Грег Лемонд

Грегори Џејмс „Грег“ Лемонд (енгл. Gregory James Greg LeMond; 26. јун 1961.[3]) бивши је амерички професионални бициклиста у периоду од 1981. до 1994. године. Троструки је побједник Тур де Франса и двоструки свјетски шампион у друмској вожњи. Лемонд је први неевропски побједник Тур де Франса и први Американац који је освојио Свјетско првенство. Такође, први је професионалац који је потписао уговор на милион долара. Означен је од стране многих као најбољи амерички бициклиста свих времена.

Грег Лемонд
Greg-LeMond-2009 (2) (cropped).jpg
Лични подаци
Пуно имеГрегори Џејмс Лемонд
НадимакАмериканац[1]
Чудовиште[2]
Датум рођења(1961-06-26)26. јун 1961.(59 год.)
Место рођењаЛејквуд, Калифорнија, САД
Држављанство САД
Висина1,78 m
Маса68 kg
Тимске информације
Тренутни тим
завршио каријеру
Дисциплинадрумски
Тип возачабрдаш
Јуниорска каријера
1976—1980Национални тим Сједињених Држава
Професионална каријера
1981—1984Рено—Житен
1985—1987Ла Вие Клер
1988ПДМ
1989АДР
1990—1994З—Томасо
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс3 (1986, 1989, 1990)
Jersey white.svg Најбољи млади возач1 (1984)
Jersey combined.svg Класификација комбинације
(укинута)
2 (1985, 1986)
Главне етапне трке
Критеријум ди Дофине1 (1983)
Првенства
MaillotMundial.PNG Светски шампион
(друмска трка)
2 (1983, 1989)
Друге трке
Тур де Сарт 1 (1980)
Корс класик 2 (1981, 1985)
Тур де л’Авенир 1 (1982)
Тур Дупон 1 (1992)
Остало
Супер престиж Перно1 (1983)
Ажурирано: 30. април 2016.

Професионалну каријеру почео је 1981. Године 1983, постао је први Американац који је освојио Свјетско првенство у друмској вожњи, а исте године освојио је Критеријум ди Дофине Либере, поставши најмлађи побједник трке. Године 1986, освојио је Тур де Франс, поставши први неевропски побједник Тура. Године 1987, морао је да напусти Тур због повреде, након чега је имао двије операције и пропустио је Тур наредне двије године. Године 1989, вратио се на Тур и освојио га на хронометру на последњој етапи. Прије хронометра, заостајао је 50 секунди иза Лорана Фињона; побиједио је на хронометру, 58 секунди испред Фињона у освојио је Тур осам секунди испред Фињона, што је најмања разлика у историји трке. Исте године, освојио је Свјетско првенство у друмској вожњи по други пут. Године 1990, освојио је Тур по трећи пут, поставши седми возач који је освојио трку три или више пута. Завршио је каријеру у децембру 1994, а 1996, уврштен је у америчку кућу славних бициклизма. Постао је први бициклиста који је потписао уговор на милион долара и први бициклиста који се нашао на насловној страни часописа Sports Illustrated.

Током каријере, био је зачетник употребе бројних технолошких иновација у професионалном бициклизму, као што су аеродинамички „триатлон“ управљачи и карбонски рам,[4] које је касније промовисао преко своје компаније — бицикла Лемонд. Од осталих послова, бавио се ресторанима, некретнинама и фитнес опремом.[5] Противник је употребе лијекова за побољшање перформанси у бициклизму, а такође је члан борда оснивача непрофитног добротворног удружења којем је циљ помагање мушким жртвама сексуалног злостављања дјеце — 1in6.org.

