Авион БС-1 „Студент”

Aвион БС-1 "Студент" је акробатски авион мешовите конструкције пројектован на Машинском факултету Универзитета у Београду 1953–1954. године.

Aвион БС-1 "Студент"

Aвион БС-1 "Студент"
Aвион БС-1 "Студент"

Општи подаци
Намена акробатско-тренажни авион
Посада 1
Порекло  ФНР Југославија
Произвођач Академски Аероклуб "Београд"
Пробни лет 28. март 1958.
Статус неактиван
Први оператер ВОЦ - Ваздухопловни опитни центар
Број примерака 1
Димензије
Дужина 6,26 m
Распон крила 8,45 m
Површина крила 11,08 m²
Маса
Празан 300 kg
Нормална полетна 450 kg
Погон
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 х CNA D4
Снага КЕМ-а 45,6 kW
Снага КЕМ-а у кс 62 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 200 km/h
Економска брзина 173 km/h
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Пројектовање и развојУреди

 
CNA D4 мотор који је коришћен у авиону БС-1

Пројекат авиона БС-1 (Београдски студент, некада означаван и СБ-1) је почео 1953/54 године на Ваздухопловном одсеку Машинског факултета Универзитета у Београду. Пројектанти су били инг. Мирко Јосифовић и инг. Јован Чубрило[1]. Идеја је била да се конструише лаки акробатски авион, чија конструкција и реализација не би захтевала велика новчана и техничка средства. Авион је израђен у више радионица у Београду а по завршетку је добио регистрацију YU-CKK.

Први лет је био извршен у ВОЦ-у 28.3.1958 године а пробни пилот је био Иво Чернарић. Овом лету су присуствовали конструктори, као и тадашњи декан проф. Мирослав Ненадовић, проф. Сима Милутиновић и други.

Технички описУреди

Aвион БС-1 "Студент" је био слободноносећи нискокрилац са италијанским боксер мотором CNA D4 снаге 45,6 kW односно 62 KS. Имао је вучну двокраку дрвену елису фиксног корака сопствене конструкције и домаће израде. Мотор је имао капотажу направљену од алуминијумског лима. Иза мотора а испред кабине пилота се налазио резервоар горива запремине 60 литара. Пилотска кабина је била опремљена свим потребним инструментима за дневно летење. Поклопац кабине је био направљен од плексигласа капљастог облика и састојао се из два дела ветробрана и шибер поклопца а отварао се повлачењем шибер поклопца уназад. Труп је био израђен као челична решеткаста конструкција направљена од заварених челичних бешавних цеви и пресвучен платном.

Крило трапезног облика имало је две рамењаче кутијастог облика, нападна ивица је била пресвучена лепенком, а остали део крила је био пресвучен платном. Управљање авионом преко крилаца и кормила правца и висине обављао се уз помоћ сајли које су се кретале кроз труп и крила авиона преко ужетњача. Вертикални и хоризонтални стабилизатори као и кормило правца и висине су имали дрвену конструкцију а облогу од платна.

Aвион је имао класичан неувлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона. Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, класичан фиксан са независним ногама, које су биле аеродинамички формиране тако да стварају најмањи могући аеродинамички отпор. У ногама стајног трапа су били уграђени амортизери са спиралним опругама.

Оперативно коришћењеУреди

После првих пробних летова се показало да се авионом веома лако управља и да је одличних перформанси. У току испитивања се појавио квар на мотору, после годину дана испитивања предложено је да се изврши замена мотора, али то није извршено па се одустало од даљег опитовања[2]. Авион је остао само на прототипу тј. није дошло до његове серијске производње. Главни разлог даљег неостварења овога пројекта се сматра и незаинтересованост тадашњег руководства за овакве типове авиона (као што је то био и случај код авиона СОКО-1, В-55 и сл.), што је вероватно велика штета.

Сачувани примерциУреди

После незавршеног испитивања авион БС-1 је препуштен Музеју и данас се налази у депоу Музеја Југословенског Ваздухопловства, на аеродрому "Никола Тесла" у Београду али није изложен и тиме доступан јавности[3].

Земље које су користиле овај авионУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јовичић, Миленко-уредник (2017). Зборник биографија наставног особља (1948. до 1973.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Универзитет у Београду Машински факултет. ISBN 978-86-7083-958-8. 
  2. ^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  3. ^ AAK BS-1 студент (YU-CKK)

ЛитератураУреди

  • Јовичић, Миленко-уредник (2017). Зборник биографија наставног особља (1948. до 1973.) (на језику: (језик: српски)). Београд: Универзитет у Београду Машински факултет. ISBN 978-86-7083-958-8. 
  • Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 

Спољашње везеУреди