Bell Labs

Нокија Белове лабораторије
Основано	1925.
Седиште	Мари Хил, Њу Џерзи
Веб-сајт	www.bell-labs.com

Нокија Белове лабораторије (енгл. Nokia Bell Labs) назив је компаније за индустријско истраживање и научни развој чији је власник финска компанија Нокија. Седиште фирме се налази у Мари Хилу у Њу Џерзију, док се остале лабораторије налазе широм САД и других држава.

Истраживачи који раде у Беловим лабораторијама су признати за развој радио-астрономије, транзистора, ласера, ЦЦД сензора, теорије информације, Јуникс оперативног система, као и програмских језика C и C++. Девет Нобелових награда додељено је за рад који се обављао у Беловим лабораторијама.

Познати запослениУреди


Слика	Име	Заслуге
	Арно Пензијас	Открио позадинско зрачење, са Робертом Вудро Вилсоном, које потиче од Великог Праска и за то је освојио Нобелову награду 1978. године.
	Артур Ешкин	Сматра се оцем актуелног поља оптичких пинцета, за које је добио Нобелову награду из физике 2018. године.
	Бишну С. Атал	Развио је нови алгоритам за обраду говора и кодирања, укључујући основни рад на линеарном предвиђању говора и развоју CELP-а, основе свих говорних комуникацијских кодека у мобилној и гласовној комуникацији преко интернета.
	Бјарне Стравструп	Творац C++ програмског језика.
	Брајан Керниген	Помогао је у креирању Јуникса, AWK, AMPL и књиге Програмски језик C.
	Клод Елвуд Шенон	Зачетник теорије информација кроз два рада објављена 1948. и 1949. године. Сматра се утемељивачем теорије дигиталног рачунара и теорије дизајна дигиталних кола. Написао је тезу у којој је доказао да се применом булове алгебре на дигитална електрична кола може решити било који нумерички или логички проблем.^[1]
	Клинтон Дејвисон	Дејвисон и Лестер Гермер су извели експеримент којим су доказали да се електрони дифракују на површини кристала никла.
	Денис Ричи	Креатор C програмског језика и са дугогодишњим колегом Кеном Томпсоном направио је Јуникс оперативни систем.
	Џорџ Смит	Добитник Нобелове награде за физику 2009. године за проналазак полупроводничких кола за снимање – ЦЦД сензора.^[2]
	Џон Хопкрофт	Добитник Тјурингове награде 1986. године за фундаментална постигнућа у дизајну и анализи алгоритама и структура података.
	Џон Бардин	Добитник Нобелове награде из физике 1956. године за откриће транзистора и 1972. године за развој теорије суперпроводности.
	Кен Томпсон	Радио је на стварању програмског језика Б и Јуникс оперативног система. Од 2006. године радио је у Гуглу где је осмислио Гоу програмски језик.
	Ричард Хеминг	Креатор Хеминговог кода, Хеминговог прозора и Хемингове раздаљине.
	Роберт Тарџан	Проналазач неколико графовских алгоритама, између осталих и Тарџановог алгоритма намањег заједничког претходника.
	Роберт Вудро Вилсон	Открио космичко позадинско зрачење које је служило као важна потврда теорије Великог праска.
	Морис Карно	Развио је Карноову карту која се користи у буловој алгебри.