Алфонсо VIII од Кастиље

Алфонсо VIII од Кастиље
Алфонсо VIII од Кастиље
	Алфонсо VIII од Кастиље
Пуно име	Алфонсо VIII од Бургундије
Датум рођења	11. новембар 1155.
Место рођења	Сорија; Краљевина Кастиља
Датум смрти	6. октобар 1214. (58 год.)
Место смрти	Гутјере-Муњос; Краљевина Кастиља
Династија	Бургундска династија
Отац	Санчо III од Кастиље
Мајка	Бланка од Наваре и Кастиље
Супружник	Елеонора Енглеска, краљица Кастиље
Потомство	Енрике I од Кастиље
Краљ Кастиље
Период	1158. - 1214.
Претходник	Санчо III од Кастиље
Наследник	Енрике I од Кастиље

Алфонсо VIII од Кастиље (11. новембар 1155, Сорија - 6. октобар 1214, Гутјере-Муњос) је био краљ Кастиље (1158—1214) из Бургундске династије.

Отац му је био претходни краљ Кастиље Санчо III од Кастиље, а мајка Бланка од Наваре и Кастиље.

Супруга му је била Елеонора Енглеска и са њом је имао само једно дете, сина Енрикеа, који га је и наследио на престолу.

Био је један од најспособнијих ратничких краљева у историји Шпаније. У савезу са својим ујаком краљем Леона, Алфонсо је започео успешан противнапад против Алмохада ^[1], полудивљих берберских племена, фанатичних приврженика ислама, који су нагрнули из Северне Африке ^[2]. Они су одмах довели појачања из Африке у сусрет кастиљској војсци. У великој бици која се одиграла Аларкосу 1195. године Алфонсо је био тешко поражен, док је његова војска уништена. Његов ујак и краљ Наваре, који нису успели да му пошаљу снаге које су претходно обећали, искористили су његов пораз да упадну у Кастиљу; ипак, Алфонсо их је протерао из земље и припремио се да још једном нападне муслимане. У наредних десет година обе стране су се спремале за одлучујућу војну. Алмохади су сакупили све снаге муслиманске Шпаније и пребацили свеже трупе из Африке. Папа је прогласио крсташки рат против муслимана и Алфонсовој војсци су се придружили многи европски витезови, које је предводио у Шпанији рођени надбискуп Нарбоне, а такође и јединице свих хришћанских државица, изузев Леона. Две војске су се сусреле 16. јула 1212. године код Лас Навас де Толосе. Била је то надмоћна победа хришћанског оружја и крај моћи Алмохада ^[1]^[2].

Кад се сад извојевала победа над муслиманима, Алфонсо је почео борбе са другим хришћанским државицама, што је била његова највећа слабост. Тако да је рат против Алмохада обновљен тек за време његовог унука Фернанда III Светог, који је ујединио Кастиљу и Леон ^[1].

Породично стаблоУреди

16. Вилијам I од Бургундије

8. Raymond of Burgundy

17. Stephanie

4. Алфонсо VII од Леона и Кастиље^[3]

18. Алфонсо VI од Леона и Кастиље

9. Урака од Леона и Кастиље

19. Constance of Burgundy

2. Санчо III од Кастиље

20. Ramon Berenguer II, Count of Barcelona

10. Рамон Беренгер III

21. Maud of Apulia

5. Беренгарија од Барселоне^[3]

22. Gilbert I, Count of Gévaudan

11. Douce I, Countess of Provence

23. Gerberga, Countess of Provence

1. Алфонсо VIII од Кастиље

24. Sancho Garcés, Lord of Monzón

12. Рамиро Санчез, господар Монзона

25. Constanza

6. Гарсија Рамирез од Наваре

26. Родриго Дијаз де Вивар

13. Кристина Родригез

27. Химена Дијаз

3. Бланка од Наваре, Queen of Castile

28. Richer de l'Aigle

14. Gilbert de l'Aigle

29. Judith d'Avranches

7. Маргарита од Егла

30. Geoffrey II du Perche

15. Juliana du Perche

31. Beatrix de Montdidier

РеференцеУреди

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.
↑ ^2,0 ^2,1 А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд
↑ ^3,0 ^3,1 Shadis 2010, стр. xix.

ЛитератураУреди

Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд.

[automatski_generisano1-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Сидни Пејнтер, Историја Средњег века 284-1500, Clio, 1997. 226., 227. и 557. стр.

[automatski_generisano2-2] 2,0 ^2,1 А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд

[FOOTNOTEShadis2010xix-3] 3,0 ^3,1 Shadis 2010, стр. xix.

[1]

[2]

[3]