Примож Роглич

Примож Роглич (29. октобар 1989.) словеначки је професионални бициклиста од 2013. године и бивши ски скакач, који тренутно вози за холандски ворлд тур тим Џамбо—визма (хол. Team Jumbo–Visma).[1] Двоструки је победник Вуелта а Еспање, гдје је два пута освојио и класификацију по поенима. Два пута је освојио Тур де Романди, док је по једном освојио Вуелта ал Паис Баско, Тирено—Адријатико и Лијеж—Бастоњ—Лијеж. Освојио је два пута UCI свјетски ренкинг, а добио је и награду Вело д’Ор, за бициклисту године. Тур де Франс је једном завршио на другом мјесту, док је Ђиро д’Италију завршио на трећем мјесту.

Примож Роглич
Primož Roglič (Team Jumbo-Visma, 2019).jpg
Роглич 2019.
Лични подаци
Пуно имеПримож Роглич
НадимакРогла
Датум рођења(1989-10-29)29. октобар 1989.(31 год.)
Место рођењаТрбовље, СФР Југославија
Висина1,77 m
Маса65 kg
Тимске информације
Дисциплинадрумски
Тип возачабрдаш, хронометраш
Професионална каријера
2013—2015Адриа Мобил
2016—ЛотоНЛ–џамбо
Успеси
Вуелта а Еспања
Jersey red.svg Вуелта а Еспања2 (2019, 2020)
Jersey green.svg Класификација по поенима2 (2019, 2020)
Главне етапне трке
Тирено—Адријатико1 (2019)
Вуелта ал Паис Баско2 (2018, 2021)
Тур де Романди2 (2018, 2019)
Монументални класици
Лијеж—Бастоњ—Лијеж1 (2020)
Првенства
Национални шампион
(друмска трка)
MaillotEslovenia.PNG 1 (2020)
Национални шампион
(вожња на хронометар)
MaillotEslovenia.PNG 1 (2016)
Друге трке
Тур оф Словенија 2 (2015, 2018)
Волта ао Алгарве 1 (2017)
УАЕ Тур 1 (2019)
Ђиро дел’Емилија 1 (2019)
Тре вали Варезине 1 (2019)
Остало
UCI светски ренкинг2 (2019)

1 (2020)

1 (2021)
Вело д’Ор1 (2020)
Ажурирано: 7. септембар 2020.

Каријеру је почео као скијашки скакач, након чега је почео професионалну каријеру као бициклиста 2013. у тиму Адриа мобајл. Године 2014. освојио је трку Словенија—Хрватска, док је 2015. освојио трке Тур оф Словенија и Тур д’Азербејџан. Године 2016. прешао је у тим ЛотоНЛ–џамбо. Освојио је првенство Словеније у вожњи на хронометар, након чега је возио прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију, гдје је остварио једну етапну побједу. Године 2017. освојио је Волта ао Алгарве, након чега је возио Тур де Франс и остварио једну етапну побједу. У финишу сезоне освојио је сребрну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар.[2] Године 2018. освојио је Вуелта ал Паис Баско, Тур де Романди и Тур оф Словенија, док је Тур де Франс завршио на четвртом мјесту, уз једну етапну побједу.

Године 2019. освојио је УАЕ Тур, Тирено—Адријатико и Тур де Романди, након чега је Ђиро д’Италију завршио на трећем мјесту, уз двије етапне побједе, док је на шест етапа носио лидерску мајицу. У финишу сезоне, освојио је Вуелта а Еспању, уз једну етапну побједу и освојену класификацију по поенима. Године 2020. освојио је првенство Словеније у друмској вожњи, док је вожњу на хронометар завршио на другом мјесту. Сезона је била прекинута од марта до августа због пандемије ковида 19; након наставка сезоне, освојио је Тур де л’Ен, док је Тур де Франс завршио на другом мјесту, уз једну етапну побједу. Био је лидер Тура од девете етапе до хронометра на претпоследњој, етапи 20, на којем је имао предност од 56 секунди испред Тадеја Погачара, али је изгубио скоро два минута и завршио је Тур 59 секунди иза Погачара. У финишу сезоне, освојио је први монументални класик (Лијеж—Бастоњ—Лијеж), након чега је освојио Вуелта а Еспању другу годину заредом, уз четири етапне побједе и освојену класификацију по поенима. Захваљујући добрим резултатима, освојио је UCI свјетски ренкинг другу годину заредом, а добио је и награду Вело д’Ор, за бициклисту године 2020.

