Fiat G.50

Fijat G.50
	Avion Fiat G.50 u letu
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1937.
Dužina	7,80
Razmah krila	10,98
Visina	2,96
Površina krila	18,25
Prazan	1.930
Normalna poletna	2.330
Klipno-elisni motor	1 h Fiat A74 RC38
Snaga	618 kW
Maks. brzina na H=0	470 km/h
Dolet	670 km
Plafon leta	10.700 m
Brzina penjanja	800 m/min

Fijat G50 "Strela" (ital. Fiat G50 "Freccia") je italijanski jednomotorni, jednosedi, niskokrilni avion metalne konstrukcije sa zatvorenom kabinom i uvlačećim stajnim trapom, koji se koristio kao lovački avion pre i u toku Drugog svetskog rata. Kao školski avion koristio se posle rata do kraja 1946. godine (u Finskoj do 1947. godine).^{[traži se izvor]}

Projektovanje i razvoj uredi

ing.Giuseppe Gabrielli konstruktor aviona Fijat G.50

Avion Fiat G.50V sa motorom Daimler-Benc DB 601

Avion Fiat G.50 iz sastava zrakoplovstva NDH

Avion Fiat G.50 iz sastava Finskog vazduhoplovstva

Motor Fiat A.74 RC.38 aviona Fiat G.50

Avion Fijat G.50 je projektovao u to vreme relativno mlad inž. Đusepe Gabrieli (Giuseppe Gabrielli), koji do tada nije imao iskustva u projektovanju borbenih aviona jer se bavio samo projektovanjem sportskih aviona. Rad na projektu ovog aviona je započeo aprila 1935. godine a već sredinom leta 1936. je započet rad na dva prototipa ovog aviona čija je izrada poverena ogranku Fiat-a. Prvi prototip (zvanična oznaka MM 334) aviona G.50 je prvi put poleteo 26. februara 1937, i na probnim letovima, dostiže maksimalnu brzinu od 472 km na sat i penjanja na 6.000 metara metara za šest minuta i 40 sekundi.

Tehnički opis uredi

Trup Noseća konstrukcija aviona je bila polumonokok, set ramova napravljenih od duraluminijuma međusobno su povezani uzdužnim ukrućenjima a aluminijumska obloga je bila zakivcima pričvršćena za uzdužna ukrućenja i poprečne ramove^[1]. Nosač motora je bio napravljen od zavarenih legiranih čeličnih cevi. Trup je izveden kao centroplan (trup izjedna sa srednjim delom krila). Pilot je sedeo u zatvorenom kokpitu ispod kliznog prozirnog poklopca; sedište je bilo podesivo i po visini i po uglu nagiba u skladu sa željama pilota. Komande za upravljanje avionom su bile kombinacija polužnih sistema i čeličnih užadi sa užetnjačama. Avion je bio opremljen kiseoničkom opremom, stacionarnim protivpožarnim sistemom sa CO2, optičkim nišanom, radiostanicom a lovci bombarderi i sa spoljnim sistemom za podvešavanje bombi.

Pogonska grupa Najčešće ugrađivan motor u avion Fiat G.50 je bio Fiat A.74 RC38 14-cilindrični vazduhom hlađenim, radijalni motor sa turbopunjačem, snage 870 Ks (650 kW), pri uzletanju 960 KS (720 kW). Motor je bio obložen NACA prstenom za poboljšano hlađenje motora. Motor je imao ugrađen reduktor i trokraku Hamiliton elisu sa promenljivim korakom. Pored ovog motora, napravljena su dva prototipa u koje su ugrađivani motori Fijat A76 RC40 snage 1.000 KS i Daimler-Benc DB 601 snage 1.100 KS..

