Ђурђевдански ноћни устанак

Серија сељачких буна у средњовековној Естонији

Ђурђевдански ноћни усатнак (нем. Aufstand in der Georgsnacht; ест. Jüriöö ülestõus), познат и као Естонски сељачки рат била је серија неуспешних сељачких буна естонских кметова против немачке и данске племићке елите која је покорила тај део Естоније током 13. века. Устанак је трајао пуне две године, од 1343. до 1345. на подручју данашње северне и западне Естоније, односно на територијама тадашње данске колоније Естонско војводство, ватиканске Езел-викске бискупије и на острвским подручјима Тевтонске монашке државе. Мета устаника била је и римокатоличка црква која је век раније иницирала Ливонски крсташки рат и насилно христијанизовала до тада паганске Есте.

Ђурђевдански ноћни устанак

Мапа средњовековне Ливоније
Време13431345.
Место
северна и западна Естонија
Статус Устанак угушен, Данска изгубила Естонско војводство.
Сукобљене стране
Ревала, Харија, Роталија, Виронија, Осилија Тевтонски ред
Ливонски ред
Данска Естонско војводство
Езел-викска бискупија
Команданти и вође
Весе Осилијанац † Бурхард вон Драјлебен
Данска Бертрам вон Перембеке (1343)
Данска Стигот Андерсон (1344–1346)

Након почетних успеха устанак је угушен и званично окончан инвазијом витезова тевтонског реда на подручје Естонског војводства. Годину дана касније данска круна је то подручје продала Тевтонском реду за 19.000 келнских марака (нем. Kölner Mark), а званична предаја територија десила се 1. новембра 1346. године.

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди