Археолошки локалитет Маниште у Ранутовцу

Археолошки локалитет Маниште у Ранутовцу једно је од неколико налазишта из периода касне праисторије у јужној Србији, на коме је пронађена некропола из период раног бронзаног доба. У њој су у неколико гробова откривни остаци спаљених покојника и крупни комади угљенисаног дрвета за које се са сигурношћу може претпоставити да представљају остатке погребних ломача.^[1]

Положај

Археолошки локалитет Маниште налази се на око 5 km североисточно од Врања, у селу Ранутовац, на траси Кородора 10, у Врањској котлини која се пружа дуж горњег тока Јужне Мораве и окружена је до 2.000 m високим масивима огранака Родопских и Балканских планина. Најниже надморске висине карактеришу алувијалну раван Јужне Мораве и крећу се око 400 m. Обод котлине чине речне терасе на 500–800 m и побрђе на 800–1.000 m надморске висине.

Заштита

Ова некропола која потиче из раног бронзаног доба је знатно је оштећена током свог дугог историјског периода од настанка до данас...

Пронађени археолошки материјал са овога локалитет изложен је у музејској збирци Народног музеја у Врању

...копањем јама и земуница које су биле саставни део насеља раног гвозденог доба чији се већи део простирао управо изнад некрополе. Исто тако, целине у старијем насељу гвозденог доба местимично су оштећене укопима из млађе фазе тог насеља. У новије време, овај простор у плодној долини Јужне Мораве интензивно се користи за пољопривредну производњу, чиме су делови локалитета у различитој мери нарушени.

На основу наведених чињеница, очуваност остатака из раног бронзаног доба генерално је лоша и варира у различитим деловима некрополе.^[2]

Сав пронађени археолошки материјал са овога локалитет након обраде у Народном музеју у Врању, изложен је у музејској збирци.^[3]

Археолошка истраживања

На Кородору 10, од села Грабовнице код Лесковца, до Прешева и границе са Северном Македонијом, регистрована су 33 археолошка локалитета, од којих су пет још неистражени.^[4]

Једно од наведене 33 археолошка локалитета и за науку вредно откриће, је некропола, која је откривена и истражена приликом заштитних археолошких радова дуж трасе аутопута Е-75.5 на релацији Ниш - Прешево, у селу Ранутовац.^[5] Локалитет је истражила група стручњака Археолошког института Српске академије наука и уметности и Филозофског факултета из Београда 2012. године.^[3]

Значај

Ова некропола која је за сада најстарије и најзначајније откриће на траси Коридора 10 значајна је по томе што су у овом великом и врло битном археолошком налазишту у Србији пронађени остаци покојника спаљени на ломачи и више предмете од керамике, необичног изгледа за ово подручје и неколико посуда којима се до сада није знала намена.^[6]^[3]

Оно по чему је овај локалитет јединствен је некропола у којој су похрањивани остаци покојника спаљени на ломачи. Према изјави београдског археолога Александар Булатовић, координатора Пројекта заштитних археолошких истраживања на Коридору 10:

Пронађена некропола је из раног бронзаног доба, према првим процјенамама из периода између 2.000 и 1.800 године п. н. е. а значајна је по томе што је једина у потпуности очувана некропола из тог периода на територији централног Балкана.^[3]

Опис локалитета

Ископавањем је утврђено постојање некрополе из раног бронзаног доба и насеља из старијег гвозденог доба.

Индивидуе сахрањене у некрополи раног бронзаног доба биле су кремиране, а њихови остаци били су делимично похрањени у мање, плитке јаме или положени на површину земље. У већини случајева били су покривени керамичком посудом или већим фрагментом керамике.^[2]

Гробне јаме, односно зоне са остацима покојника биле су означене кружном каменом конструкцијом у виду плашта или каменим прстеном. У непосредној близини два од истражених гробова откривена је мања зона запечене земље, гарежи и пепела која је схваћена као место где су, након кремације, остаци покојника бивали одложени да се охладе пре него што би били положени у гробне јаме.^[2]

На неколико места, делови животиња и покоја камена алатка покопани су заједно са остацима покојника.^[6]

Некропола је, према апсолутним датумима, опредељена у период 22 до 18. века п. н. е.^[2]

