Бело одело
Бело одело је српски филм снимљен 1999. године у режији Лазара Ристовског. Главне улоге тумаче Лазар Ристовски, Радмила Шогољева и Драган Николић.[1][2]
Бело одело | |
---|---|
Жанр | комедија драма |
Режија | Лазар Ристовски |
Сценарио | Лазар Ристовски |
Продуцент | Лазар Ристовски |
Главне улоге | Лазар Ристовски Радмила Шогољева Драган Николић |
Музика | Срђан Јаћимовић |
Сценограф | Миленко Јеремић |
Сниматељ | Милорад Глушица |
Монтажа | Петар Путниковић |
Продуцентска кућа | Зилион филм РТС РТЦГ Комуна British Screen Министарство културе Србије |
Година | 1999. |
Трајање | 90 минута |
Земља | СР Југославија |
Језик | српски |
IMDb веза |
Филм је био српски кандидат за Оскара, за најбољи филм ван енглеског говорног подручја за 1999. годину.[3]
Југословенска кинотека у сарадњи са А1 и Зилион филмом је дигитално обновила филм. Свечана премијера је одржана 1. марта 2023. године.[4]
Радња
уредиСимпатични и помало смушени заставник прве класе Саво Тиодоровић, иначе нежења, стар 45 година, песник за своју душу, који чита класике и сања о глумачкој каријери добија телеграм да му је умрла мајка. На путу до куће у возу среће многе занимљиве личности, а између осталих и жену свог живота. Заплет настаје кад схвати да она на неки начин припада другом...[2]
Када од брата близанца добије телеграм - вест да им је мајка умрла и да "обавезно понесе оно Бело одело које му је поклонио" - потресени Саво укрцава се на први воз и креће на сахрану. Међутим, то није обични воз већ онај којег вуче локомотива на угаљ, а његови сапутници на дугом путовању су трагикомични ликови: пијанци, војници-забушанти, проститутке, попови, сељак који одлази уписати сина на факултет, машиновођа који обожава ватромете... Уз безброј других, чудних догодовштина, у возу се Саво упознаје и заљубљује у плавушу Кармен, руску барску забављачицу која путује у друштву импотентног и љубоморног макроа од ког жели побећи...[5]
Ликови у филму – без обзира којем социјалном, образовном или културном наслеђу припадају – имају свест о себи и допуштају себи да размишљају о великим темама као што су живот сам по себи, љубав, опстанак, постојање, смрт, вечити круг, пролазност и несавршена природа људског рода. Они се не боје да покажу своја права осећања и своје право лице. Главни јунак иде и један корак даље: он се ни смрти не боји.[3]
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Лазар Ристовски | Саво/Вуко Тиодоровић |
Радмила Шогољева | Кармен |
Драган Николић | Макро |
Велимир Бата Живојиновић | Господин |
Данило Бата Стојковић | Свештеник |
Богдан Диклић | машиновођа |
Бранимир Брстина | сељак |
Никола Којо | алкохоличар 1 |
Зоран Цвијановић | алкохоличар 2 |
Слободан Нинковић | кондуктер |
Небојша Миловановић | Крстић |
Андреј Шепетковски | момак са наочалама |
Јован Ристовски | алкохоличар 3 |
Радош Бајић | власник стриптиз-бара |
Бојана Маљевић | проститутка 1 |
Катарина Гојковић | проститутка 2 |
Даница Ристовски | Бициклисткиња |
Награде
уреди- Врњачка Бања: Специјална награда за сценарио
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Бело одело”. Филмска банка. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „Бело одело”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 30. 1. 2021.
- ^ а б „Бело одело”. ZillionFilm. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/3637303-besplatna-projekcija-filma-belo-odelo-u-kinoteci
- ^ „Бело одело”. Тв Профил. Приступљено 5. 2. 2020.
Спољашње везе
уреди- Бело одело на сајту IMDb (језик: енглески)
- Бело одело - филмска банка
- Бело одело на сајту Синесеум (на језику: српски)