Отворите главни мени

Светско друмско првенство UCI — вожња на хронометар за мушкарце

Светско друмско првенство UCI (енгл. UCI Road World Championships), често познато као Светско првенство у бициклизму (енгл. World Cycling Championships), за мушкарце је подељено у две дисциплине: друмску трку и хронометар. Светско првенство у вожњи на хронометар први пут је одржано 1994. и од тада се одржава сваке године. Хронометар је дужине око 45 km, по равном или брдовитом профилу.[1] Возачи стартују са два минута размака и возач који деоницу пређе за најмање времена је победник и добија мајицу дугиних боја (која је мало другачија од мајице дугиних боја за победника друмске трке) и носи је на сваком хронометру, у оквиру етапних трка на којима учествује до следећег Светског првенства у бициклизму.[2]

Светско друмско првенство UCI — вожња на хронометар за мушкарце
[[2018.]]
Jersey rainbow chrono.svg
Мајица дугиних боја за светског шампиона
Датум одржавањана крају сезоне
Локални назив(и)енгл. UCI Road World Championships
Други назив(и)Светско првенство у бициклизму
(енгл. World Cycling Championships)
Дисциплинадрумска трка
ТакмичењеСветска турнеја UCI
Типједнодневна трка
ОрганизаторUCI
Прво одржавање(1994{{month}}{{{day}}})1994.(24/25 год.)
Број одржавања26 (до 2019)
Први победникУједињено Краљевство Крис Бордман
Највише победа
  •  Фабијан Канчелара (ШВА)
  •  Тони Мартин (НЕМ)

    4 пута

Тренутни победникХоландија Роан Денис (2018.)

Рекордери су Фабијан Канчелара и Тони Мартин са по четири победе. Мајкл Роџерс и Тони Мартин су једини са три победе заредом[3] Бредли Вигинс је најстарији победник, освојио је првенство 2014. са 34 године и 149 дана, док је најмлађи победник Мајкл Роџерс, који је 2003. освојио са 23 године и 293 дана[4]

Немац Михел Рих је завршио други три пута и он је најуспешнији возач који није освојио светско првенство, са укупно четири медаље. Фабијан Канчелара има највише трећих места, три пута је освојио бронзану медаљу. Најуспешнија држава је Немачка, са седам победа. Победник првенства 2017. је Том Димулен.[5]

ИсторијаУреди

Пре 1994. бициклисти који су возили добро на хронометрима на три гранд тур трке сматрани су најбољим на свету.[3] Прво Светско првенство у вожњи на хронометар одржано је у Агриђенту, у Италији и освојио га је Британац Крис Бордман. Наредне године, првенство је освојио победник Тур де Франса, Мигел Индураин, победивши Абрахама Олана за 49 секунди.[6] Алекс Циле, победник Вуелта а Еспање 1996. је освојио мајицу дугиних боја, испред Криса Бордмана. 1997. Светско првенство у вожњи на хронометар освојио је Француз, Лоран Жалабер, који је победио Украјинца Сергија Гончара за три секунде[7] 1998. Олано је победио испред Мелсиора Маурија за 37 секунди[8]

Немац Јан Улрих освојио је првенство 1999. победивши Швеђанина Михаела Андерсона за 40 секунди, на стази дугој 50 km[9] Улрих није учествовао на првенству 2000. и Гончар је освојио у његовом одсуству, победивши тесно Михела Риха, за 10 секунди. Украјинац је био срећан што је, након две медаље, коначно постао светски шампион[10] Улрих се на Светско првенство у вожњи на хронометар вратио наредне године и освојио је мајицу дугиних боја, победивши Дејвида Милара за шест секунди[11] Улрих је опет одлучио да не брани своју титулу 2002. и Сантјаго Ботеро је постао први Колумбијац који је освојио Светско првенство, победивши Риха за осам секунди.[12] 2003. првенство је освојио Дејвид Милар, али му је победа одузета наредне године, јер је утврђено да се допинговао. Победа је додељена Мајклу Роџерсу, који је првобитно освојио сребрну медаљу.[13]

Роџерс је првенство освајао и наредне две године, победивши 2004. Риха за минут и 20 секунди,[14] док је 2005. за 23 секунде био бољи од Шпанца Ивана Гутјереза.[15] Роџерсова серија победа је завршена 2006. првенство је освојио Фабијан Канчелара, минут и 18 секунди испред Американца Дејвида Забриског.[16] Канчелара је мајицу дугиних боја одбранио наредне године, победивши Мађара Ласла Бодрогија.[17] Канчелара није учествовао 2008. и освојио је Немац Берт Грабш.[18] Канчелара се вратио на Светско првенство 2009. и освојио га је испред Швеђанима Густава Карсона, док је треће место освојио Тони Мартин.[19] 2010. Канчелара је освојио мајицу дугиних боја рекордни четврти пут, а Милар и Мартин су комплетирали подијум.[20]