Дјетињство и аматерска каријераУреди

Рођен је у Лејквуду, у Калифорнији,[6] а одрастао је у Вошоу, у источном дијелу планинског ланца Сијера Неваде, између Риноа и око 2.5 миље сјеверно од Карсон Ситија.[7] Родитељи су му Боб Лемонд и Берта, а има двије сестре — Кети и Карен.[8]

Одрастао је бавећи се разним активностима, као што су планинарење, лов, скијање и пецање.[9] Био је хиперактиван у дјетињству, што је окарактерисао као главни разлог да не упада у проблеме, изјавивши: „био сам дјечак који једноставно није могао да сједи мирно. Имао сам проблема да се фокусирам на школу. Родитељи и учитељи нијесу имали вјештина да дијагностикују и савладају оно што нам је сада познато као Хиперкинетички поремећај, који сигурно није био медицински третирана болест код дјеце као данас. Побједу над симптомима нашао сам на двије танке гуме и много прашњавих миља.“[10] „То је једна од особина, неспособност да сједиш и слушаш нешто за шта ниси заинтересован и да упијеш то. Ако су заинтересовани за то, особе са хиперкинетичким поремећајем истичу се у томе на јако добар начин. Када сам почео да се бавим бициклизмом, могу да кажем да ми је спорт сам по себи склонио маглу са мозга. Био сам у стању да научим ствари које читам. Промијенио ми је живот.“[11]

Похађао је средњу школу Ерл Вустер у Риноу, али је живио доста далеко од школе и није могао да учествује у екипним спортовима. Убрзо је почео да иде у школу бициклом, а на повратку из школе углавном је ишао кроз Карсон Сити па кући.[12]

Лемондов тренер и зачетник скијања слободним стилом — Вејн Вонг, предложио му је да вози бицикл љети, ван сезоне скијања, како би повећао снагу ногу.[13] Почео је да се такмичи 1976 и доминирао је у категоријама од 13 до 15 година, побиједивши на првих 11 трка на којима је учествовао,[14] након чега је добио дозволу да вози са старијим такмичарима, који се такмиче у категорији од 16 до 19 година.[15] Наставио је да побјеђује и постављао је себи бројне циљеве; године 1978, хтио је да освоји Свјетско првенство у друмској вожњи за јуниоре, 1979. да уђе у састав тима за Олимпијске игре и можда да освоји златну медаљу, а планирао је да постане професионалац годину или двије након Игара, да освоји Свјетско првенство за професионалце са 22 године и Тур де Франс са 25 година.[16]

Године 1977, са 15 година, завршио је трку Тур оф Фресно на другом мјесту, иза Џона Хауарда, тадашњег најбољег америчког друмског бициклисте, побједника друмске трке на Пан америчким играма 1971.[15] Након тога, привукао је пажњу селектора бициклистичког савеза Сједињених Америчких Држава — Едија Борисевича, који је рекао за Лемонда „дијамант, прави дијамант.“[17] Представљао је Сједињене Државе на Свјетском првенству за јуниоре 1978, у Вашингтону, гдје је друмску трку за јуниоре завршио на деветом мјесту.[18] Возио је и на првенству 1979, у Аргентини, гдје је освојио три медаље: бронзану у екипном хронометру, сребрну у индивидуалној потјери на писти и златну у друмској вожњи,[16][14] Са 18 година, изабран је у тим Сједињених држава за Олимпијске игре 1980, као најмлађи икада који је изабран у тим САД-а за Олимпијске игре.[8] Ипак, Сједињене Државе су биле међу 65 држава које су бојкотовале игре у Москви, због инвазије Совјетског савеза на Авганистан и Лемонд није могао да учествује.[16]

Борисевич, кога је Лемонд описао као „првог правог тренера“,[19] хтио је да га спреми за наредне Олимпијске игре, покушавајући да га обесхрабри да постане професионалац, али Лемонд је био одлучан и тражио је тим.[19] Иако је био актуелни свјетски шампион у јуниорској конкуренцији, није добио понуде да постане професионалац и, на љето 1980, придружио се националном бициклистичком тиму САД-а за шестонедељне трке по Европи. Трку Сиркит де Арденс завршио је на трећем мјесту, након чега је освојио етапну трку у Француској — Сиркит де Сарт,[20][21] поставши тако први Американац и најмлађи бициклиста икада који је освојио неку полупрофесионалну трку у Европи.[22] Због побједе на тој трци и медијске пропраћености, стекао је пажњу у Европи, а на наредној трци коју је возио — Рубен Гранитје Бретон, скаутирао га је спортски директор тима Рено—Житен, који је освојио Тур де Франс двије године заредом са Бернаром ИноомСирил Гимар, који је био импресиониран његовим духом, рекавши му: „имаш ватру да будеш велики шампион“ и понудио му је професионални уговор за 1981.[23] Након што се вратио у САД, освојио је трку Невада сити класик 1980, која је сматрана једном од најтежих и историјски важних професионалних трка у Сједињеним Државама.[24][25] Добио је још понуда да почне професионалну каријеру, али је потписао уговор за Рено у Паризу, на дан завршетка Тур де Франса 1980.[26]

