Барокна капија
Барокна капија била је једна од многобројних на Београдској тврђави, изграђена током велике аустријске обнове Београдске тврђаве, у првој половини 18. века.[1][2]
| Барокна капија | |
|---|---|
.jpg) Барокна капија (десно од Сахат куле) | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Стари град |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | 18. век |
| Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Београда |
| beogradskonasledje | |
Положај и окружење уреди
Барокна капија, данас зазидана, налази се на југоисточном бедему Горњег града Београдске тврђаве.
| „ | Комплекс Сахат и Барокне капије са Сахат-кулом инкорпориран је у средњовековни бедем и представља јединствени склоп унутар Београдске тврђаве, који се издваја различитошћу архитектуре, техника зидања и техничких решења.[3] | ” |
Историја уреди
Барок је кратак тренутак у историји Београда када га је аустријска монархија преузела од скоро двовековног турског управљања и у њему покушала величанственим подухватима да у неколико деценија владавине Београд претвори из оријенталне вароши у прави европски утврђени град. Тако настао барокни град требало је да буде средство пропаганде којим је монархија желела да покаже сву своју снагу и величину према непријатељу.
За време напред наведених намера Аустрије извођени су фортификацијских радови на Београдској тврђави, у првој половини 18. века, на основу пројекта Николе Доксата де Мореза. Београдска тврђава се преуређује у савремену утврду са украсним барокним капијама и иновативним здањима као што су Велики римски бунар и Велика барутана. Тако је у том грађевинском замаху настала и Барокна капија. [4] Аустријанци су ову нову капију изградили у оквиру југоисточног бедема, ради стварања симетрије са главном тврђавском капијом – Стамбол капијом.
Архитектура уреди
Барокна капија, је грађевинска структура барокног архитектонског склопа у стандарндом декоративном стилу за аустријску монархију. На спољној страни југоисточног бедема виде се опеком зазидани остаци те капије која је археолошки истражена и обновљена. Приликом обнове откривени су остаци првобитног подног застора: калдрма у ширини пролаза и тротоар од опеке.
Када је Београдска тврђава поново враћена Турцима, они су у складу са одредбама Београдског мира из 1739. године, преграднним зидом затворли барокну аустријску капију југоисточног бедема Горњег града и поново отворили капију из Корнаровог доба – данашњу Сахат капију.
Обнова уреди
Барокна капија је до 1987. године била зазидана и ван функције, када је ревитализацијом настала Галерија Београдске тврђаве. Последњa обнова овог комплекса рађена је 2003. године, када је утврђено сложено стање и неопходност додатних радова. Тада је подигнута привремена надстрешница, која се на овом простору налазила 17 година, због чега је дошло до убрзаног пропадања унутар самих капија, поготову у Галерији Београдске тврђаве, која је данас затворена за посетиоце.
.jpg)
Једно време, у њој се налазила поставка „Изложба Београдска тврђава” у оквиру које су биле изложене:
- римске статуе и жртвеници са простора Србије и Београда,
- макете Тврђаве из 15. века,
- макете тврђаве из 1736. и 1790. године,
- део посвећен деспоту Стефану Лазаревићу и браниоцима Београда из 15. века,
- римске статуе и жртвеници са простора Србије и Београда,
Види још уреди
Извори уреди
- ^ М. Вуловић, Капије Београдске тврђаве, Годишњак града Београда, XIX, Београд, 1972.
- ^ Гарашанин, Драга. 1954. Археолошки споменици у Београду и околини. Годишњак Музеја града Београда Књ. I, Београд
- ^ „Конзерваторско-рестаураторски радови на Београдској тврђави”. www.beograd.rs. Град Београд, Сeкретаријат за информисање. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 8. 3. 2020.
- ^ М. Поповић, Београдска тврђава, Београд, 2006, 34–35