Српски / srpski: У Крагујевцу, у Шумарицама, немачки фашисти су 21. октобра 1941. стрељали преко 7.000 недужних житеља града. Међу стрељанима се налазило три стотине ђака и њихових професора, од којих се само њих 38 спасило бекством са стратишта. Спомен-парк Крагујевачки октобар, где су стрељани и сахрањени крагујевачки родољуби, простире се на површини од преко 350 ha. На њему се налази 30 хумки, од којих су уметнички обликоване: Споменик стрељаним ђацима, рад вајара Миодрага Живковића, који кроз птицу пресечених крила симболише пресечену младост; Споменик отпора и слободе, рад вајара Анте Гржетића, који се састоји од две фигуре – једне покошене рафалом и друге раширених руку које симболизују слободу; Споменик чистачима обуће (Кристални цвет), рад архитекте Небојше Деље, у облику белог пупољка са тамном чашицом цвета симболизујући невиност и тен страдалих Рома; Споменик бола и пркоса, рад вајара Анте Гржетића, који кроз контраст две фигуре показује пркошење смрти; Камени спавач, рад архитеката Јелице и Градимира Боснића. Средствима становника Босне и Херцеговине подигнут је споменик Сто за једног, рад Нандора Глида, а средствима стиглим из Хрватске спомен обележје које су урадили Војин Бакић и Јосип и Сузана Сејсел. У оквиру комплекса се налази и музеј „21. октобар“, дело архитекте Ивана Антића, који додаје монументалност целом комплексу. Аутор је симболизирајући хумке нагласио вертикале на грађевини, тако да изгледа као да израњају из земље и стреме ка висини. У оквиру комплекса се налазе и споменик стрељаним Словацима за време I светског рата и Старо војничко гробље из Првог светског рата са спомеником српском војнику. Урбанистичко решење комплекса дело је архитеката Михајла Митровића и Радивоја Томића.