Јуриј Хежка
Јуриј Хежка Хорчански[а] (глсрп. Jurij Chěžka (Hórčanski), нем. Georg Keschka, псеудоним Ludomil; Хорка, 22. јул 1917 — вероватно, код Крагујевца, октобар 1944) био је лужичкосрпски песник и антифашиста.[2]
| Јуриј Хежка | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. јул 1917. |
| Место рођења | Хорка, Немачка |
| Датум смрти | октобар 1944. (27 год.) |
| Место смрти | вероватно, код Крагујевца, Србија |
| Држављанство | Немачка |
| Религија | католицизам[1] |
| Универзитет | Карлов универзитет |
| Занимање | песник |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | горњолужичкосрпски |
Биографија уреди
Отац му је био радник каменолома и фармер.[2] Мајка му је Хана била позната приповедачица. Њен таленат је утицао на сина.[3] По завршетку школе, на препоруку публициста и парохијског свештеника из Кроствица Ј. Шевчика 1929—1937. година студирао је као стипендиста у Надбискупској гимназији у Прагу. Године 1937—1939. студирао је бохемистику, германистику, као и сорабистику на Карловом универзитету у Прагу. Радио је као кућни учитељ немачког језика у породици песника Станислава Костки Нојмана. Године 1938. почео је да покушава добити чехословачко држављанство. У пролеће 1939. године је ухапшен од Гестапоа и одведен у Дрезден. Месец дана касније, у октобру 1939. године, позван је у Вермахт и послан је као војник на фронт у Француску, Бугарску, Грчку и Југославију.[4][1][5] Између 13. и 17. октобра 1944. године Хежка је покушао да напусти немачку војску и стигне до југословенских партизана. Од овог тренутка његов живот више није познат.[6] Погинуо је у Србији, вероватно код Крагујевца.[3]
Хежка је био под утицајем чешке поезије 20. века. Преведио је са чешког на горњолужичкосрпски језик (посебно поезију Карела Хинека Махи[7]).[8] 1930-х година постао је један од оснивача лужичкосрпског модерна.[1] Ј. Пата је први приметио младог песника Хежку.[3] Био је припадник „Сербовке”, године 1937—1939. био на њеном челу. Од 1935. године публиковао је своје радове у часопису Serbski student бауценског дневника „Сербске новини”[1], у чешком издању Lužickosrbský věstník, од 1937. године у рукописним новинама Gmejska heja (октобар 1937. — јун 1938.[3]) које је основао и уредио и које су постале хроника фашистичког терора у Лужици.[9]
Године 1937. у чешком месту Јапкењице написао 23 песме које је назвао „Na puću za druhej domiznu” (глсрп. — „На путу до друге домовине”[1]).[10] Ову збирку је објавио његов чешки пријатељ М. Кречмар[1] 1961. године. Омиљене теме збирке су мајка, домовина, људи и смрт.[5] Свега је оставио 54 песме на лужичкосрпском и две на чешком језику.[1] Између прозних делова су есеји и писма.[11] Хежкове песме 1985. године превео је на руски језик Кајрат Багбергенов.[3]
Напомене уреди
- ^ Хорчански је лужичкоспски облик имена на -ski, који се додаје презимену и означава географско порекло особе: Hórčanski значи из села Hórki. За више детаља погледајте: Системы личных имён у народов мира. — Москва: Наука, 1989. — С. 195—196.
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е Scholze, Dietrich (23. 7. 2014). „Chěžka (Keschka) Jurij (Georg) (Pseudonym: Hórčanski, Ludomil)”. // saebi.isgv.de.
- ^ а б Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 207.
- ^ а б в г д Hrabal, Milan (2017). Jurij Chěžka — 100 let od narození. 7—8. Praha: Česko-lužický věstník. стр. 60.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 207.
- ^ а б Гугнин, А. А. (1996). Литературы западных и южных славян периода второй мировой войны (PDF). 3. Москва: Славяноведение. стр. 73.
- ^ Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Москва. стр. 142.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 208.
- ^ Гугнин, А. А. (1997). Введение в историю серболужицкой словесности и литературы от истоков до наших дней (PDF). Москва. стр. 142.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy serbski biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 207—208.
- ^ Hrabal, Milan (2017). Jurij Chěžka — 100 let od narození. 7—8. Praha: Česko-lužický věstník. стр. 60.
- ^ Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 208.
Литература уреди
- Chěžka, Jurij (1971). Poezija małej komorki = Poesie der kleinen Kammer. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina.
- Petr, J. (1967). Po slědach Jurja Chěžki na Balkanje. 17. Budyšin: Rozhlad. стр. 55—62.