Атакебуне (јап. 小早) је јапански термин за велике ратне бродове, који су били у употреби у касном средњем и раном новом веку, током периода Сенгоку и у почетку Едо периода.[1][2]

Смотра јапанске морнарице у Еду (1634): мали бродови без ограде или са оградом од белог платна су лађе типа кобајабуне. Велики бродови су типа атакебуне, а средњи секибуне.

Карактеристике уреди

Атакебуне су били највећи ратни бродови јапанских морнарица од 15. до 17. века. Били су то дуги и уски бродови дубоког газа (трупа у облику латиничног слова В), са надоградњом у облику кутије на палуби, са једним јарболом (који се у борби могао скинути) и погоном на једра (у пловидби) и весла (у борби). Труп брода грађен је најчешће од кедровине, а посада је била заштићена грудобранима (тате ита) од дрвених дасака, са пушкарницама за стреле и аркебузе, који су окруживали палубу са све 4 стране целом дужином брода, осим на прамцу, који је био отворен. Део грудобрана био је постављен на шаркама, како би се у борби могли спустити и послужити као мост за укрцавање на противнички брод. По изгледу су подсећали на пловеће дрвене тврђаве, или правоугаоне дрвене кутије постављене на бродски труп, са кулом у средини. Посаду је чинило 80 веслача и 60 самураја, а након увођења ватреног оружја у Јапан (после 1543, а у општој употреби од 1570) били су наоружани са по 3 топа и 30 аркебуза. Атакебуне су били заповеднички бродови сваке феудалне морнарице у Јапану.[1][2]

За разлику од средњих ратних бродова (секибуне)', атакебуне су имали вишеспратну кулу за заповедника на палуби.[3] Конструкција ових кула била је дрвена, а зидови су најчешће били од више слојева платна, које је могло да заустави стреле, али је било немоћно против пројектила из ватреног оружја.[4]

Поред унутрашњих сукоба у Јапану током периода Сенгоку, ови бродови учествовали су у поморским биткама током јапанске инвезије Кореје (1592-1598).[2][5] Адмирал Ји Сун Син описује атакебуне као велике бродове са троспратним шатором (дословно лађе са шатором) високим око 3 хвата (око 5 метара), окруженим завесом од платна, на којима су седели јапански заповедници током битке.[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Turnbull, Stephen R. (1996). Samurai warfare. Michael Boxall. London: Arms and Armour Press. стр. 99. ISBN 1-85409-280-4. OCLC 36025647. 
  2. ^ а б в Turnbull, Stephen R. (2002). Fighting ships of the Far East. Wayne Reynolds. Oxford: Osprey. стр. 22—33. ISBN 1-84176-386-1. OCLC 52930879. 
  3. ^ The East Asian War, 1592-1598 : international relations, violence and memory. James Bryant Lewis. London. 2015. стр. 122. ISBN 978-1-138-78663-9. OCLC 871789379. 
  4. ^ а б Turnbull, Stephen R. (2002). Samurai invasion : Japan's Korean War, 1592-98. London. стр. 96—97. ISBN 0-304-35948-3. OCLC 50289152. 
  5. ^ The East Asian War, 1592-1598 : international relations, violence and memory. James Bryant Lewis. London. 2015. стр. 122. ISBN 978-1-138-78663-9. OCLC 871789379.