Као скијашки скакачУреди

Роглич се на почетку бавио скоковима, од 2003 до 2011. године. 2007.  постао је и омладински шампион света. [3] Његов лични рекорд је 183 метра на скакалишту у Оберстдорфу, Немачка  2011. године. На домаћем скакалишту претрпео је падац (2007)  на скакалишту братов Горишек у Планици, Словенија.[4][5]

Бициклистичка каријераУреди

Први наступ на Ђиру Д'Италија је имао 2016.,[6] , где је изненадио са другим местом у стартном хронометру у Апелдорну, где је био једну стотинку секунде спорији од победника Том Думулена.[7] Победио је 9. етапу, хронометар дуг 40.5 км у граду Цхианти. У 2016. години освојио је 10. место у трци на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. У јуну 2017. године именован је на стартној листи за утрку Тур де Франс.[8] Успешан је био у 15. етапи где је дошао као четврти на циљ, прије тога је био и други по броју поена у брдској класификацији. Прву етапну победу остварио је на краљевској, брдској, етапи 19. јула 2017., где је главни прелаз био Кол де Галибије.

2018Уреди

У марту 2018. победио је на трећој етапи на трци Тирено—Адријатико, која је имала циљ на успону Трева. 5. априла победио је на хронометру на четвртој етапи на трци Вуелта ал Паис Баско и у укупном поредку стигао је на 1. место које је задржао до краја па је победио Тур по Баскији 2018. 24. априла освојио је трече место на првој етапи Тура по Романдији (франц. Tour de Romandie). У априлу освојио је другу етапну трку 2018. године - Тур по Романдији, која се вози по швајцарској Романдији. У јуну победио је 4. (брдску) и 5. (хронометар) етапу трке Тур оф Словенија па је тако и у генералном пласману остао на првом месту и освојио Тур оф Словенија 2018. У септембру освојио је трече место на Туру по Британији, где је са тимом освојио је 5. етапу (тимски хронометар), тиме је био водечи у генералном пласману за један дан, прво место је изгубио у 6. (брдској) етапи. Са тимом Лото Џамбо је био и првопласирани тим на Трки по Британији.

Светско првенство у Инзбруку

Велике наде полагао је на светском првенству у Инзбруку. Роглич је био главни кандидат у словеначкој репрезентанци[9], коју су чинили Примож Роглич (ЛотоНЛ–Јамбо), Матеј Мохорич (Бахреин—Мерида), Јан Поланц (УАЕ Емирати), Јан Тратник (ЦЦЦ Спранди Полковице), Симон Шпилак (Катјуша-Алпесин), Лука Пиберник (Бахреин—Мерида), Домен Новак (Бахреин—Мерида) и Грега Боле (Бахреин—Мерида); свега чак 8 чланова екипе. [10] Јака екипа Словеније са Рогличем је била и фаворит за освајање медаље, поготово јер је горски профил пруге био писан Рогличу. Наду за медаљу спречио је пад Роглича 60 км испред циља (Роглич је пао у кривини на месту "бифеја" са натовареном кесом), након чега су велики допринос да га доведу назад до главне групе дали Симон Шпилак и Јан Поланц, упркос томе за вечи успех на завршетку нестало је енергије баш због ловљења главне групе.[11] Роглич је завршио на 34. месту. Разочарање је било велико, код публике и самих бициклиста.

