Ђурђевска скупштина у Крагујевцу (1829)

Ђурђевска скупштина у Крагујевцу је одржана 10. маја 1829.

Ђурђевска скупштина 1829. годинеУреди

Ђурђевска скупшпина, одржана 10. маја 1829, обична је старешинска скупштина на којој је утврђиван порез. Кнез Милош је отворио скупштину једном беседом у мојој је скупшгаинармма јасно оцртао спољно-политички положај Србије и других држава. Рат између Русије и Турске трајао је још увек; од Србије се тражи да остане у миру; ако би ми, под таквим околностима, нарушили мир, какву би корист од тога имали? Милош саветује одржавање реда и мира у земљи, јер ће се миром постићи више него ратом, a ратовати се не може већ и ради тога што је лањска жетва подбацила.

Град је 1828. побио и оштетио многа села, па је опасност од глади била велика. То је једна од најнероднијих година из времена прве Милошеве владе. Кнез Милош је у току јесени наредио да се храна никамо не продаје на страну, a да се од имућнијих лица прикупи у општинама по нешто хране у кошеве па да се, кад наступи глад и потреба семена за сетву, дели сирогињи. „И сиротиња су наша браћа!" каже Кнез Милош у беседи, „браћу не треба пустити да од глади мре... То је дужност христијанска."

ИзвориУреди

Претходник:
Скупштина у Крагујевцу (1829)
Народне скупштине Србије

1829

Наследник:
Велика народна скупштина у Крагујевцу (1830)