Андреас Гертнер
Андреас Гертнер (глсрп. Handrij Zahrodnik, нем. Andreas Gärtner; Кватиц, 24. децембар 1654 — Дрезден, 2. фебруар 1727) био је лужичкосрпски столар, проналазач, дворски механичар саксонског курфирста Августа Јаког.[2]
| Андреас Гертнер | |
|---|---|
 Портрет А. Гертнера (пре 1727. године) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. децембар 1654. |
| Место рођења | Кватиц, |
| Датум смрти | 2. фебруар 1727. (72 год.) |
| Место смрти | Дрезден, |
| Религија | лутеранство[1] |
- За друге употребе, погледајте Гертнер.
Биографија
уредиОтац му је био Георг Пахтман (ум. око 1660. године у Обергуригу).[1] Андреас Гертнер је одрастао у Обергуригу.[2] Учио је сеоску школу у родном Кватицу. Крштен је у евангелистичкој цркви у Малшвицу.[3] Од 1669. до 1673. године учио је за столара у Будишину (сада Бауцен). Од 1673. до 1685. године путовао је по Немачкој (Дрезден, Лајпциг, Хамбург, Минхен, Аугзбург[3]), Аустрији (у Бечу је радио као столар четири године, затим посетио Салзбург, Инзбрук[3]) и Италији.[2] У Болоњи студирао је математику и астрономију, у Риму — цивилно грађевинарство.[1] Допутовао је до Напуља. Године 1686. се вратио у Дрезден.[3] Од 1685. до 1687. године радио је као столар, од 1687. до 1694. године — као дворски столар, од 1694. до 1727. године — као дворски механичар у Дрездену.[2]
Током путовања савладао је знања из области инкрустације, брушења стакла, грађевинарства, геометрије и астрономије. У Дрездену створио је много проналазака у области ратне вештине, посебно у артиљерији и стварања утврђења, изградње и архитектуре. За своју кућу изумео је лифт, који представио руском цару Петру I у Дрездену 1711. године[4] (Петар се састао неколико пута са Гертнером[5]). Петар је купио неколико Гертнерових огледала, које је створио А. Гертнер.[3] Већина његових изума у области механике није сачувена. Око 1705. године створио је сат светског времена с меридијанима света.[4] Много година проводио је експерименте на стварању перпетуум мобиле и закључио да је његово постојање немогуће.[1] Стварао је мостове механизмом за подизање.[6]
Захваљујући талентима касније је позван „саксонски Архимед”, а према К. А. Јенчу такође и „лужичкосрпски Архимед”. Имовину је оставио у наследство сиромашним столарима.[4]
-
Дело А. Гертнера о перпетуум мобиле (1723) -
Спомен-плоча А. Гертнеру у Кватицу (десно) -
Светски сат А. Гертнера
.JPG)
Референце
уреди- ^ а б в г Sandig, Hans-Ullrich. „Gärtner, Andreas”. // deutsche-biographie.de.
- ^ а б в г Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 639.
- ^ а б в г д Garbe, Eberhard (5. 1. 2007). „Gärtner (Zahrodnik) Andreas (Handrij)”. // saebi.isgv.de.
- ^ а б в Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 640.
- ^ Вереница литер. К 60-летию В. М. Живова (сборник). Москва: Языки славянской культуры. 2006.
- ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. стр. 234—235.
Спољашње везе
уреди
- Kurzer Bericht von den feinen erfundenen hölzernen parabolischen Brennspiegeln Andreas Gärtner, Dresden (1715)
- Gärtneriana, oder, Des weyl. weitberühmten und Kunst-Erfahrnen Königl. Pohlnischen und Chur-Sächsischen Modell-Meisters und Hoff-Mechanici Hrn. Andreä Gärtners Leben und verfertigte Kunst-Wercke Paul Jacob Marperger (1720)