Професионална каријераУреди

Почетак каријереУреди

Лемонд је описан као „изузетно надарен“ аматерски возач[14] који је брзо добио статус једног од најталентованијих професионалних бициклиста.[16] Бициклистички новинар — Џон Вилкоксон, који је извјештавао са Тур де Франса више од 40 година, описао је Лемонда као возача који је Fuoriclasse (првак).[a]

Године 1981, почео је професионалну каријеру. Прву побједу остварио је након три мјесеца, побиједивши на етапи на Тур Оис трци, након чега је освојио Корс Класик. Критеријум ди Дофине завршио је на трећем мјесту, радећи за тимског лидера Бернара Иноа. Године 1982, освојио је Тур де л’Авенир. Током Лијеж—Бастоњ—Лијежа, поломио је кључну кост и повријеђен је возио Свјетско првенство у друмској вожњи и освојио је сребрну медаљу, изгубивши у спринту од Италијана Ђузепеа Саронија. Године 1983. освојио је Свјетско првенство, као и Критеријум ди Дофине, чиме је потврдио да ће бити добар возач за гранд тур трке.

1984—1986.Уреди

Лемонд је први Тур де Франс возио 1984. године, као подршка тимском лидеру, Лорану Фињону. фињон је освојио Тур, а Лемонд је освојио треће место и класификацију за најбољег младог возача.

Године 1985., Лемонд је прешао у тим La Vie Claire, како би помогао Бернару Иноу да освоји пети Тур де Франс. Лемонд је потписао уговор на три године вредан милион долара. У планинама је било јасно да је Лемонд способан да и сам освоји Тур. У првим брдским етапама, Ино је доживио пад и био је рањив. На 17 етапи, која је имала три велика успона, на другом, Кол де Турмелеу, Лемонд је пратио Стивена Роуча у нападу, али му је из тима поручено да се врати и остане уз Бернара Иноа који се мучио. Ино је освојио Тур, а Лемонд је завршио други 1:42 иза, уз обећање Иноа да ће му помоћи да освоји следеће године.

Године 1986., Лемонд је био лидер тима на Туру уз Бернара Иноа. Што се трка ближила почетку, све је била несигурнија Иноова подршка. Ино је био у доброј форми и имао је шансу да освоји шести Тур. Одлучио је да хронометар на деветој етапи, одлучи ко ће од њих имати пуну подршку тима. Ино је победио на хронометру, 44 секунде испред Лемонда, који је прво морао да мења точак, а након неког времена и бицикл. На етапи 12, Ино је напао и имао је преко пет минута испред Лемонда и других претедената на генерални пласман. Ино је изјавио да је нападао да би оставио иза Лемондове ривале, али ниједан напад није планирао са Лемондом.

На етапи 13, Ино је опет напао рано, али га је Лемонд престигао и надокнадио четири и по минута. Задње три етапе су се возиле у Алпима. На етапи 17, Ино је отпао од главне групе и Лемонд је узео жуту мајицу, то је био први пут да је Американац обукао жуту мајицу на Туру. На етапи 18, Ино је напао рано, али је ухваћен, покушао је опет н спусту, али није могао да се одвоји од Лемонда који је такође био сјајан спусташ. На задњи успон, Алп ду ез, дошли су заједно и Лемонд је ставио руку на Иноова леђа, као потврду јединства и препустио му је етапну победу. Међутим, то није био крај, Ино је напао и на етапи 19, али су га стигли сувозачи, Енди Хемпстем и Стив Бауер. Лемонд је сачувао предност нс етапи 20, индивидуалном хронометру и постао је први Американац који је освојио Тур де франс. Лемонд је сматрао да га је Ино издао, а касније је изјавио да је то била најтежа и најстреснија трка у његовој каријери.

