Београдска бановина

Београдска бановина је била бановина средњовековнае Краљевине Угарске, која је обухватала Београд и околне крајеве. Била је део угарског одбрамбеног система на јужним границама краљевине, а граничила се са у Српском деспотовином.[1]

Београдска бановина
1427.—1521.
Macvanska banovina-sr.png
Београдска бановина 1490. године
ЗемљаКраљевина Угарска
СтатусБивша покрајина
Владавина
 • Обликбановина
Историја 
• Успостављено
1427.
• Укинуто
1521.
Претходник
Следбеник
Српска деспотовина
Смедеревски санџак (Османско царство)

ИсторијаУреди

Све до 1427. године, Београд је био престоница Српске деспотовине. Након смрти деспота Стефана Лазаревића (1427), његов наследник Ђурађ Бранковић је био приморан да Београд преда Угарској и своју престоницу премести у Смедерево. Угарска је тада на овом подручју формирала Београдску капетанију, војно-управну област која је постојала упоредо са суседном Мачванском бановином. Након 1496. године, обуставено је постављање посебних мачванских банова, а одбрана јужних граница је поверена београдским бановима, чиме је Београдска бановина добила посебан значај. Услед разних угарских пропуста у припремама за одбрану града, Османско царство је 1521. године успело да освоји Београд, након чега је ово подручје укључено у Смедеревски санџак.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди