Отворите главни мени
Територије династије Сјеверниј Веј (свјетлоплаво) и династије Лиу Сонг (тамноцрвено) 440. године

Јужне и Сјеверне династије (кин. 南北朝, пин. Nánběicháo) је назив за период историје Кине који је трајао од 420. до 589. и током које је Кина била подијељена на јужни дио, којим су владале Јужне и сјеверни дио, којим су владале Сјеверне династије. До подјеле је дошло вијек раније, односно почетком 4. вијека када су сјеверну Кину заузели Ву Ху народи, и протјерали власт тадашње династије Ђин на југ. Династију Ђин је 420. свргнула династија Лиу Сонг, прва од Јужних династија, а што је догађај који се традиционално сматра почетком тог периода. На сјеверу је пак династија Сјеверни Веј, прва од Сјеверних династија, године 439. ујединила преостала подручја. Иако су се између те двије државе повремено водили сукоби око територија, и иако су оне саме биле погођене династичким сукобима и грађанским ратовима, период Јужних и Сјеверних династија се сматра релативном мирнијим у односу на претходни. То је омогућило да се преко сјеверне Кине нагло прошири будизам, који је постао државна религија; на сјеверу Кине је такође дошло до синизације не-кинеског становништва, укључујући владарске куће. На југу је, пак, дошло до развоја науке. Период је завршен када су снаге династије Суи, чији је владар цар Вен 577. свргнуо Сјеверни Зхоу, посљедњу од Сјеверних династија, године 589. свргнуо династију Чен, посљедњу од Јужних династија и тако поновно ујединио Кину.

Спољашње везеУреди