Krila su se sastojala iz tri dela. Prvi deo je bio sastavni deo centroplana tj trupa imao je konstrukciju od čeličnih cevi. Za taj deo su bile pričvršćene prednje noge stajnog trapa i u njemu su bili prostori za uvlačeće prednje noge stajnog trapa i neophodni uređaji za njihovo pokretanje^[1]. Pored toga u ovaj deo krila su bila smeštena i dva rezervoara za gorivo zapremine 46 litara i haldnjaci za ulje. Za centroplan su se kačila spoljna krila koja su bila napravljena od legura lakih metala. Ona su bila opremljena krilcima za upravljane, čija je konstrukcija bila metalna a obloga od impregniranog platna. Zakrilca su bila potpuno metalna sa hidrauličnim sistemom upravljanja.

Repne površine: Rep aviona se sastoji od jednog vertikalnog stabilizatora i kormila pravca i dva horizontalna stabilizatora sa kormilima dubine. Noseće konstrukcije repa su metalne a obloga od aluminijumskog lima pričvršćena zakivcima. Upravljačke površine kormilo pravca i kormilo dubine su metalne konstrukcije obložene impregniranim platnom^[1].

Stajni trap: Avion je imao klasičan stajni trap dve glavne noge sa točkovima napred i jedan treći točak pod repom aviona. Glavne noge stajnog trapa su bile pričvršćene za krila a uvlačile su se prema trupu. Uvlačenje stajnog trapa je bilo hidrauličnim putem^[1].

Naoružanje avion je bio naoružan sa dva mitraljeza Breda-SAFAT kalibra 12,7 mm sa 300 metaka po mitraljezu. Mitraljezi su gađali kroz obrtno polje elise.

Varijante uredi

G.50 - prva serijska proizvodnja: u 4 serije proizvedeno 211 aviona, I-serija sa zatvorenom kabinom, ostale serije sa otvorenom kabinom
G.50bis - rekonstruisan rep, povećani rezervoari za gorivo, prvi let 13. septembra 1940, proizvedeno 421 primerak.
- G.50bis A - lovac-bombarder sa 300 kg bombi.
- G.50bis A/N - prototip lovca-bombardera sa 4 mitraljeza kal.12,7 mm i 250 kg bombi.
G.50ter - prototip sa motorom Fijat A76 RC40 snage 1.000 KS, dostigao brzinu 530 km/h.
G.50v - prototip sa motorom Daimler-Benc DB 601, poleteo 25. avgusta 1941, dostigao brzinu 580 km/h.
G.50b - dvosed sa duplim komandama namenjen obuci pilota, prvi let 30. aprila 1940. napravljeno 106 komada u periodu od 1940. do 1943.

Zemlje koje su koristile Avion Fijat G.50 uredi

Operativno korišćenje uredi

Fiat G.50 kamuflaža za Severnu Afriku

Prvo korišćenje aviona Fijat G.50 je bilo u Španskom građanskom ratu s obzirom da su došli pred sam kraj rata nisu mogli biti ispitani u ratnim uslovima što je Italijanima bio osnovni cilj. Ovi avioni su ostali u Frankovom vazduhoplovstvu.

Finska je 1939. godine kupila 35 ovih aviona koji su sa uspehom korišćeni u Zimskom i Drugom svetskom ratu. Iz upotrebe su u Finskoj isključeni 1947. godine.

Italijansko Vazduhoplovstvo je počelo da se oprema ovim avionima 1939. godine. Korišćeni su u ratu u Francuskoj, Bici za Britaniju, u ratu protiv Grčke i Jugoslavije kao i u Severnoj Africi. U toku rata najčešće su korišćeni za nadgledanje Sredozemnog akvatorija. Posle rata su korišćeni kao školski avioni za školovanje italijanskih vojnih pilota.

Za vreme rata ove avione su koristili još i Nemački rajh i Hrvatska NDH.

