Јовано, Јованке

Јовано, Јованке је македонска народна песма. У песми се говори о забрањеној љубави између двоје младих. Ову песму су такође обрадиле и рок групе Азра и Леб и сол.

ТекстУреди

Јовано, Јованке,
Крај Вардарот седиш, мори
Бело платно белиш,
Бело платно белиш, душо
Сè нагоре гледаш.
Јовано, Јованке,
Јас тебе те чекам, мори
Дома да ми дојдеш,
А ти не доаѓаш, душо
Срце мое, Јовано.
Јовано, Јованке,
Твојата мајка, мори
Тебе не те пушта,
Кај мене да дојдеш, душо
Срце мое, Јовано.