Астрос-II (енгл. Artillery SaTuration ROcket System) је самоходни вишецевни бацач ракета који производи компанија Авибарс из Бразила. Карактеришу га модуларни дизајн и то што може да користи ракете у различитог калибра у распону од 127 mm до 300 mm. Развијен је на бази Тектран возила ВБТ-2028 6x6 за све врсте терена што му повећава мобилност.

Астрос II

Астрос-II


Класификација вишецевни бацач ракета
Шасија Tectran AV-VBA
Историја
Земља развоја  Бразил
Конструктор Авибрас
Произвођач Авибрас
Период производње од 1983— крај 1990-тих
Период употребе од 1983 - до данас
Број произведених јединица више од 270 ком.
Цена по јединици једна батерија кошта 10 милиона долара
Варијанте T-O, MK-2, MK-3, MK-3M, MK-5 e MK-6
Димензије
Тежина у борбеном положају 10 000 кг
Дужина у маршевом положају 7000 мм
Ширина у маршевом положају 2900 мм
Висина у маршевом положају 2600 мм
Наоружање
Калибар 122, 125, 127, 160, 180, 300 и 450 мм
Број цеви 4 (SS-60)
16 (SS-40)
32 (SS-30)
(4 кутије за пуњење са по 1 до 8 ракета,зависно од калибра)
Минимални домет паљбе 9 000 м
Максимални домет паљбе 300 000 м
Посада 4 људи.
Споредни оружје митраљез М2 бровинг 12,7 мм
Погон
Оклоп челични
Тип мотора Мерцедес OM422
Снага мотора 280 КС
Максимална брзина на аутопуту 90 км/ч
Досег возила 480 км
Врста погонског система на точковима 6×6

Преглед уреди

Астрос-II се обично групише у виду артиљеријских батерија које сачињава око 13 возила: од тога је 6 лансера Астрос-II, 6 возила за снабдевање и транспорт ракета и 1 специјалног радаром опремљеног возила за управљање системом за контролу ватре.[1] Лансер је способан да испаљује ракете различитог калибра, наоружане бојевим главама различитог домета.[2]

Свако возило за пуњење садржи два комплета за пуњење са ракетама.[1]

Историја употребе уреди

Ракетни систем Астрос-II ушао је у службену употребу бразилске војске 1983. Године. Систем се доказао у борбеној употреби, за време Заливског рата када га је користила ирачка војска. Током 1980-тих Авибарс је према проценама, Ираку продао 66 система Астрос-II. Ирак је такође створио свој систем Саџил-60 који је израђен по бразилској лиценци за њихов СС-60. Саудијској Арабији продато је 60 система Астрос-II,[3] као и непознат број Катару и Бахреину. Укупна зарада од извоза Астроса-II између 1982 и 1987 године достигла је 1 милијарду америчких долара.[1] Ова чињеница учинила је вишецевни бацач ракета Астрос-II најисплативијим наоружањем компаније Авибарс.[4]

Током 1980-тих и раних 1990-тих, Авибарс је радио скоро искључиво на производњи ракета и вишецевних бацача ракета (ВБР), као што је Астрос-II, и уз то, на развоју противтенковских и противбродских ракета. На свом врхунцу, Авибас је запошљавао 6 000 радника, касније раних 1990-тих ће тај број бити смањен на свега 900 радника, због смањења потражње за на тржишту оружја. Али је ипак, коришћен 1991. године успешно коришћен у првом Зливском рату, од стране Саудијске Арабије против Ирака.[5] Много година раније, систем Астрос-II помогао је Анголи да порази побуњеничкер снаге УНИТА.

Нова генерација уреди

Следећи корак представља, амбициозни пројекат, под ознаком Астрос 2020. То ће бити нови концепт, за који ће према неким проценама бити потребно око 1,2 милијарде бразилских реала, од чега ће око 210 милиона америчких долара бити искључиво уложено у развојни програм. Систем ће бити интегрисан са крстарећом ракетом АВТМ-300 са дометом од 300 km у фази тестирања и издавања сертификата. Сматра се да ће овај подухват, примера ради, омогућити војсци да придружи Астрос-II против ваздушној одбрани и њеним против-авионским цевима, чиме се отвара пут за коришћење заједничких платформи, камиона, делова електронских сензора и командних возила.[6][7] Астрос 2020 ће такође бити опремљен 180 mm ракетама које се наводе путем ГПС-а познате као СС-АВ-40 са дометом од 40 km. Око 30 комада Астрос 2020 је већ поручено.[8]