Avion Fijat G.50 u Jugoslaviji uredi

Maršal Tito obilazi aerodrom na Visu sept.1944. u pozadini G.50

Za vreme Aprilskog rata sa italijanske strane bilo je angažovano ukupno 319 lovaca među kojima 53 aviona Fijat G.50 bis. Ovi avioni su pripadali grupaciji Avijacija Albanija. Pošto su u periodu od 6. do 14. aprila bili nepovoljni vremenski uslovi u zoni dejstva italijanske avijacije njeno dejstvo je bilo ograničeno. Zabeleženo je samo da je jedan avion Fijat G.50 bis oboren vatrom iz jugoslovenskog bombardera koji su bombardovali aerodrom u Skadru^[2].

U proleće 1942. godine Zrakoplovstvo NDH je kupilo u Italiji 10 aviona Fiat G.50, devet ih je bilo jednoseda G.50 bis a jedan dvosed G.50B namenjeni prelaznoj obuci pilota. Posle kapitulacije Italije kupljeno je od Nemačke još 5 aviona Fiat G.50 bis.

Dana 2. septembra 1944. godine prilikom izviđačkog leta, poletevši sa aerodroma Borongaj u Zagrebu, prebegao je u NOVJ iz zrakoplovstva NDH i sleteo na aerodrom na ostrvu Vis, pilot poručnik Andrija Arapović na avionu Fiat G.50 bis. To je bio G.50 bis registarski broj hrvatskog zrakoplovstva 3505 i odmah je uvršćen u sastav eskadrile za vezu. Službeno je korišćen do 1946. kada je povučen iz službe i konzerviran^[3].

Kraj rata dočekalo je 9 G.50 bis-ova koje je sa još jednim brojem vazduhoplova Jugoslovenska Armija zarobila na aerodromu Borongaj u Zagrebu pri oslobođenju zemlje, ali ih nisu službeno uvrstili u svoj sastav zbog isteklih resursa, nedostatka rezervnih delova i nekompatibilnosti sa ostalim naoružanjem.

Od svih njih "preživeo" je G.50 kojim je pilot Andrija Arapović prebegao na Vis i priključio se vazduhoplovstvu NOVJ.

Sačuvani primerak aviona Fijat G.50 uredi

U depou Muzeja vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, nalazi se jedini sačuvani primerak ovog aviona u svetu^[4]. To je avion sa kojim je pilot A. Arapović prebegao u partizane.

Posle rashodovanja ovaj avion je predat Vojnom muzeju u Beogradu i bio je izložen na postavci ovog muzeja na beogradskom Kalemegdanu u povodu proslave 10 godina pobede nad fašizmom. Posle formiranja Muzeja jugoslovenskog vazduhoplovstva ovaj avion je predat njemu na čuvanje. Avion je u prilično lošem stanju i čeka bolja vremena da bude restauriran.

Vidi još uredi

Reference uredi

^ ^a ^b ^v ^g http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Fiat%20G.%2050%20-%20NL/man.%20Fiat%20G%2050.htm
^ V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
^ Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
^ „Spisak muzejskih aviona[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2017. g. Pristupljeno 22. 11. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

Literatura uredi

Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.
Savić, Dragan; Let na drugu stranu, Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 1: pp. 241-252. ISSN 1450-684X.
V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.
Mikić, Vojislav (2000). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske. Beograd: Vojno-istorijski institut Vojske Jugoslavije.
Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 80. ISBN 978-3-8310-9066-2.

Spoljašnje veze uredi

[cmpr-1] v ^g http://www.cmpr.it/MN%20-%20Manuale%20Fiat%20G.%2050%20-%20NL/man.%20Fiat%20G%2050.htm

[2] V. Mikić; Italijanska avijacija u Jugoslaviji 1941—1943., VIIVJ, Beograd, 1998.

[3] Komanda RV i PVO, Čuvari našeg neba, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1977.

[4] „Spisak muzejskih aviona[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2017. g. Pristupljeno 22. 11. 2016. Sukob URL—vikiveza (pomoć)

[1]

[2]

[3]

[4]