Након два трећа места, Тони Мартин је освојио Светско првенство у вожњи на хронометар 2011. испред Бредлија Вигинса и Канчеларе.[21] Мартин је првенство освојио и 2012. са пет секунди испред Тејлора Финија.[22] 2013. је освојио првенство трећи пут заредом, победивши опет Вигинса и Канчелару, чиме је изједначио рекорд Роџерса од три победе заредом.[23] Након две сребрне медаље, Бредли Вигинс је 2014. победио Тонија Мартина.[24] 2015. Вигинс се фокусирао на обарање рекорда на сат времена и није учествовао на Светском првенству у вожњи на хронометар, а други велики фаворити, Тони Мартин и Том Димулен, нису успели да се домогну подијума, мајицу дугиних боја освојио је Белорус Васил Кирјенка.[25] 2016. Тони Мартин је изједначио рекорд Фабијана Канчеларе, освојивши мајицу дугиних боја по четврти пут.[26]

 
Том Димулен, светски шампион 2017.

Године 2017, Светско првенство одржано је у Бергену и рута је промењена. Циљ је био на брду дугом 3,4 km.[27] Четвороструки светски шампион — Тони Мартин, изразио је незадовољство што се хронометар завршава успоном.[28] Такође, UCI је дозволио промену бицикла пред успон, тако да су возачи могли да возе друмски бицикл на успону, што је предност давало класичним брдашима.[29] Том Димулен је потпуно доминирао, био је најбржи на свим пролазним циљевима, није мијењао бицикл и освојио је злато 57 секунди испред Приможа Роглича, док је бронзу освојио Крис Фрум, минут и 21 секунду иза Димулена, седам секунди испред Нелсона Оливеире.[5]

Освајачи медаљаУреди

Првенства Злато Сребро Бронза
Агриђенто 1994.   Крис Бордман   Андреа Кјурато   Јан Улрих
Дуитама 1995.   Мигел Индураин   Абрахам Олано   Уве Пешел
Лугано 1996.   Алекс Циле   Крис Бордман   Тони Ромингер
Сан Себастијан 1997.   Лоран Брошар   Сергиј Гончар   Крис Бордман
Валкенбург 1998.   Абрахам Олано   Мелсиор Маури   Сергиј Гончар
Верона 1999.   Јан Улрих   Михаел Андерсон   Крис Бордман
Плуе 2000.   Сергиј Гончар   Михел Рих   Ласло Бодроги
Лисабон 2001.   Јан Улрих   Дејвид Милар   Сантјаго Ботеро
Лимбург 2002.   Сантјаго Ботеро   Михел Рих   Игор Гонзалес
Хамилтон 2003.   Мајкл Роџерс[н. 1]   Уве Пешел   Михел Рих
Верона 2004.   Мајкл Роџерс   Михел Рих   Александар Винокуров
Мадрид 2005.   Мајкл Роџерс   Иван Гутјерез   Фабијан Канчелара
Салцбург 2006.   Фабијан Канчелара   Дејвид Забриски   Александар Винокуров
Штутгарт 2007.   Фабијан Канчелара   Ласло Бодроги   Стеф Клемент
Варезе 2008.   Берт Грабш   Свејн Туфт   Дејвид Забриски
Мендризио 2009.   Фабијан Канчелара   Густав Ларсон   Тони Мартин
Гилонг 2010.   Фабијан Канчелара   Дејвид Милар   Тони Мартин
Копенхаген 2011.   Тони Мартин   Бредли Вигинс   Фабијан Канчелара
Валкенбург 2012.   Тони Мартин   Тејлор Фини   Васил Кирјенка
Фиренца 2013.   Тони Мартин   Бредли Вигинс   Фабијан Канчелара
Понферада 2014.   Бредли Вигинс   Тони Мартин   Том Думулан
Ричмонд 2015.   Васил Кирјенка   Адријано Малори   Жером Копел
Доха 2016.   Тони Мартин   Васил Кирјенка   Хонатан Кастровијехо
Берген 2017.   Том Димулен   Примож Роглич   Крис Фрум
Инзбрук 2018.   Роан Денис   Том Димулен   Виктор Кампенартс

СтатистикаУреди

Вишеструки победнициУреди

Укупан број победа
Бициклиста Врој победа
  Тони Мартин 4
  Фабијан Канчелара 4
  Мајкл Роџерс 3
  Јан Улрих 2