2019Уреди

Тирено-Адријатико

Прва етапа је била тимски хронометар, где је победила екипа Мичелтон—Скота у којој је возио и Адам Јејтс. са ким је Роглич водио битку око генералне победе. У првој етапи Рогличев тим је заостао за седам секунди. У четвртој етапи у цуљном спринту заузео је друго место (победио је Сергеј Луценко - Астана) и добио 2 бонификацијске секунде према Јејтсу, који је завршио као трећи. Ситуација је била обрнута у петој етапи која се завршила успоном на Реканати. Јејтс је узео друго место а Роглич треће и у генералном пласману заузео је друго место, иза Адама Јејтса, са заостаотком 25 секунди. У посљедњој седмој етапи, индивидуални хронометар у Сан Бенедето дел Тронто Роглич је заузео једанајсто место и у генерланом пласману завршио трку као први, Адам Јејтс је заузео 48. место а разлика је била само 0,6 секунде у корист Роглича. [12] [13]

2020Уреди

Државно првенство Словеније у хронометру 2020. Успон на Покљуку, где је Роглич користио хрономентар бицикло (слика лево) и изгубио прво место од Тадеја Погачарја (друмско бицикло) за 8.5 секунди. Погачар је користио комбинацију хронометар-друмско бицикло, уз мењање на почетку брда. Комбинацију је са механичаром екипе Емирата довео до потпуности која је неколико месеци касније довела до велике победе на 2020 Тур де Франсу управо над Приможем Рогличем

2019. године већ је било познато да ће Роглич, трећи са 2019 Ђиро д’Италије и победник 2019 Вуелте а Еспања, са његовим тимом Џамбо-Висма бити главни конкурент за освајање Тур де Франса, поред Егана Бернала из британске екипе Инеос. 2020. екипу је ојачао Том Димулен, који је прешао из екипе Санвеб. Поред тога у екипи су већ били Вот ван Аерт, Сеп Кус, Роберт Гесинк, Стивен Кројсвајк и Тони Мартин - екипа, која је била планирана за Тур де Франс.

Државно првенство Словеније - ривалство са Погачарјем

Због припрема није наступио на почетку сезоне (Трка по Емиратима) и због пандемије вируса Корона прва трка је била државно првенство, тек у јуну (то је била и прва трка после пандемије под покровитељством Свјетске бициклистичке уније). Због великог ривалства са Тадејом Погачарјем Државно првенство Словеније је било добро праћено и из иностранства. На друмској трци, која се завршила са успоном на Амброж под Крвавцуем (1.078 метара н.в.), Роглич је лако победио Погачарја са разликом од 10 секунди.[14] Седмицу касније изгубио је у реваншу на Државном првенству у (горском) хронометру, на Покљуки. Примож Роглич је за горски хронометар користио једино бицикл за хронометар, док је Тадеј Погачар раван део на почетку возио са бициклом за хронометар а на успону на Покљуку мењао са цестовним бициклом и на циљу завршио 8.5 секунди испред Роглича.[15]

Прва утрка са клубом била је Критеријум ди Дофине. Џамбо—Визма је у саставу Промож Роглич, Сеп Кус, Воут ван Аерт, Роберт Гесинк, Стивен Кројзвик, Тони Мартин и Том Димулен узела 3 етапне победе и имала првопласираног Роглича, све до последње етапе, када је Роглич одустао од наступа због болова, последице пада у 3. етапи. Сама утрка је показала да је Џамбо-Визма доста боље припремљена од Берналовог Инеоса а сам Роглич у бољој кондицији него Еган Бернал, који је такође напустио утрку пред крај, због бола у леђима. Ипак обојица су се спремала за Тур де Франс.

