Википедија

Љубомир Илић

Љубомир Д. Илић (Београд, 14. фебруар 1902 — Мајорка, Шпанија, 28. септембар 1974) био је машински и аеронаутички инжењер и конструктор авиона.[1]

Љубомир Д. Илић
Датум рођења(1902-02-14)14. фебруар 1902.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти28. септембар 1974.(1974-09-28) (72 год.)
Место смртиМајорка, Шпанија
Рогожарски ПВТ-Х1
Икарус ИК-2
Рогожарски ИК-3
Икарус 212 / Утва 212
Икарус С-49

Биографија

уреди

Основну школу, нижу гимназију и Државну реалну гимназију завршио је у Београду јуна 1920. године. По завршеној гимназији уписује се на Технички факултет Универзитета у Гану (Белгија). Диплому машинског инжењера добио је маја 1927. на Универзитету у Гану а новембра 1928. је као војно-државни ваздухопловни питомац упућен у Вишу школу за аеронаутику и мaшинске конструкције (ESACM) у Паризу, на којој је дипломирао 1. августа 1930. и добио звање ваздухопловног инжењера. Још у току студија и специјализације испољио је склоност ка математици и аеродинамичким прорачунима. После повратка у земљу инж. Љубомир Д. Илић се запослио у Команди Војног Ваздухопловства Краљевине Југославије (КВВ) као ваздухопловно технички инжењер. За време рада у Команди радио је на пројекту успешног школског авиона Рогожарски ПВТ заједно са ижењерима: Рудолфом Физир, Симом Милутиновић, Костом Сивчев и Адемом Бишчевић. У слободном времену и о свом трошку је у заједници са Костом Сивчев конструисао ловачки авион металне конструкције ИК-Л1 а затим ИК-2. У тиму са Костом Сивчев и Слободаном Зрнићем Конструисали су авиона ИК-3 и ИК-5. Рат је провео у немачком заробљеништву из кога је побегао преко Италије и Швајцарске у Енглеску где се прикључио избегличкој влади. После рата се враћа у земљу и постављен је за руководиоца конструкционог бироа КБ бр.1 ГДВИ. Преко Прага је емигрирао у Француску, живео једно време у Јужноафричкој Републици а затим се настанио у Шпанији где је живео до краја живота[2].

Списак авиона на којима је радио

уреди
  • Рогожарски ПВТ - једномоторни школски висококрилац дрвене конструкције (1934)
  • ИК-1 - једномоторни ловац висококрилац(1935) прототип
  • ИК-2 - једномоторни ловац висококрилац побољшана верзија ИК-1(1936) серијска производња 12 авиона
  • Рогожарски ИК-3 - једномоторни ловац нискокрилац(1937)серијска производња 12 авиона
  • ИК-5 - двомоторни ловац нискокрилац(1940) пројект[3]
  • 211 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (1948)прототип
  • 231 - основни школски нискокрилац мешовита конструкција (затворена кабина) (1948)
  • 212 - прелазни двосед нискокрилац мешовита конструкција (1948)[4]
  • 212Р - као 212 са Реноовим мотором (1948) прототип
  • С-49А- ловац нискокрилац дрвена конструкција, мотор ВК 800 KS, (1947)[5]

Референце

уреди
  1. ^ „Љубомир Д. Илић”. Архивирано из оригинала 09. 01. 2017. г. Приступљено 08. 01. 2017. 
  2. ^ Политика Online - Рехабилитација конструктора чувеног авиона ИК-3
  3. ^ Боснић, П. (1999). Архива. „Двомоторни ловац ИК-5“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: стр.. ISSN:1450-6068
  4. ^ Петровић О, Ђокић Н, Школски прелазни авион Утва - тип 212, Војска бр. 17, 17. 9. 1992.
  5. ^ Мицевски Милан, Авион Икарус С-49Ц - Последњи домаћи ловац, Одбрана бр. 68 (Арсенал 19), 15. јул 2008

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Грујић, З. (1998). Архива. „Фабрика аероплана и хидроплана Икарус А. Д.“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 6: стр.. ISSN:1450-6068.
  • Боснић, П. (1999). Архива. „Двомоторни ловац ИК-5“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: стр.. ISSN:1450-6068.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012. ISBN 978-86-7403-163-6.
  • Петровић О, Ђокић Н, Школски прелазни авион Утва - тип 212, Војска бр. 17, 17. 9. 1992.
  • Мицевски Милан, Авион Икарус С-49Ц - Последњи домаћи ловац, Одбрана бр. 68 (Арсенал 19), 15. јул 2008
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубомир_Илић&oldid=28532055”