Медаље по државамаУреди

 Ранг  Држава   Злато   Сребро   Бронза Укупно
1   Немачка 7 5 5 17
2   Швајцарска 5 0 4 9
3   Аустралија 4 0 0 4
4   Уједињено Краљевство 2 5 3 10
5   Шпанија 2 3 2 7
6   Холандија 1 1 2 4
7   Белорусија 1 1 1 3
8   Украјина 1 1 1 3
9   Колумбија 1 0 1 2
9   Француска 1 0 1 2
11   САД 0 2 1 3
12   Италија 0 2 0 2
12   Шведска 0 2 0 2
14   Мађарска 0 1 1 2
15   Канада 0 1 0 1
15   Словенија 0 1 0 1
17   Казахстан 0 0 2 2
18   Белгија 0 0 1 1

НапоменеУреди

  1. ^ Дејвид Милар је био победник 2003. али му је победа одузета у августу 2004. јер је утврђено да се допинговао

РеференцеУреди

  1. ^ „UCI Road World Championships – Information for Organisers” (PDF). Union Cycliste Internationale (UCI). стр. 8. Приступљено 27. 11. 2016. 
  2. ^ „UCI Road World Championships – The magical rainbow jersey”. Union Cycliste Internationale (UCI). 9. 9. 2015. Приступљено 27. 11. 2016. 
  3. 3,0 3,1 „UCI World Championships: the experts against the clock”. Union Cycliste Internationale (UCI). 15. 9. 2015. Приступљено 27. 11. 2016. 
  4. ^ „Oldest winners”. Pro Cycling Stats. Приступљено 27. 11. 2016. 
  5. 5,0 5,1 „Dumoulin wins time trial world championship in Bergen”. Cyclingnews.com. 20. 9. 2017. Приступљено 21. 9. 2017. 
  6. ^ „World Championships – ITT (43km) 4 Oct 95”. Cycling News. 4. 10. 1995. Приступљено 27. 11. 2016. 
  7. ^ „World Road Cycling Championships, San Sebastian”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  8. ^ „Elite Men's Individual Time Trial, 43.5 kms”. Cycling News. 8. 10. 1998. Приступљено 27. 11. 2016. 
  9. ^ Maloney, Tim (7. 10. 1999). „Jan the Man comes through”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  10. ^ Maloney, Tim (12. 10. 2000). „Hontchar Honch against the watch; Olano bombs again”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  11. ^ Maloney, Tim (11. 10. 2001). „Ullrich surges to Elite TT victory”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  12. ^ Jones, Jeff (10. 10. 2002). „Botero gives Colombia its first World title”. Cycling News. Приступљено 11. 11. 2016. 
  13. ^ „Millar banned for two years”. BBC Sport. 4. 8. 2004. Приступљено 27. 11. 2016. 
  14. ^ Maloney, Tim (29. 9. 2004). „Mick makes it real this time”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  15. ^ Stokes, Shane; Macias, Herman Alvarez (22. 9. 2005). „Three for Rogers”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  16. ^ Kröner, Hedwig (21. 9. 2006). „Fabian the superman”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  17. ^ Brown, Gregor (27. 9. 2007). „Cancellara reigns as World Champion”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  18. ^ Westemayer, Susan (25. 9. 2008). „Grabsch grabs title”. Cycling News. Приступљено 27. 11. 2016. 
  19. ^ „Time Trial Men Elite Results”. Union Cycliste Internationale (UCI). 24. 9. 2009. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2009. Приступљено 27. 11. 2016. 
  20. ^ „Fabian Cancellara beats David Millar to time trial gold”. BBC Sport. 30. 9. 2010. Приступљено 27. 11. 2016. 
  21. ^ „Martin wins his first elite men's time trial world championship”. Cyclingnews.com. 21. 9. 2011. Приступљено 27. 11. 2016. 
  22. ^ „Martin defends elite men's time trial world championship”. Cyclingnews.com. 19. 9. 2012. Приступљено 27. 11. 2016. 
  23. ^ „Tony Martin wins elite men's time trial world championship”. Cyclingnews.com. 25. 9. 2013. Приступљено 27. 11. 2016. 
  24. ^ „Wiggins wins time trial world championship”. Cyclingnews.com. 24. 9. 2014. Приступљено 27. 11. 2016. 
  25. ^ „Kiryienka wins individual time trial World Championship”. Cycling News. 24. 9. 2015. Архивирано из оригинала на датум 9. 12. 2015. Приступљено 27. 11. 2016. 
  26. ^ „World Championships: Tony Martin wins world time trial title”. Cyclingnews.com. 12. 10. 2016. Приступљено 27. 11. 2016. 
  27. ^ „2017 Road World Championships Elite Men's Individual Time Trial”. Cyclingnews.com. 16. 7. 2017. Приступљено 21. 9. 2017. 
  28. ^ Farrand, Stephen (18. 9. 2017). „Tony Martin angry about uphill finish to time trial world championships”. Cyclingnews.com. Приступљено 21. 9. 2017. 
  29. ^ Farrand, Stephen (19. 9. 2017). „Bike change could be key to Worlds TT success”. Cyclingnews.com. Приступљено 21. 9. 2017. 

Спољашње везеУреди