Њујоршки метро

Њујоршка подземна железница (енгл. New York City Subway) је систем масовног јавног превоза подземном железницом. То је један од највећих система тог типа на свету. Систем званично има 468 станица са укупном дужином пруге од 1056 km. Иако се у имену система налази “подземна”, 40% линија је изнад земље. Постоје 24 активне линије. Систем годишње превезе око 1,3 милијарди људи.

Њујоршки метро
MTA New York City Subway logo.svg
A 1 train, composed here of R62A cars is seen above ground leaving the 125th Street station. The front of the train contains two white lights providing slight illumination, two windows, a door, and the Symbol for the 1 line on the left window.
An E train, here composed of R160A cars is seen entering the World Trade Center station. The front of the train contains two white lights providing slight illumination, a window on the right side, the American flag on the left side, and the MTA logo below the flag.
Горе: 1 воз формиран од R62A вагона напушта станицу 125. улице.
Доле: E воз формиран од R160A вагона напушта станицу 42. улице–аутобуског терминала Лучке управе.
Overview
ВласникГрад Њујорк
Опслужено подручјеБронкс, Бруклин, Менхетн, и Квинс
МестоЊујорк Сити
Транзитни типБрзи транзит
Број линија36 линије[note 1]
28 сервиса
(1 планиран)[note 2]
Број станица472[1] (MTA укупни број)[note 3][note 4]
424 јединствених станица[note 4][1] (кад се пореди са међународним стандардима)
14 планирано[note 3]
Путника дневно5.580.845 (радним данима, 2017)[1]
3.156.673 (суботом, 2017)[1]
2.525.481 (недељом, 2017)[1]
Путника годишње1.727.366.607 (2017)[1]
Вебсајтmta.info/nyct
Operation
Почетак операција27. октобар 1904
(оргинални метро)

3. јул 1868[6]
(прва повишена, брза транзитна операција)

9. октобар 1863
(прва железничка операција )[note 5]
ОператериТранзитна управа Њујорк Ситија (NYCTA)
Број возила6,418[7]
РазмакШпиц: 2–5 минута[8]
Ван шпица: 10–20 минута[8]
Technical
Дужина система248 mi (399 km)[9]
     (дужина рута)
665 mi (1.070 km)[9]
     (дужина колосека)
850 mi (1.370 km)[10]
     (укупна дужина колосека)
Размак шина4 ft 8 12 in (1.435 mm) standard gauge[10]
Електрификација600–650 V (DC) трећа шина; нормално 625V[10][11]
Просечна брзина174 mph (280 km/h)[12]
Максимална брзина55 mph (89 km/h)[12]
System map

NYC subway-4D.svg

Њујоршка подземна железница је у власништву града Њујорк Сити и у закупу Транзитне управе Њујорк Ситија,[13] придружене агенције Метрополитанске транспортне управе (МТА) под државном управом.[14] Овај метро је отворен 27. октобра 1904. године. Подземна железница Њујорка је један од најстаријих система јавног превоза на свету, један од највише коришћених, као и систем са највише станица.[15] Њујоршка подземна железница има 472 станице у употреби[16] (424 ако се станице повезане трансферима рачунају као појединачне станице).[1] Станице су лоциране у општинама Менхетн, Бруклин, Квинс и Бронкс.

Систем је вршио 24/7 службу сваког дана у години (изузев хитних случајева и катастрофа) током већег дела своје историје; од 6. маја 2020. привремено је затворен за јавност током касних ноћи ради дезинфекције возова и станица због пандемије Ковида-19 у Њујорку. Према годишњем промету, метро у Њујорку је најпрометнији систем брзог транзита и на западној хемисфери и у Западном свету, као и девети по промету брзи транзитни железнички систем на свету.[17]] У 2017. години метро је испоручио преко 1,72 милијарде вожњи, просечно око 5,6 милиона дневних вожњи радним данима и комбинованих 5,7 милиона вожњи сваког викенда (3,2 милиона суботом, 2,5 милиона недељом).[1] Дана 23. септембра 2014. године, више од 6,1 милиона људи возило се системом подземне железнице, успостављајући највиши промет у једном дану од почетка редовног надзора промета 1985. године.[18][note 6]

Систем је такође један од најдужих на свету. Свеукупно, систем садржи 248 mi (399 km) рута,[9] што прелази у 665 mi (1.070 km) приходских колосека[9] и укупно 850 mi (1.370 km), укључујући неприходске колосеке.[10] Од 28 рута или „сервиса“ система (који обично деле колосеке или „линије“ са другим сервисима), 25 пролази кроз Менхетн, изузетак су воз G, Франклин авенијешатл и Рокавеј Парк шатл. Велики делови подземне железнице изван Менхетна су повишени, на насипима или у отвореним усецима, а неколико деоница пруге пролази у нивоу тла. Укупно је 40% колосека изнад земље.[19] Многе линије и станице имају експресне и локалне услуге. Ове линије имају три или четири колосека. Обично два спољна користе локални возови, док унутрашњи један или два користе експресни возови. Станице које опслужују брзе возове су обично главне прелазне тачке или одредишта.[16]