1987—1989.Уреди

Године 1987., Лемонд је намеравао да брани титулу на Тур де франсу, али се повредио на Тирено—Адриатико трци, сломио је леви ручни зглоб и вратио се у Америку да се опорави и морао је да пропусти Тур. Недељу дана пре него што је требало да се врати у Европу, ишао је у лов са зетом и ујаком на ранчу, чији је сувласник био Лемондов отац. Трио се раздвојио, а Лемондов зет, Патрик Блејдс је чуо кретање иза себе и пуцао је. Ти покрети били су од Лемонда, који је погођен у леђа у десну страну. Лемонд је био животно угрожен, али је ту патролирао хеликоптер и брзо га пребацио у болницу у Калифорнији, где је хитно оперисан. Операција му је спасила живот.

Године 1988, се вратио бициклизму, возио је Ђиро, али га није завршио због повреде Другу годину заредом је пропустио Тур де Франс. Тензије у тиму ПДМ су биле велике, а Лемонд је напустио тим након сазнања да се возачи допингују и прешао је у мањи тим, белгијски АДР.

Након што се мучио на Париз—Ници 1989. године, Лемонд је најавио да ће завршити каријеру након Тур де Франса. Возио је Ђиро д’Италију као припрему за Тур, али није имао снаге у планинама и није био конкурентан.

На Туру није био један од фаворита, изјавивши да му је циљ да заврши у првих 20. Без притиска, Лемонд је возио добро, на прологу је завршио на четвртом месту, а затим је победио на хронометру на петој етапи и узео жуту мајицу. На десетој етапи, Лемонд је изгубио жуту мајицу од бившег сувозача, Лорана Фињона. На етапи 15, брдском хронометру дугом 39 km, Лемонд је вратио мајицу. Фињон је напао на Алп ду езу, Лемонд није могао да га прати и изгубио је мајицу. Фињон је имао 50 секунди испред Лемонда, уочи задње етапе, хронометра. Лоран Фињон, као двоструки шампион Тур де Франса и доста добар хронометраш, био је велики фаворит и деловало је немогуће да му Лемонд узме 50 секунди на стази дугој 15 km. Међутим, Лемонд је летио на стази и освојио је Тур 8 секунди испред фињона, што је најмања разлика у историји Тур де Франса. Након тога, Лемонд је успио да освоји и светско првенство, победивши испред Фињона и Шона Келија.

1990.Уреди

Након освајања Тура 1989. године, Лемонд је потписао уговор вредан 5,5 милиона, са Француским Тамасом. Како би се припремио боље за Тур де Франс, Лемонд је возио Ђиро, где ноје играо запажену улогу и завршио је на 105 месту.

На Тур де Франс 1990. године, долази као актуелни шампион, придруживши се јачем тиму, Лемонд је био први фаворит за освајање. Лемонд је освојио Тур испред Италијана Клаудиа Кјапучија и до сада је задњи возач који је успио да освоји Тур као светски шампион.

У септембру, Лемонд је покушао да одбрани своју титулу на светском првенству, али је завршио на четвртом месту.

1991—1994.Уреди

Лемонд је био пун самопоуздања пред Тур де Франс 1991. године, као актуелни шампион и у доброј форми, са јаким тимом, био је опет фаворит. На индивидуалном хронометру на осмој етапи, завршио је други, иза Шпанца Мигела Индураина. Изгубивши осам секунди од Индураина, Лемонду је било уздрмано самопоуздање. Задржао је жуту мајицу још четири дана, али на Кол де Турмалеу, на етапи 12, изгубио је мајицу и до краја није успио да се поврати, завршивши на седмом месту.

Године 1992., Лемонд је освојио Тур Дупон, што му је била задња велика победа у каријери. Тур де Франс није могао да заврши, истакавши да се више не пење као некад.

Године 1993., Лемонд је морао да напусти Ђиро, два дана пре задње етапе.

Године 1994., возио је свој задњи Тур де Франс, али опет није могао да га заврши, напустио је Тур пре него што се пошло у планине. у децембру је објавио крај каријере.

