Отворите главни мени

Ђиро ди Ломбардија

Ђиро ди Ломбардија (итал. Giro di Lombardia) једнодневна је класична бициклистичка трка која се одржава у октобру у Ломбардији (Италија). Последња је у низу пет монументалних класика у календару Светске бициклистичке уније (UCI), а такође је и последња трка у календару UCI ворлд тура за рангирање возача — и стога одлучујућа за победу у ворлд туру. Док се Милано—Санремо често назива и спринтерски класик, Ђиро ди Ломбардија (која се одржава у јесен) назива се брдским класиком. Трка је одржавана сваке године, изузев 1943. и 1944. када је такмичење изостало због Другог светског рата.[1]

Ђиро ди Ломбардија
Giro di Lombardia logo.jpg.png
Датум одржавањаоктобар
Регион одржавањаЛомбардија
Назив тркеЂиро ди Ломбардија
Локални назив(и)
  • Giro di Lombardia (на језику: италијански)
  • Tour de Lombardie (на језику: француски)
  • Tour of Lombardy (на језику: енглески)
Дисциплинадрумски
ТакмичењеСветска турнеја UCI
Типједнодневна трка
ОрганизаторRCS Sport
Директор тркеМикеле Аквароне
Прво одржавање12. новембар 1905. год.; пре 114 година (1905-11-12)
Број одржавања113 (до 2019)
Први победникИталија Ђовани Ђерби
Највише победа
  •  Фаусто Копи (Италија)

    5 пута

Тренутни победникИталија Винченцо Нибали (2017)

ИсторијаУреди

Милано—МиланоУреди

Ђиро ди Ломбардија је настала као идеја новинара Тулија Моргањија, који је хтео да возачу из Милана, Пјерину Албинију, пружи шансу за реванш против Ђованија Куниола који га је победио у трци Копа дел Реј која није дуго трајала.[1] Газета дело спорт је организовала нову трку 12. новембра 1912. под именом Милано—Милано.[2] Трка је привукла огроман број публике поред пута; тријумфовао је Ђовани Ђерби, једна од звезда бициклизма тог доба. Ђерби је победио 40 минута испред Ђованија Росињолија и Луиђија Гане.[3]

Трка је убрзо постала део италијанске и европске бициклистичке сезоне. Назив је промењен у Ђиро ди Ломбардија 1907. године.[2] Након неколико првих година, трком су доминирали Француз Анри Пелисје и локални ривали и хероји Гаетано Белони и Костанте Ђирарденго; све тројица су трку освојила по три пута.

Трка шампионаУреди

 
Рекордер трке, Фаусто Копи, петоструки победник

Од тридесетих до педесетих година 20. века, Алфредо Бинда, Ђино Бартали и Фаусто Копи, иконе бициклизма у Италији, били су главни протагонисти на Ђиро ди Ломбардији. Копи је победио пет пута, од тога четири пута заредом,[1] док је Бинда тријумфовао четири пута.[1] Копи је до сваке победе дошао соло, нападом на успону Мадона дел Гисало, где је стицао предност коју је задржавао до краја у Милану.[1] Ђино Бартали је рекордер по броју подијума: девет пута је трку завршио међу прва три возача, од чега је три пута освојио, четири пута завршио други, уз два трећа места.[1]

На трци 1956. виђена је велика борба. На 60 km до циља формиран је бег, у коме је био Фаусто Копи који је тражио своју шесту победу. Фјоренцо Мањи је пропустио бег, али соло стигао до лидера у последњим километрима. Мањи и Копи су се расправљали, а Андре Даригад је напао и дошао до победе; Копи је завршио други, а Мањи трећи.[4]

Године 1961. циљ трке је из Милана премештен у Комо и идентитет трке је промењен из корена. Раван финиш у Милану је замењен спектакуларним финишом код језера Комо, 6 km након последњег успона на трци. Упркос враћању финиша трке у Милано у неколико прилика, трка је развила нови идентитет, дефинисан низом успона и планинским профилом.[5]

Током година, трком су углавном доминирали Италијани. Француз Анри Пелисје и Ирац Шон Кели су једини бициклисти ван Италије који су три пута освојили трку. Еди Меркс је освојио три пута заредом од 1971. до 1973, али му је последња победа одузета због допинга и додељена другопласираном Феличеу Ђимондију.[6]

Трка 1974. је родила још једну незаборавну анегдоту. Еди Меркс је хтео да се освети због одузете победе, али је Рогер де Фламинк напао у раном делу трке, због чега је Мерксов тим морао да ради на челу да би га достигли. Де Фламинк није био заинтересован да иде соло, стао је и сакрио се иза жбуња, пустивши главну групу да прође. Достигао је групу, отишао до врха и у шали упитао Меркса кога јуре.[7] Де Фламинк је освојио трку испред Меркса.[7]

Списак победникаУреди

Победници Ди Ломбардије:[8]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Giro di Lombardia”. museociclismo.it (на језику: италијанском). Приступљено 20. 6. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Brown, Gregor (21. 9. 2010). „Tour of Lombardy changes course”. Cyclingweekly.com. Приступљено 20. 6. 2017. 
  3. ^ „History of the Giro di Lombardia”. gazzetta.it. Приступљено 20. 6. 2017. 
  4. ^ „Cycling Revealed Timeline”. cyclingrevealed.com. Приступљено 20. 6. 2017. 
  5. ^ „Daily Peloton - Pro Cycling News”. dailypeloton.com. Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2016. Приступљено 20. 6. 2017. 
  6. ^ Pignata, Gianni (9. 11. 1973). „Merckx, doping nel "Lombardia". La Stampa (на језику: италијанском). Editrice La Stampa. стр. 19. Приступљено 20. 6. 2017. 
  7. 7,0 7,1 „sporza video: Roger De Vlaeminck klopt Eddy Merckx in de Ronde van Lombardije (1974)”. sporza. Приступљено 20. 6. 2017. 
  8. ^ „Tour of Lombardy -Il Lombardia (Giro di Lombardia)”. bikeraceinfo.com. Приступљено 20. 6. 2017. 

Спољашње везеУреди