Тур де Франс

Џамбо—Визма је на Тур ушла у саставу Примож Роглич, Том Димулен, Воут ван Аерт, Роберт Гесинк, Сеп Кус, Тони Мартин, Џорџ Бенет и Амунд Јенсен (који је заменио повређеног Стива Кројсвајка). Највећи фаворити било су Роглич и Бернал, док су остали конкуренти били: Тадеј Погачар, Микел Ланда, Тибо Пино, Том Димулен, Наиро Кинтана, Ромен Барде, Гијом Мартен и Мигел Анхел Лопез.[16] У почетним етапама екипа је била врло суверена и диктирала темпо на брдима до степена где су остали фаворити остали бес иједног од екипе осим тима Џамбо-Визма. Прва победа је дошла у четвртој етапи, који је завршио на 1825 м високом брду Орсијер-Марлет.[17] Другопласирани у тој етапи је био Тадеј Погачар и тако потврдио да че бити један од главних кандидата и наставак ривалства Роглич-Погачар[18]. Након тога 5. и 7. етапу такође је добила његова екипа са победама Ваута ван Арта. Роглич је први пут обукао жуту мајицу водећег у 9. етапи, где га је на финишу престигао Тадеј Погачар из екипе УАЕ Емирати. Хектична 9. етапа је у водећој групи имала поред пара Роглич-Погачар још Бернала и Ланду, једини који су издржали темпо у последњем брду пред финиш. Следећи напад дуета Погачар-Роглич је био у 13. (брдској) етапи, напад је почео Погачар а једини који је могао да следи и води темпо је био Роглич. У тој етапи Еган Бернал је заостао 38 секунди, па је друго место у генералном пласману и белу мајицу преузео Погачар. [19] Поред Бернала заостали су и други конкуренти за генералну победу а неки и одустали од трке.[20]

Понован дуел Роглич-Погачар, трећи на овом Туру, десио се на 15. етапи, са успоном на Коломбјер. Етапу је у самом финишу добио Погачар, док је Роглич заузео друго место. Са тиме је Погачар добио 4 секунде бонуса и за првопласираним Рогличем заостаје 40 секунди. Остала каравана на циљ је улазила селективно, са заостатком од 5 секунди даље. 15. етапа је била кобна и за Егана Бернала, који је због здравствених разлога заостао за добрих 7 минута и више није био претња за генерални пласман.[21]

У словеначко ривалство у 17. (краљевској) етапи умешао се је Михуел Ангел Лопез (Астана), који је победио другопласираног Роглича за 15 секунди, док је трећи дошао Погачар са 30 секунди разлике. Након одступања Бернала стање са енглеским Инеосом је било лоше па је све остало на Ричарду Карапазу, који је прво био планиран за наступ на Ђиро ди Италија. Карапаз је водио нападе у брдској 15., 16. и 17. етапи и тек је у 17. етапи успео са пољаком Михалом Квијатковским да донесе екипи (која је прошлих година владала на Туру) етапну победу. У тој етапи од Погачара преузео је тачкасту мајицу за најбољег брдаша.

20. етапа: хронометар на Беле Филе - етапа која је ушла у историју бициклизма

Епилог Тура 2020 био је брдски хронометар последњи дан пред улазак у Париз. То је била и последња етапа (пред ревијалну у Паризу) где је било могуче добити или изгубити позицију. Роглич је имао 57 секунди предности пред Погачарјем, нешто што је било на први поглед довољно да се жута мајица одбрани. Ипак 20. етапа је ушла у историју. Роглич је веч са почетка, на равном делу, губио време према Тадеју Погачарју. Лоша вожња на равном постала је још лошија са успоном на Беле Филе. Погачар не само да је престигао Роглича, него и узео Рогличу жуту мајицу, такође је Ричарду Карапазу узео и полка дот мајицу и победио етапу испред Тома Димулена. Етапа је ушла у историју уз Тур де Франс из 1989., када је шокантно поражен француз Лоран Фињон, којег је такође на хронометру дан прије престигао американац Грег Лемонд за само 8 секунди. [22] Роглич је тако Тур завршио као другопласирани, 59 секунди иза Тадеја Погачарја. Велико ривалство Погачар-Роглич била је и главна тема Тур де Франса 2020.

