Андреас Гертнер

Андреас Гертнер (глсрп. Handrij Zahrodnik, нем. Andreas Gärtner; Кватиц, 24. децембар 1654Дрезден, 2. фебруар 1727) био је лужичкосрпски столар, проналазач, дворски механичар саксонског курфирста Августа Јаког.[2]

Андреас Гертнер
Андреас Гертнер.jpg
Портрет А. Гертнера (пре 1727. године)
Рођење(1654-12-24)24. децембар 1654.
Кватиц,
Смрт2. фебруар 1727.(1727-02-02) (72 год.)
Дрезден,
Религијалутеранство[1]
За друге употребе, погледајте Гертнер.

БиографијаУреди

Отац му је био Георг Пахтман (ум. око 1660. године у Обергуригу).[1] Андреас Гертнер је одрастао у Обергуригу.[2] Учио је сеоску школу у родном Кватицу. Крштен је у евангелистичкој цркви у Малшвицу.[3] Од 1669. до 1673. године учио је за столара у Будишину (сада Бауцен). Од 1673. до 1685. године путовао је по Немачкој (Дрезден, Лајпциг, Хамбург, Минхен, Аугзбург[3]), Аустрији (у Бечу је радио као столар четири године, затим посетио Салзбург, Инзбрук[3]) и Италији.[2] У Болоњи студирао је математику и астрономију, у Риму — цивилно грађевинарство.[1] Допутовао је до Напуља. Године 1686. се вратио у Дрезден.[3] Од 1685. до 1687. године радио је као столар, од 1687. до 1694. године — као дворски столар, од 1694. до 1727. године — као дворски механичар у Дрездену.[2]

Током путовања савладао је знања из области инкрустације, брушења стакла, грађевинарства, геометрије и астрономије. У Дрездену створио је много проналазака у области ратне вештине, посебно у артиљерији и стварања утврђења, изградње и архитектуре. За своју кућу изумео је лифт, који представио руском цару Петру I у Дрездену 1711. године[4] (Петар се састао неколико пута са Гертнером[5]). Петар је купио неколико Гертнерових огледала, које је створио А. Гертнер.[3] Већина његових изума у области механике није сачувена. Око 1705. године створио је сат светског времена с меридијанима света.[4] Много година проводио је експерименте на стварању перпетуум мобиле и закључио да је његово постојање немогуће.[1] Стварао је мостове механизмом за подизање.[6]

Захваљујући талентима касније је позван „саксонски Архимед”, а према К. А. Јенчу такође и „лужичкосрпски Архимед”. Имовину је оставио у наследство сиромашним столарима.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Sandig, Hans-Ullrich. „Gärtner, Andreas”. // deutsche-biographie.de. 
  2. ^ а б в г Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 639. 
  3. ^ а б в г д Garbe, Eberhard (5. 1. 2007). „Gärtner (Zahrodnik) Andreas (Handrij)”. // saebi.isgv.de. 
  4. ^ а б в Jan Šołta, Pětr Kunze, Franc Šěn (1984). Nowy biografiski słownik k stawiznam a kulturje Serbow. Budyšin: Domowina. стр. 640. 
  5. ^ Вереница литер. К 60-летию В. М. Живова (сборник). Москва: Языки славянской культуры. 2006. 
  6. ^ E. Brankačk, F. Mětšk a druzy (1977). Stawizny serbow: Wot spočatkow hač do lěta 1789. 1. Budyšin: Ludowe nakładnistwo Domowina. стр. 234—235. 

Спољашње везеУреди