Варијанте уреди

  • СС-30 - испаљује 127 mm ракете - Пуњење 32 комада
  • СС-40 - испаљује 180 mm ракете - Пуњење 16 комада
  • СС-60 - испаљује 300 mm ракете - Пуњење 4 комада
  • СС-80 - испаљује 300 mm ракете - Пуњење 4 комада
  • SS-150 - испаљује 300 mm ракете - Пуњење 4 комада
  • АВТМ-300 – крстарећа ракета домета 300 километара (у развоју)

Спецификације уреди

 
Астрос 2020 Бразилске војске.
 
Астрос 2020 поморска варијанта бразилског корпуса маринаца.
  • Домет у индиректном моду паљбе[9] (прва бројка означава минимални домет):
    • СС-30: 9–30 km
    • СС-40: 15–35 km
    • СС-60: 20–60 km
    • СС-80: 22–90 km
    • СС-150: 29–150 km
  • Оклоп: класификација. Вероватно лаки композитни ради заштите од лаког наоружања.
  • Наоружање: једна батерија од 4, 16 или 32 лансирне цеви
  • Одлике:
    • препрека 1,1 m
    • вертикална препрека 1 m
    • ров до дубине 2,29 m
  • Тип муниције: Високо експлозовна(ВE)

Корисници уреди

 
Мапа са Астрос II корисницима у павом
 
Астрос-II СС-30 у борбеном положају приказан током демонстрације опремљености саудијске војске за време операције Пустињска олуја.

Тренутни корисници уреди

  •   Ангола [10]
  •   Бахреин
  •   Бразил:
    • Бразилска војска поседује 20 Астрос II (5 батерија) и 18 Астрос 2020 (4 батерије)
    • Бразилски корпус маринаца ће користити поморску варијанту, 6 Астрос 2020 (1 батерија)
  •   Малезија: Малезијска војска поседује 54 Астрос II[11]
  •   Индонезија: Индонезијска војска поседује 36 Астрос II на чекању[12]
  •   Ирак: Ирачке безбедносне снаге поседују 66 Астрос II[1][4] (такође такође израђених по лиценци за Саџил-60).
  •   Катар
  •   Саудијска Арабија: Војска Краљевине Саудијске Арабије поседује 76 лансера Астрос II [3]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Page Not Found”. mindef.gov.sg. Приступљено 7. 12. 2015. 
  2. ^ „Astros II Artillery Saturation Rocket System”. Army Technology. Приступљено 7. 12. 2015. 
  3. ^ а б Army Recognition Alain Servaes. „Military army ground forces equipment Saudi Arabian Army Forces Saudi Arabia Equipements militaires armée forces terrestres Arabie Saoudite”. armyrecognition.com. Приступљено 7. 12. 2015. 
  4. ^ а б „CITS - University of Georgia” (PDF). uga.edu. Приступљено 7. 12. 2015. 
  5. ^ „BBC News - BUSINESS - Cruise missiles 'Made in Brazil'. bbc.co.uk. Приступљено 7. 12. 2015. 
  6. ^ „As Últimas Notícias do Dia no Portal do Estado de S. Paulo”. Estadão. Архивирано из оригинала 10. 06. 2010. г. Приступљено 7. 12. 2015. 
  7. ^ „ANA株主優待券は安く買おう!便利な株主優待券の使い方!”. politicaexterna.com. Архивирано из оригинала 06. 03. 2012. г. Приступљено 7. 12. 2015. 
  8. ^ Brazilian army will continue to upgrade Astros rocket launchers - Armyrecognition.com, December 29, 2012
  9. ^ „ASTROS (Artillery SaTuration ROcket System)”. fas.org. Приступљено 7. 12. 2015. 
  10. ^ „Brazil releases funds to develop surface to surface missile system for the Army”. Merco Press. 31. 8. 2011. Приступљено 20. 5. 2013. 
  11. ^ „Astross II gandakan kuasa tempur TD”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2017. г. Приступљено 07. 12. 2015. 
  12. ^ „ЦАМТО / Главное / Компания «Авибрас» поставит СВ Индонезии РСЗО «Астрос-2»”. armstrade.org. 9. 11. 2012. Приступљено 7. 12. 2015. 

Спољашње везе уреди