Светско првенство и прва победа на класики

После Тура наступио је на светском првенству (друмска трка), где је завршио као шести. Пар дана касније наступио је на својој првој монументалној класики, настаријој трки Лијеж—Бастоњ—Лијеж, где је у самом спринту победио светског првака Жилијена Алафилипа, који је са рукама већ почео да слави победу пред сам финиш.[23]

Вуелта а Еспања

Због пандемије кронавируса део етапа Ђиро ди Италија и Вуелта а Еспања дешавају се у истом термину (октобар-новембар). Вуелта је скраћена са оригиналних 21 на 18 етапа а сама пруга већ на почетку иде у брда. Прву етапу у финишу добио је Роглич испред Ричарда Карапаза.[24] 20. октобар је био и дан када је Словенија славила две победе на два различита Гранд тура; Јан Тратник је победио 16. етапу на Ђиро д'Италија поред Рогличеве победе на првој етапи Вуелте.[25] То је био четврти примјер дупле победе на два различита Тура у истом дану у историји: две италијанске победе (30. мај 1936 Ђузепе Олмо-Антонијо Бертола, 30. мај 1947 Џиордано Котур-Бруно Бертолучи) и једна белгијанска победа (10. мај 1978). Црвену мајицу водечег је носио до шесте етапе, када је (у кишовитој брдски етапи) изгубио време према Ричарду Карапазу због проблема са анораком.[26] У тој етапи изгубио је 43 секунди према Карапазу и у генералном пласману имао је заостатак 30 секунди. Да је заостатак био нестретни случај показао је са победом у брдској 8. етапи а мајицу водечег је преузео са победом у 10. етапи, са техничким спринтом. Мајицу водечег је поново изгубио према Ричарду Карапазу у 12. етапи, где су на стрмом узпону на Англиру (стрмина до 24%) били бољи Хјуђ Карти (26 секунди) и тројица Александар Власов, Енрик Мас и Ричард Карапаз (16 секунди). Карапаз је преузео мајицу са 10 секунди према Рогличу у генералном пласману али је мајицу повратио на брдском хронометру у 13. етапи. Роглич је хронометар победио за 1 секунду испред американаца Вилоа Барта, 25 секунди испред Хјуа Картија и 49 секунди испред Карапаза, са тиме ушао је са 45 секунди према крају Вуелте. У посљедној брдској етапи Карапаз је покушао са последњим нападом испред церемониалне етапе у Мадриду. У тој етапи са успоном на Коватилу надокнадио је 21 секунду ирспред Роглича и у генералном заостао за 24 секунде. Са тиме Примож Роглич је по други пут освојио Вуелту и одбранио победу из 2019.[27]

2021Уреди

Планови за ову годину су Париз-Ница, Вуелта ал Паис Баско, белгијске класике (Амстел Голд, Флеш Валон, Лијеж—Бастоњ—Лијеж), Критериј по Дофинеји, Тур де Франс и Олимпијске игре у Токију. [28]

Париз-НицаУреди

Те године клуб је променио спонзора бицикала, са италијанског Бјанкија прешли су на канадски Червело (Cervélo), чија бицикла користе диск кочнице.[29] Прва трка за Роглича је Париз-Ница, где је у тречој етапи (индивидуални хронометар) освојио треће место и заостао за 6 секунди у генералном пласману. Победио је четврту етапу, која је имала горски циљ. Из групе је почео соло финиш замало 3 километара испред циља, што је код Роглича необичајно. [30] Са тиме је постао први у генералном пласману. Исти дан (10. март), само неколико минута касније, је и његов тимски колега Вот ван Аерт победио прву етапу на Тирено—Адријатико. 12. марта је са кратким горским финишом победио је и шесту етапу, која се је завршила у француском граду Био у Приморским Алпама. На сличан начин победио је и седму етапу, овај пут одвојио се из групе пред сам крај и 20 метара пред циљем ухватио водечег швајцарца Ђина Медера (екипа Бахраин Викторијус). [31] 13. март је такође ушао и историју словеначког бициклизма, сат касније од Рогличеве етапне побједе на другој трки Тирено - Адријатико Тадеј Погачар победио је краљевску етапу и преузео водство у генералном пласману. [32] Последња етапа требала је бити само формалност за победу али је Роглич доживео Голготу са дуплим падом. Након првог пада Роглич је Пелотон ухватио са помочу својег тима и тиме што је Пелотон знао о паду и успорио. Други и тежи пад доживео је 30 км пред циљем, где је морао и да мења бицикло. Овај пут Пелотон (поготово Бора-хансгрохе и Астана) је убрзао темпо а Ролгич је бес својег тима, који се је потрошио на првом ловљењу Пелотона, остао више-мање сам. У једном моменту Рогличу је фалило мање од 30 метара да ухвати главнину, али није успео. До краја је заостао добра два минута и остао без генералне победе. Неки су приписивали то и лошој карми, због поступака на седмој етапи ("преузимамање" победе Медеру 20 м пред циљем). Победу је однео Максимиљан Сахман (Бора-хансгрохе) а Роглич је са првог места пао на 15. место. Упркос томе однео је зелену мајицу за класификацију по поенима. [33][34][35]

