Бело одело

југословенски филм из 1999. године у режији Лазара Ристовског

Бело одело је српски филм снимљен 1999. године у режији Лазара Ристовског. Главне улоге тумаче Лазар Ристовски, Радмила Шогољева и Драган Николић.[1][2]

Бело одело
Филмски постер
Жанркомедија
драма
РежијаЛазар Ристовски
СценариоЛазар Ристовски
ПродуцентЛазар Ристовски
Главне улогеЛазар Ристовски
Радмила Шогољева
Драган Николић
МузикаСрђан Јаћимовић
СценографМиленко Јеремић
СниматељМилорад Глушица
МонтажаПетар Путниковић
Продуцентска
кућа
Зилион филм
РТС
РТЦГ
Комуна
British Screen
Министарство културе Србије
Година1999.
Трајање90 минута
ЗемљаСР Југославија
Језиксрпски
IMDb веза

Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 1999. годину.[3]

Југословенска кинотека у сарадњи са А1 и Зилион филмом је дигитално обновила филм. Свечана премијера је одржана 1. марта 2023 године. [4]

Радња уреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Симпатични и помало смушени заставник прве класе Саво Тиодоровић, иначе нежења, стар 45 година, песник за своју душу, који чита класике и сања о глумачкој каријери добија телеграм да му је умрла мајка. На путу до куће у возу среће многе занимљиве личности, а између осталих и жену свог живота. Заплет настаје кад схвати да она на неки начин припада другом...[2]

Када од брата близанца добије телеграм - вест да им је мајка умрла и да "обавезно понесе оно Бело одело које му је поклонио" - потресени Саво укрцава се на први воз и креће на сахрану. Међутим, то није обични воз већ онај којег вуче локомотива на угаљ, а његови сапутници на дугом путовању су трагикомични ликови: пијанци, војници-забушанти, проститутке, попови, сељак који одлази уписати сина на факултет, машиновођа који обожава ватромете... Уз безброј других, чудних догодовштина, у возу се Саво упознаје и заљубљује у плавушу Кармен, руску барску забављачицу која путује у друштву импотентног и љубоморног макроа од ког жели побећи...[5]

Ликови у филму – без обзира којем социјалном, образовном или културном наслеђу припадају – имају свест о себи и допуштају себи да размишљају о великим темама као што су живот сам по себи, љубав, опстанак, постојање, смрт, вечити круг, пролазност и несавршена природа људског рода. Они се не боје да покажу своја права осећања и своје право лице. Главни јунак иде и један корак даље: он се ни смрти не боји.[3]


Улоге уреди

Глумац Улога
Лазар Ристовски Саво/Вуко Тиодоровић
Радмила Шогољева Кармен
Драган Николић Макро
Велимир Бата Живојиновић Господин
Данило Бата Стојковић Свештеник
Богдан Диклић машиновођа
Бранимир Брстина сељак
Никола Којо алкохоличар 1
Зоран Цвијановић алкохоличар 2
Слободан Нинковић кондуктер
Небојша Миловановић Крстић
Андреј Шепетковски момак са наочалама
Јован Ристовски алкохоличар 3
Радош Бајић власник стриптиз-бара
Бојана Маљевић проститутка 1
Катарина Гојковић проститутка 2
Даница Ристовски Бициклисткиња

Награде уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Бело одело”. Филмска банка. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ а б „Бело одело”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021. 
  3. ^ а б „Бело одело”. ZillionFilm. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/3637303-besplatna-projekcija-filma-belo-odelo-u-kinoteci
  5. ^ „Бело одело”. Тв Профил. Приступљено 5. 2. 2020. 

Спољашње везе уреди