Према подацима из 2018, буџетско оптерећење подземне железнице Њујорка износило је 8,7 милијарди долара, подржано наплатом возарина, путарина и наменским регионалним порезима и таксама, као и директним финансирањем државних и локалних влада.[20] Од 2020. његова стопа перформанси временске поузданости била је 89% током радних дана.[21]

ГалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Ово су физички колосеци по којима се возни „сервиси” крећу. Погледајте номенклатуру метроа Њујорк Ситија за више информација.
  2. ^ Ови „сервиси” користе физичке колосеке. Погледајте номенклатуру метроа Њујорк Ситија за више информација.
  3. ^ а б Постоји 13 станица на IND линији Друге улице и једна станица је планирана на IRT Флашинг линији.
    • Линија Друге авеније има 3 активне станице.[2] 13 of these are planned.[3]
    • Станица Десете авеније ће бити направљена као потпуна станица кад се обезбеде средства за то.[4]
  4. ^ а б
  5. ^ Главна линија IRT, која се сматра првом њујоршком линијом „метроа“, отворена је 1904. године; линија Девете авеније, претходница повишене железничке пруге, имала је свој први пробни рад 3. јула 1868. године према подацима књиге Чињенице и подаци 1979–80, коју је објавила Транзитна управа града Њујорк Сити, See also nycsubway.org. Линија Вест Енд је отворена 1863. Мали део оригиналног права пролаза првобитне Вест Енд линије, део је продужетка отвореног 1864. године, који је још увек је у свакодневној употреби у близини Кони Ајланда, thethirdrail.net Архивирано мај 23, 2006 на сајту Wayback Machine
  6. ^ Највећи дневни промет од прелаза на јавну управу. У првој половини 20. века, промет је био знатно већи.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Introduction to Subway Ridership”. Metropolitan Transportation Authority. Приступљено 12. 7. 2018. 
  2. ^ „web.mta.info/capital/sas_docs/final_summary_report.pdf” (PDF). 
  3. ^ „MTA releases Second Avenue subway images”. 
  4. ^ "Outcry emerges for 41st St. stop on new 7-line".
  5. ^ а б „Station Developers' Information”. Metropolitan Transportation Authority. Приступљено 13. 6. 2017. 
  6. ^ Fifty Years of Rapid Transit (1918)
  7. ^ „The MTA Network”. Metropolitan Transportation Authority. Приступљено 22. 2. 2018. 
  8. ^ а б „1 Subway Line Profile” (PDF). NYPRIG Straphangers Campaign. Приступљено 28. 2. 2016. 
  9. ^ а б в г „Comprehensive Annual Financial Report for the Years Ended December 31, 2018 and 2017” (PDF). Metropolitan Transportation Authority (MTA). 26. 6. 2019. стр. 156. Приступљено 15. 1. 2021. 
  10. ^ а б в г „Facts & Figures – Subways”. www.nycsubway.org. Приступљено 9. 3. 2014. 
  11. ^ „The Railway Power Stations of New York City”. Engineering and Technology History. Приступљено 13. 9. 2016. 
  12. ^ а б „Average schedule speed: How does Metro compare?”. 
  13. ^ Hood, Clifton (2004). 722 Miles: The Building of the Subways and How They Transformed New York. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0801880544. 
  14. ^ „Metropolitan Transportation Authority Description and Board Structure Covering Fiscal Year 2009” (PDF). mta.info. Metropolitan Transportation Authority. 2009. Приступљено 13. 3. 2016. 
  15. ^ „What is the largest metro system in the world?”. CityMetric. Архивирано из оригинала на датум 06. 09. 2015. Приступљено 13. 3. 2016. 
  16. ^ а б „How to Ride the Subway”. Приступљено 17. 11. 2013. 
  17. ^ „Subways”. Metropolitan Transportation Authority (MTA). 2. 4. 2013. Приступљено 26. 4. 2015. 
  18. ^ Emma G. Fitzsimmons (16. 11. 2014). „M.T.A. Expected to Raise Fares and Tolls”. The New York Times. Приступљено 18. 11. 2014. 
  19. ^ Goldstein, Jack (2013). 101 Amazing Facts About New York (на језику: енглески). Andrews UK Limited. ISBN 978-1783333059. 
  20. ^ Rivoli, Dan (13. 2. 2018). „MTA Budget: Where does the money go?”. NY Daily News. Архивирано из оригинала на датум 03. 11. 2018. Приступљено 3. 11. 2018. 
  21. ^ „Rail News - MTA announces positive full-year performance results. For Railroad Career Professionals”. Progressive Railroading (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-20. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди