Википедија

Андреја Ловић

Андреја Ловић Андра (Офенбах на Мајни, 1996) српски је публициста и спољнополитички коментатор.

Детињство и образовање уреди

Андреја Ловић је рођен у Офенбаху на Мајни 1996. Завршио је основну школу у Офенбаху на Мајни као и Лајбниц-гимназију у истом граду. Студирао је публицистику на чувеном институту за публицистику на Јоханес Гутенберг Универзитету у Мајнцу, где је дипломирао са темом "Сервисно новинарство у радио програмима" са одличном оценом.

Јавни живот уреди

Дијаспора уреди

Андреја Ловић је бивши потпредседник Централног савета Срба у немачкој савезној покрајини Хесен[1], где се борио за права Срба у овој покрајини и југозападној Немачкој. Као истакнути дијаспорац се бави питањем интеграција, политичке партиципације, те очувању српског идентитета, језика и културе[2]. Аутор је многих манифестација и изложби[3] у Хесену и Србији[4][5]. Често указује на проблеме српске дијаспоре широм Света и залаже се за активнију партиципацију Срба из дијаспоре и региона у друштвено-политичком животу Србије[6]. Новака Ђоковића сматра за највећег амбасадора Србије и прави пример српског дијаспорца[7].

Резервни официр уреди

Првог септембра 2020. године Ловић је уписао Курс слушалаца резервних официра Војске Србије на војној академији и исти завршио 26. фебруара 2021. године када је промовисан у чин резервног пешадијског потпоручника Војске Србије[8], као један од ретких Срба из дијаспоре[9]. Шира јавност у Србији сазнала је за њега управо након промоције у чин резервног потпоручника[10], пошто активно промовише добровољно служење војног рока у Србији и залаже се за укидање суспензије обавезе служења војног рока[11][12].

Јавни живот уреди

У јавности често наступа као експерт за СР Немачку[13] и њену спољну политику, те за домаће медије коментарише политичку ситуацију у тој земљи[14]. Поред спољне политике, бави се и питањима међународне безбедности[15] и геостратешком анализом[16] и говори о темама из ове области[17].

Савез удружења потомака ратника Србије 1912-1920 уреди

Као потомак ратника Првог светског рата, Андреја Ловић се ангажује у најстаријој организацији за неговање традиције у Републици Србији, Савезу удружења потомака ратника Србије 1912-1920. Представник српске дијаспоре у овој организацији и један од иницијатора истраживања и уређења српских војних гробаља у иностранству, држи и организује предавања о великом рату у земљу и иностранству [18].

Политички ставови уреди

Познат је по томе да се залаже за свеобухватну политичку неутралност Србије и да је скептичан пo питању европских интеграција Републике Србије[19]. Залаже се за политику националне свести, неутралности и за такозвани "скандинавски" економски модел, који заговара спој социјалне државе и сталног економског развоја. Јавно заговара поново успостављање обавезног служења војног рока у Србији. Дијаспору сматра великом развојном шансом Србије, зато што су Срби рођени или школовани у иностранству "амбасадори"[20] Србије. У јавном дискурсу говори о новим принципима новог мултинационланог светског поретка као што су:

  • Немешање у унутрашње ствари суверених држава у питањима друштвено-политичког или економског уређења.
  • Смањење безбедносне нестабилности смањењем страних војних капацитета у сувереним државама и у граничним зонама између држава и међународних вода.
  • Стварање нове организације за сарадњу у области међународне безбедности, засноване на принципу равноправности суверених држава[21].

Референце уреди

  1. ^ „О нама – Centralni Savet Srba u Hesenu”. zsh-hessen.de. Приступљено 2021-03-16. 
  2. ^ „Србија на вези”. 
  3. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanovaJMU Radio-televizija. „Komemoracija u Srpskom kulturnom centru u Frankfurtu povodom 20. godišnjice NATO agresije”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2021-03-16. 
  4. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „100 година примирја”. www.rts.rs. Приступљено 2021-03-16. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Дани Србије у Франкфурту по први пут”. www.rts.rs. Приступљено 2021-03-16. 
  6. ^ SRBIJA NA VEZI - Dijaspora 06.10.2022. (на језику: српски), Приступљено 2022-10-23 
  7. ^ Javljaju se nove politicke snage u Nemackoj, ministar Lintner u otvorenom sukobu sa Solcom! (на језику: српски), Приступљено 2023-12-12 
  8. ^ „POŠAO STOPAMA PREDAKA SA SOLUNSKOG FRONTA: Andreja (24) se iz rodnog Ofenbaha vratio u Srbiju da odsluži VOJNI ROK”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-16. 
  9. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Magazin Srbija na vezi”. www.rts.rs. Приступљено 2021-03-16. 
  10. ^ Online, Vesti (2021-02-26). „Dug rodoljublju”. Vesti online (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-16. 
  11. ^ „TANJUG | Ljubav prema domovini ga iz dijaspore dovela u Vojsku Srbije”. www.tanjug.rs. Приступљено 2021-03-16. 
  12. ^ „Гујон угостио Андреју Ловића, првог српског резервног официра из дијаспоре”. Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону (на језику: српски). 2021-03-12. Архивирано из оригинала 12. 03. 2021. г. Приступљено 2021-03-16. 
  13. ^ Strajkovi sirom Nemacke ne jenjavaju - Velike kompanije poput Nemacke zeleznice i Lufthanse su besne (на језику: српски), Приступљено 2024-03-26 
  14. ^ Ukljucenje iz Nemacke - Ne tako mirna noc u Nemackoj, mnogo sukoba, strah i stotine uhapsenih! (на језику: српски), Приступљено 2024-03-26 
  15. ^ Cepanje drzava - Poljska, Madjarska i Slovacka zele deo Ukrajine, Teksas zeli nezavisnost... (на језику: српски), Приступљено 2024-03-26 
  16. ^ „Lović: Izuzetno me je obradovala vest o inicijativi za ukidanje suspenzije obaveznog služenja vojnog roka”. Pink.rs | Najbrži portal u Srbiji (на језику: српски). Приступљено 2024-03-26. 
  17. ^ Dr Nestorovic i Beograd - Covek od interesa ili kamen spoticanja - Ko kako gleda na famozni pokret? (на језику: српски), Приступљено 2024-03-26 
  18. ^ „Sto godina od velike pobede u Velikom ratu – Portal Opštine Ivanjica” (на језику: српски). Приступљено 2021-03-16. 
  19. ^ SRBIJA NA VEZI - Dijaspora 7.12.2023. (на језику: српски), Приступљено 2023-12-12 
  20. ^ PROBLEMI NAŠE DIJASPORE: Još uvek ne znamo da iskoristimo sve pogodnosti sistema u inostranstvu! (на језику: српски), Приступљено 2022-02-23 
  21. ^ www.geopolitika.ru https://www.geopolitika.ru/en/article/three-principles-new-multipolar-order. Приступљено 2023-11-19.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Андреја_Ловић&oldid=27518114”