Баграт III од Грузије
Баграт III од Грузије (око 960 - 7. мај 1014) члан грузијске династије Багратиони, краљ Абхазије од 978 (као Баграт II) и краљ Грузије од 1008. па надаље. Као и други грузијски монарси, познат је по својој монархијској титули mepe (მეფე).
| Баграт III од Грузије | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 960. |
| Место рођења | Кутаиси, |
| Датум смрти | 7. мај 1014. (53/54 год.) |
| Породица | |
| Супружник | Марта |
| Потомство | Гиорги I од Грузије, Basil of Khakhuli |
| Родитељи | Gurgen of Georgia |
| Династија | Династија Багратиони |
| Претходник | Gurgen of Georgia |
| Наследник | Георгије I Грузијски |
Он је ујединио ова два наслова династичке баштине, а освајањем и дипломацијом, додао још неке земље свом краљевству, те тиме ефикасно постао први краљ који је владао јединственим грузијским краљевством. Пре него је крунисан за краља, владао је као династ у Картлији од 976 до 978 године. Надгледао је изградњу катедрале Баграти у Кутаисију у западној Грузији. Катедрала је уврштена на УНЕСКО-в попис Светске културне баштине.
Рођен је око 960. године као син Гургена, принца Картлије из династије Багратиони и његове жене Гурандукхт, кћери краља Гиоргија II од Абхазије. Као још малољетног, усвојио га је рођак Давид III Куропалат, који није имао деце. У то време, Давид је био најмоћнији владар на Кавказу.
Абхашко краљевство било је под влашћу Теодозија III Слепог, немоћног краља који је био Багратов ујак. Краљевство ја запало у хаос и ратове међу феудалцима. Користећи ситуацију, принц Квирике II од Кахетије (939-976), која је тада најисточнија регија Грузије, упада у Картлију, дотада под влашћу абхашких краљева и опседа у стени уклесано упориште Уплисцихе. Јоане Марусхис, енергични гувернер (eristavi) Картлије, позвао је 976. Давида од Таоа да преузме контролу над покрајином или да га да Баграту у наследни посед. Давид је енергично одговорио и Кахетијци су се морали повући како би избегли сукоб.
Литература
уреди- Eastmond, A (1998). Royal Imagery in Medieval Georgia. Pen State Press. ISBN 978-0-271-01628-3.
- Лордкипханиџе, М (1967), Georgia in the XI-XII centuries, Ganatleba, edited by George B. Hewitt. Такође расположиво на [1]
- Rapp, Stephen H. (2003). Studies in medieval Georgian historiography: early texts and Eurasian contexts. Peeters. ISBN 978-2-87723-723-9.
- Suny, Ronald Grigor (1994). The Making of the Georgian Nation (2nd изд.). Indiana University Press. стр. 26-27. ISBN 978-0-253-20915-3.