Вуелта ал Паис БаскоУреди

Три недеље након несречног пада на Париз-Нице, Роглич је са победом почео етапну трку у Шпанији. Освојио је прву етапу - индивидуални хронометар (ITT) у Билбау. [36] Након Тур де Франса 2020 ово је и прва трка где су на старту заједно Роглич и Тадеј Погачар. Поред њих и остали претенданти за Тур де Франс 2021 из екипе Инеос Гренадир: Адам Јејтс и Ричард Карапаз. Одмерање снага на том хронометру је било добар показатељ за Тур де Франс, који ће имати два индивидуална хронометра (27 km и 31 km). На хронометру у Билбау (13.9 km) Погачар и Адам Јејтс су заостали за 28 секунди а Ричард Карапаз 45 секунди. Словеначки дуо показао је своју надмоћност у трећој етапи, која је у финишу на брду Ермуалде имала наклон 20%. У елитној групи брдаша (поред Роглича и Погачара били су још Алехандро Валверде, Давид Гауду, Микел Ланда, Адам Јејтс) дуо је приказао неколико напада којих остали нису могли да следе. Више активности је показао Тадеј Погачар, док је у последњи напад ишао Роглич али га је пред последњу кривину престигао Тадеј Погачар и узео етапну победу испред Роглича, и додатних 4 секунде бонификације и са тиме смањио на 20 секунди у генералном пласману. [37] У Рогличевој екипи Џамбо-Визма решили су да у четвртој етапи нече бранити жуту мајицу водећег па је на крају етапе мајицу преузео Брендон Макналти (УАЕ Емирати) 24 секунде испред Роглича. То је значило да након равне пете етапе (резервисана за спринтере) остаје само "краљевска" шеста етапа где че се фаворити борити за коначну победу. Јавност је била подељена коме је тактика боља; УАЕ Емиратима са Погачаром и Макналтијем или Џамбо-Визми са Рогличем. Погачар је требао да брани време Макналтија, али је било упитно дали може Брендон Макналти да држи Рогличев темпо у брдо, док је Тадеј Погачар имао 20 секунди заостатка и могао је да се такође бори за прво место. Разплет на краљевској етапи у Баскији почели су сами Баски из тима Астана, који су најбоље познали трасу. Јону Изагиреју и Омар Фрејлу (Астана) у безглавом спусту, 67 км испред циља, могли су да следе једино Алехандро Валверде (Мовистар), Давид Гауду (Групама-ФДЈ), Микел Ланда (Бахраин), Хуџ Карти (ЕФ) и Примож Роглич. Погачар, који је чувао Макналтија, пробао је да ухвати групу али је у лову био усамљен, јер ниједан други бициклист није држао јаку смену. На следечем брду Тадеј Погачар добио је зелено светло да остави Макналтија и сам крене да лови Рогличеву групу. До краја се ситуација није сменила. Роглич је препустио етапну победу Давиду Гаудују (Групама-ФДЈ) а сам победио у генералном пласману. Тактично је то била велика победа екипе Џамбо-Визма изнад екипе УАЕ Емирати; узели су им жуту мајицу (Брендон Макналти), мајицу младог (Брендом Макналти) и полка-дот мајицу (Тадеј Погачар), које су си поделили Роглич и нјегов тимски колега Јона Вингегард. [38]

Приватан животУреди

 
Домаћи крај Страховље код Загорја на Сави. На десни је табла са Елановим скакалишким скијама и Рогличевом силхуетом.

