Šareni tvor je veoma retka vrsta sisara, mesojed je i čini porodicu kuna.[1]

OsobineУреди

Telo ovog organizma dužine je od 29 do 35cm. Ima kratku njušku i veoma upečatljive dugačke uši. Noge su mu kratke sa dugim i jakim kandžama. Poseduje bele pruge oko očiju i usta. Masa ženke varira od 295 do 600g, dok je kod mužjaka od 320 do 715g. Životni vek ove vrste traje od 7 do 8 godina. Zbog slabog vida, oslanja se na čulo sluha i mirisa, koji su posebno izraženi. Hrane se glodarima, pticama kao i voćem. Žive usamljeničkim načinom života, čak umeju da budu i veoma agresivni u kontaktu sa spoljnim svetom.

RasprostranjenostУреди

Šareni tvor rasprostranjen je na teritoriji Azije i Evrope. U Srbiji se može pronaći najčešće u istočnom delu, a najviše ih ima na Peštaru, Kosovu i Kopaoniku.

RazmnožavanjeУреди

Šareni tvor se pari u junu mesecu, a mladi se rađaju u januaru. Bremenitost je duga i traje od 243 do 327 dana. Ženka na svet donosi od 4 do 8 mladunaca. Majka se brine sama o mladima, koji progledaju nakon 38-40 dana života, a oko 60. dana napuštaju jazbinu.

UgroženostУреди

Za ugroženu vrstu je proglašen 1996. i nalazi u IUCN Crvenoj knjizi ugroženih vrsta. Ustanovljeno je da je do smanjenja ove vrste došlo usled uništavanja njegovog prirodnog staništa kao i nedovoljne količine plena.[2][3]

ReferenceУреди

  1. ^ Bombay Natural History Society.; Society, Bombay Natural History (1944). The journal of the Bombay Natural History Society. v.45 (1944-1945). Bombay :: Bombay Natural History Society,. 
  2. ^ „Šareni tvor”. ZAŠTIĆENE VRSTE ŽIVOTINJA (на језику: енглески). 2012-12-24. Приступљено 2020-03-11. 
  3. ^ „Шарени твор угрожени становник Србије важи за вештог ловца”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2020-03-11.