Отворите главни мени

Ћелијска теорија говори о томе да се сва жива бића састоје из ћелија или барем једне ћелије. Немачки ботаничар Матијас Шлајден је 1838. године закључио да се све биљке састоје из ћелија, а Теодор Шван 1839, до истог закључка долази за животиње, чиме постављају основу ћелијске теорије.

Садржај

Радови који су претходили ћелијској теоријиУреди

 
Цртеж ћелија плуте виђених под микроскопом Р. Хука

Роберт Хук (1635—1703), познати британски физичар, математичар и архитекта, једно време се бавио и усавршавањем микроскопа. Посматрао је пресеке плуте под микроскопом и у делу Микрографија објављеном 1665. године објавио резултате тог посматрања. Уочио је велики број коморица, које подсећају на пчелиње саће и које су одвојене међусобно танким преградама. Коморице назива ћелије (cells) и тај назив се задржава и до данас. Тако је први назив за ћелију дат мртвим ћелијам од којих се у ствари виде само зидови.

Када је формулисан појам ћелије почела су истраживања њених делова и садржаја. Тако италијански професор медицине Марчело Малпиги (1628—1694) се усредсређује на истраживања ћелијске мембране. Први подаци детаљнијег садржаја ћелије потичу од италијанског ботаничара Бонавенути Кортија (1720—1813) који је у ћелијама алге Hara посматрао струјање цитоплазме (циколозис). Шкотски ботаничар Роберт Браун 1883. године први описује једро као саставни део ћелије, али не говори о његовим функцијама. Чешки зоолог Јоханес Пуркиње (1787—1869) први уводи појам протоплазма, а немачки зоолог Макс Шулц (1825—1884) поставља своју протоплазматичну доктрину. По тој доктрини свака ћелија је састављена од масе протоплазме у којој се налази једро.

Класична ћелијска теоријаУреди

Шлајден и Шван постављају основе ове теорије по којој:

  • су сви организми грађени од ћелија;
  • су ћелије основне јединице живота на планети Земљи.

Двадесетак година касније, тачније 1858. године, немачки патолог Рудолф Вирхов допуњује ову теорију својом чувеном изреком свака ћелија из ћелије (лат. Omnis cellula e cellula), која значи да је свака ћелија настала деобом претходне ћелије, изузев самог порекла живота.

Савремене поставке ћелијске теоријеУреди

Најбитније прихваћене савремене поставке ћелијске теорије су:

  • ћелија је основна јединица грађе живих бића
  • ћелија је функционална јединица јер је функција организма резултат активности самих ћелија; свака посебна ћелија може да обави одређену улогу, али чешће група ћелија (популација ћелија) врши одређену функцију
  • свака ћелија настаје деобом претходне постојеће ћелије;
  • наследне информације се приликом деобе преносе са ћелије на ћелију;
  • ћелија је јединица размножавања, растења и развића; живот сваког организма почиње од ћелије, чијим деобама, пастом и развићем се развија и целокупан организам
  • ћелија има сопствени метаболизам
  • свака ћелија има одређену грађу и хемијски састав.

Спољашње везеУреди