Роглич живи са дугогодишњом партнерицом Лором Клинц, са којом је у јуну 2019 добио и сина Лава (словен. Lev). Лора са сином често прати Роглича на тркама у Адријином кампер-каравану, којег је донирала твртка Адриа, спонзор бициклистичког тима Адриа Мобил из Новог места, у коме је Роглич возио на полетку кариере. Лора Клинц је са Приможем 2020 у самоиздању написала књигу „Километар 0”, која се наноси на Вуелту 2019 и приватан поглед на живот бициклизма.[39] Са породицом живе између домаћих Страховља (обштина Загорје на Сави) и Монака.

РезултатиУреди

Гранд турУреди

Гранд тур трке 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
  Ђиро д’Италија 58 3
  Тур де Франс 38 4 2
  Вуелта а Еспања 1 1

Резултати на главним етапним тркамаУреди

Етапне трке 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
  Париз—Ница 15
  Тирено—Адријатико 52 4 29 1
  Вуелта а Каталуња 44 NH
  Вуелта ал Паис Баско 5 1 1
  Тур де Романди 3 1 1
  Критеријум ди Дофине DNF
  Тур де Свис NH

МонументиУреди

Монументални класици 2017. 2018. 2019. 2020. 2021.
Милано—Санремо 67
Ронде ван Фландерен
Париз—Рубе NH
Лијеж—Бастоњ—Лијеж 1
Ђиро ди Ломбардија 40 17 7

Олимпијске игре, Светско првенство, Државно првенствоУреди

Event 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
  Олимпијске игре Друмска трка NH 26 NH
Хронометар 10
  Светско првенство Друмска трка 121 34 DNF 6
Хронометар 24 2 12
  Државно првенство Друмска трка 10 4 7 5 5 4 1
Хронометар 1 2
Легенда
Није учествовао
DNF Није завршио
DSQ Дисквалификован
NH Није одржано

НаградеУреди

  • Бициклиста године у Словенији: 2016, 2017, 2018, 2019, 2020 (подељено са Тадејом Погачаром)[40]
  • Спорташ године у Словенији: 2019, 2020
  • Вело д*Ор 2020

