984. Стаза, која је била на линији разграничења у минулом рату, је у потпуности уништена и чека обнову.
На 1566 m, близу врха, 1975. изграђен је телекомуникациони торањ висине 60m и једини је телекомуникациони релеј који није уништен од стране НАТО авијације 1995. током бомбардовања релеја у Републици Српској. Важан је телекомуникациони чвор за Источно Сарајево и предајник за неколико РТВ станица.
На седници Скупштине Кантона Сарајево, одржаној 9. априла 2014. године, усвојен је Закон о проглашењу Заштићеног пејзажа Требевић на простору површине 400,20 хектара. Ово подручје је подељено у три заштићене зоне. Прва зона, која је зона строге заштите, обухвата 55,40 ха, друга (бафер зона) 294 ха, а трећа, тзв. транзициона зона, 50,80 ха.[2]
Биодиверзитет уреди
На подручју Требевића присутна је карактеристична вегетација Динарида у којој преовладавају шуме букве, шуме медунца и црног граба, шуме јеле и смрче, шуме букве и јеле са смрчом, те комплекси шума црног граба. На овом подручју забележено је 99 биљних врста и 14 врста гљива. Од биљних врста на Црвеној листи су: панчићева оморика, рана љубичаста орхидеја и светлолисна удовчица. Од гљива на Црвеној листи је благва. Забележено је 26 врста птица. Главне врсте сисара које се срећу на Требевићу су: срна, дивља свиња, зец, вук, лисица, дивља мачка, јазавац, а повремено и медвед. На Црвеној листи су: белогруди јеж, вук и смеђи медвед. Од гмизаваца ту су змије поскок и шарка, с тим што је шарка на Црвеној листи.[3]
Галерија уреди
-
Црква Светог Илије на Требевићу -
Требевић на грбу Ист. Новог Сарајева
.svg)
Извори уреди
- ^ Мала енциклопедија, Просвета, Београд, 1959.
- ^ „Usvojen Zakon o proglašenju Zaštićenog pejzaža "Trebević" | Kantonalna javna ustanova za zaštićena prirodna područja[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 17. 09. 2016. г. Приступљено 06. 07. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево . 2015. ISBN 978-9958-9270-9-6. стр. 130–134.
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе уреди
- О Требевићу на сајту Планинарског друштва Требевић, Источно Сарајево