Извори

^ Filipović and Filatova у штампи – D. Filipović, S. Filatova, Wood charcoal from Early Bronze Age funeral pyres in Ranutovac, southeast Serbia, у: A. Bulatović, Ranutovac – Early Bronze Age necropolis in Southeastern Serbia. BAR international series
^ ^а ^б ^в ^г Драгана Филиповић, Софиа Филатова, Александар Булатовић, АНТРАКОЛОШКА АНАЛИЗА ГРОБОВА РАНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ РАНУТОВАЦ-МЕАНИШТЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ, Лесковачки зборник LX 2020 УДК 905.3”6373”(497.11)
^ ^а ^б ^в ^г Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Врање- Некропола старија од 4.000 година”. КУЛТУРА - РТРС. Приступљено 2021-05-10.
^ Bulatović 2013 – A. Bulatović, Oven Models from Early Bronze Age Settlements in Central and Southern Parts of the Balkan Peninsula. Archaeologica Bulgarica XVII (1), 2013, 1–13.
^ С. Перић, А. Булатовић (ур.), Aрхеолошка истраживања на аутопуту Е 75 (2011-2014). Београд 2016, 71–89.
^ ^а ^б Булатовић и др. 2016а / Bulatović et al. 2016a – А. Булатовић, Д. Бизјак, С. Витезовић, Некропола из раног бронзаног доба на локалитету Меаниште у Ранутовцу код Врања, у: С. Перић, А. Булатовић (ур.), Aрхеолошка истраживања на аутопуту Е 75 (2011-2014). Београд 2016, 71–89.

Литература

Bankoff et al. 1986 – H.A. Bankoff, D. Krstić, M. Vukmanović, F.A. Winter, Praistorijski lokalitet ‘Novačka Ćuprija’. Zborik radova Narodnog Muzeja 12, 1986, 17–62.
Bishop et al. 2015 – R.R. Bishop, M.J. Church, P.A. Rowley-Conwy, Firewood, food and human niche construction: the potential role of Mesolithic hunter-gatherers in actively structuring Scotland’s woodlands. Quaternary Science Reviews 108, 2015, 51–75.
Dafni 2007 – A. Dafni, Rituals, ceremonies and customs related to sacred trees with a special reference to the Middle East. Journal of Ethnobiology and Ethnomedicine 1/2007, 3–28
Спирић 2017 – А. Спирић, Демографске промене руралне популације Врањске котлине у другој половини XX века и почетком XXI века. Мастер рад, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу. Ниш 2017.
Horejs и др. 2019 – B. Horejs, A. Bulatović, J. Bulatović, C. Burke, M. Brandl, D. Filipović, B. Milić, New insights into the Neolithisation process of the central Balkans. First excavations at Svinjarička Čuka 2018. Archaeologia Austriaca 103, 2019, 175–226.

Спољашње везе

Врање- Некропола старија од 4.000 година - www.rtrs.tv

[1] Filipović and Filatova у штампи – D. Filipović, S. Filatova, Wood charcoal from Early Bronze Age funeral pyres in Ranutovac, southeast Serbia, у: A. Bulatović, Ranutovac – Early Bronze Age necropolis in Southeastern Serbia. BAR international series

[:2-2] а ^б ^в ^г Драгана Филиповић, Софиа Филатова, Александар Булатовић, АНТРАКОЛОШКА АНАЛИЗА ГРОБОВА РАНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ РАНУТОВАЦ-МЕАНИШТЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ, Лесковачки зборник LX 2020 УДК 905.3”6373”(497.11)

[:0-3] а ^б ^в ^г Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Врање- Некропола старија од 4.000 година”. КУЛТУРА - РТРС. Приступљено 2021-05-10.

[4] Bulatović 2013 – A. Bulatović, Oven Models from Early Bronze Age Settlements in Central and Southern Parts of the Balkan Peninsula. Archaeologica Bulgarica XVII (1), 2013, 1–13.

[5] С. Перић, А. Булатовић (ур.), Aрхеолошка истраживања на аутопуту Е 75 (2011-2014). Београд 2016, 71–89.

[:1-6] а ^б Булатовић и др. 2016а / Bulatović et al. 2016a – А. Булатовић, Д. Бизјак, С. Витезовић, Некропола из раног бронзаног доба на локалитету Меаниште у Ранутовцу код Врања, у: С. Перић, А. Булатовић (ур.), Aрхеолошка истраживања на аутопуту Е 75 (2011-2014). Београд 2016, 71–89.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]