Приватни животУреди

Лемонд је одрастао живјећи активно. Бавио се скијањем, планинарењем, ишао је у лов. Касније је изјавио да му је такав начин живота помогао да се држи ван проблема.

Лемонд и његова жена Кети имају два сина и кћерку. Након повлачења из бициклизма, возио је за формула форд 2000. године, а такође је и мотивациони говорник. Лемонд је био сведок у допинг случају против Флојда Ландиса. 30. јануара 2013. доживио је саобраћајну несрећу, када је изгубио контролу над аутомобилом због леда и доживио је потрес мозга и не сећа се те несреће.

Тренутно је стручни консултант на еуроспорту.

НапоменеУреди

  1. ^ Fuoriclasse значи много више него бити надарен. У бициклизму, то је неко ко има спор пулс, велика плућа, савршено пропорционалне удове, мале мишиће и, изнад свега, мозак и начин размишљања како би користио све те атрибуте и освојио најтеже трке на свијету у што млађем добу.“[14]

РеференцеУреди

  1. ^ Moore 2012, стр. 67.
  2. ^ Andrews 2016, стр. 252.
  3. ^ „Greg LeMond”. eurosport.com. Приступљено 27. 10. 2020. 
  4. ^ Walsh, Matt. „A Meeting of Minds” (PDF). Cycle Sport. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 11. 2012. Приступљено 27. 10. 2020. 
  5. ^ „That's Tim as in timber”. Denver Westword News. 12. 1. 1994. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2010. Приступљено 27. 10. 2020. 
  6. ^ Krajewski, Jim. „House votes to award Congressional Gold Medal to cycling great Greg LeMond”. Reno Gazette Journal. Приступљено 27. 10. 2020. 
  7. ^ Moore 2012, стр. 54.
  8. 8,0 8,1 Ottum, Bob (3. 9. 1984). „Climbing Clear Up To The Heights”. Sports Illustrated. Time Inc. стр. 2. Архивирано из оригинала на датум 12. 8. 2014. Приступљено 27. 10. 2020. 
  9. ^ Kimmage, Paul (1. 7. 2007). „Greg LeMond Interview : Paul Kimmage”. cyclingforums.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2015. Приступљено 27. 10. 2020. 
  10. ^ LeMond, Greg; Hom, Mark. „A cycling legend and a doctor share stories of struggle and inspiration – and how science illuminated a path to recovery”. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2015. Приступљено 27. 10. 2020. 
  11. ^ „Must hear: Greg LeMond speaks out in wide ranging interview”. VeloNews. 6. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 17. 2. 2015. Приступљено 27. 10. 2020. 
  12. ^ Moore 2012, стр. 55.
  13. ^ LeMond & Gordis 1987, стр. 16.
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 Wilcockson, John (23. 9. 2005). „Inside Cycling with John Wilcockson:The exceptionally gifted LeMond”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Архивирано из оригинала на датум 26. 2. 2015. Приступљено 27. 10. 2020. 
  15. 15,0 15,1 LeMond & Gordis 1987, стр. 20.
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 „Cycling Legend: Gearing Up – 70's- 80's”. GregLeMond.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 8. 2012. Приступљено 27. 10. 2020. 
  17. ^ Nye 1988.
  18. ^ LeMond & Gordis 1987, стр. 22.
  19. 19,0 19,1 LeMond & Gordis 1987, стр. 24.
  20. ^ „Circuit des Ardennes 1980”. Cyclingarchvies.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2012. Приступљено 27. 10. 2020. 
  21. ^ „Circuit Cycliste Sarthe — Pays de la Loire 1980”. CyclingFever.com. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2011. Приступљено 27. 10. 2020. 
  22. ^ LeMond & Gordis 1987, стр. 25.
  23. ^ LeMond & Gordis 1987, стр. 26.
  24. ^ „Lance Armstrong Wins Nevada City Classic”. CBS 13. 21. 6. 2009. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2009. Приступљено 27. 10. 2020. 
  25. ^ „Nevada City Classic 1980”. Cyclingarchives.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2012. Приступљено 27. 10. 2020. 
  26. ^ LeMond & Gordis 1987, стр. 27.

БиблиографијаУреди

Спољашње везеУреди