РеференцеУреди

  1. ^ „Primož Roglič”. ProCyclingStats. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. ^ „Dumoulin wins time trial world championship in Bergen”. Cyclingnews.com. 20. 9. 2017. Приступљено 21. 9. 2017. 
  3. ^ Woodpower, Zeb (20. 1. 2016). „Former ski jumper Primož Roglič on domestique duty at Tour Down Under”. cyclingnews.com. Приступљено 7. 5. 2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |accessdate=, |date= (помоћ)
  4. ^ „horrible crash at Letalnica bratov Gorišek ski flying hill in Planica, Slovenia in 2007 shorter version”. YouTube. 22. 3. 2007. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ „horrible crash at Letalnica bratov Gorišek ski flying hill in Planica, Slovenia in 2007 longer version”. YouTube. 22. 3. 2007. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ „99th Giro d'Italia Startlist”. Pro Cycling Stats. Приступљено 6. 5. 2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |accessdate= (помоћ)
  7. ^ „Giro d'Italia: Tom Dumoulin wins Apeldoorn time trial”. BBC News. Приступљено 10. 5. 2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |accessdate= (помоћ)
  8. ^ „2017: 104th Tour de France: Start List”. Pro Cycling Stats. Приступљено 28. 6. 2017. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |accessdate= (помоћ)
  9. ^ https://www.cyclingstage.com/world-championships-2018-innsbruck/favourites-road-race-wc-2018/
  10. ^ http://kolesarska-zveza.si/sl/slovenski-reprezentantje-optimisticno-pricakujejo-sp/
  11. ^ http://kolesarska-zveza.si/sl/po-roglicevem-padcu-so-se-razblinile-sanje-o-kolajni/
  12. ^ „Roglic wins Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. 19. 3. 2019. 
  13. ^ „2019 54thTirreno-Adriatico”. procyclingstats.com. 19. 3. 2019. 
  14. ^ „Epski spopad za državni naslov: Roglič v zadnjih metrih opravil s Pogačarjem! #video”. siol.net. Приступљено 2. 9. 2020. 
  15. ^ „Pogačar po taktičnem boju na Pokljuki ubranil naslov v vožnji na čas #video”. siol.net. Приступљено 2. 9. 2020. 
  16. ^ „Tour de France 2020: The contenders”. cyclingnews.com. Приступљено 6. 9. 2020. 
  17. ^ „Tour de France: Slovenia's Primoz Roglic wins the fourth stage”. france24.com. Приступљено 7. 9. 2020. 
  18. ^ „Commentary: Tadej Pogačar vs. Primož Roglič becomes an instant classic in Tour de France history”. velonews.com. Приступљено 22. 9. 2020. 
  19. ^ „Tour de France: Martínez wins stage 13”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 9. 2020. 
  20. ^ „Tour de France: Which GC contenders lost time on stage 13”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 9. 2020. 
  21. ^ „cyclingnews.com”. Приступљено 16. 9. 2020. 
  22. ^ „Pogacar storms to maillot jaune on stage 20 as Roglic's Tour de France bid collapses”. cyclingnews.com. Приступљено 24. 9. 2020. 
  23. ^ „Liege-Bastogne-Liege: Roglic snatches win as Alaphilippe celebrates too early – and then gets relegated to fifth (+ video)”. road.cc. Приступљено 6. 10. 2020. 
  24. ^ „Vuelta a España: Roglic claims opening stage on Alto de Arrate”. cyclingnews.com. Приступљено 20. 10. 2020. 
  25. ^ „Wins for Roglič and Tratnik”. rtvslo.si. 21. 10. 2020. Приступљено 21. 10. 2020. 
  26. ^ „Primož Roglič lost Vuelta a España lead after having a problem with his rain jacket”. cyclingweekly.com. Приступљено 31. 10. 2020. 
  27. ^ „Primoz Roglic wins 2020 Vuelta a España”. cyclingnews.com/. 9. 11. 2020. 
  28. ^ „Razkrili načrte: Roglič z drugačnim pristopom”. siol.net. 22. 1. 2021. 
  29. ^ „Jumbo-Visma to ride Cervélo bikes in 2021”. ukbikepark.com. Приступљено 9. 3. 2021. 
  30. ^ „Paris-Nice: Primoz Roglic wins stage 4”. cyclingnews.com. 10. 3. 2021. 
  31. ^ „Paris-Nice: Primoz Roglic wins stage 7 atop Valdeblore La Colmiane”. cyclingnews.com. 13. 3. 2021. 
  32. ^ „Tirreno-Adriatico: Victory and leader's jersey for Pogacar on stage 4”. 13. 3. 2021. 
  33. ^ „5-conclusions-from-paris-nice”. cyclingnews.com/. 15. 03. 2021. 
  34. ^ „"To je kolesarstvo. To je dirkanje. To je življenje.". rtvslo.si. 15. 03. 2021. 
  35. ^ „Primoz Roglic suffers dislocated shoulder in Paris-Nice crash”. cyclingnews.com. 14. 03. 2021. 
  36. ^ „Itzulia Basque Country: Primoz Roglic wins stage 1 time trial”. cyclingnews.com. 5. 4. 2021. 
  37. ^ „Itzulia Basque Country: Tadej Pogacar climbs to stage 3 win”. cyclingnews.com. 7. 4. 2021. 
  38. ^ „Roglic claims overall victory with spectacular long-range attack at Itzulia Basque Country”. cyclingnews.com. 
  39. ^ „Lora Klinc: Kilometer nič”. bicikel.com. Приступљено 9. 11. 2020. 
  40. ^ „Salomonsko - Pogačar in Roglič najboljša cestna kolesarja Slovenije”. rtvslo.si. Приступљено 14. 12. 2020. 

Спољашње везеУреди