Слика
|
Име
|
Заслуге
|
---|
|
Арно Пензијас
|
Открио позадинско зрачење, са Робертом Вудро Вилсоном, које потиче од Великог Праска и за то је освојио Нобелову награду 1978. године.
|
|
Артур Ешкин
|
Сматра се оцем актуелног поља оптичких пинцета, за које је добио Нобелову награду из физике 2018. године.
|
|
Бишну С. Атал
|
Развио је нови алгоритам за обраду говора и кодирања, укључујући основни рад на линеарном предвиђању говора и развоју CELP-а, основе свих говорних комуникацијских кодека у мобилној и гласовној комуникацији преко интернета.
|
|
Бјарне Стравструп
|
Творац C++ програмског језика.
|
|
Брајан Керниген
|
Помогао је у креирању Јуникса, AWK, AMPL и књиге Програмски језик C.
|
|
Клод Елвуд Шенон
|
Зачетник теорије информација кроз два рада објављена 1948. и 1949. године. Сматра се утемељивачем теорије дигиталног рачунара и теорије дизајна дигиталних кола. Написао је тезу у којој је доказао да се применом булове алгебре на дигитална електрична кола може решити било који нумерички или логички проблем.[1] |
|
Клинтон Дејвисон
|
Дејвисон и Лестер Гермер су извели експеримент којим су доказали да се електрони дифракују на површини кристала никла.
|
|
Денис Ричи
|
Креатор C програмског језика и са дугогодишњим колегом Кеном Томпсоном направио је Јуникс оперативни систем.
|
|
Џорџ Смит
|
Добитник Нобелове награде за физику 2009. године за проналазак полупроводничких кола за снимање – ЦЦД сензора.[2] |
|
Џон Хопкрофт
|
Добитник Тјурингове награде 1986. године за фундаментална постигнућа у дизајну и анализи алгоритама и структура података.
|
|
Џон Бардин
|
Добитник Нобелове награде из физике 1956. године за откриће транзистора и 1972. године за развој теорије суперпроводности.
|
|
Кен Томпсон
|
Радио је на стварању програмског језика Б и Јуникс оперативног система. Од 2006. године радио је у Гуглу где је осмислио Гоу програмски језик.
|
|
Ричард Хеминг
|
Креатор Хеминговог кода, Хеминговог прозора и Хемингове раздаљине.
|
|
Роберт Тарџан
|
Проналазач неколико графовских алгоритама, између осталих и Тарџановог алгоритма намањег заједничког претходника.
|
|
Роберт Вудро Вилсон
|
Открио космичко позадинско зрачење које је служило као важна потврда теорије Великог праска.
|
|
Морис Карно
|
Развио је Карноову карту која се користи у буловој алгебри.
|