Бесомучна играчка

Бесомучна играчка (шп. El juguete rabioso) роман је који је написао Роберто Арлт (Roberto Arlt) и издао га 1926. године. Роман је посвећен његовом пријатељу Рикарду Гвиралдесу (Ricardo Güiraldes). Овај роман сматра се аутобиографским.

Роберто Арлт, писац романа

Радња романа

Роман је подељен у 4 индивидуалне целине и писан је у првом лицу.

Лопови

У првом делу романа, Роберто нас упознаје са главним ликом - Силвијом. Силвио је дечак који живи са мајком и сестром. Отац их је напустио, а за живота тукао и малтретирао, што сазнајемо касније када се Силвио присећа. Он нам приповеда и описује своје несташлуке са друговима који су себе називали витезима поноћи. Имали су око 14 година када су правили разне несташлуке, а нарочито ситније крађе по крају. Силвио се у овом делу заљубљује у девојчицу његових година и о њој често машта.

Дани и послови

У другом делу романа, који је и најдужи, Силвио се запошљава код дон Гајетана у књижару. Тамо упознаје његову жену и старца који им помаже око куће. Незадовољан је послом, и условима које му дон Гајетано пружа и како се опходи према њему. У једном тренутку пожели да запали књижару, али ипак само одлази одатле.

Бесомучна играчка

Ова целина нам можда најбоље описује назив романа, осим што се и поглавље тако зове. Наиме, Силвио, веома начитан и паметан, спреман да нађе нов посао у војсци, сусреће се са неправдом и разочарањем када му пуковник каже да им не требају интелектуалци већ радници, војници. Силвио у овом поглављу доживљава и једно веома чудно хомосексуално искуство, када његов цимер призна да је трансродан. По одласку одатле, Силвио размишља о самоубиству, али убрзо одустаје од те идеје.

Јуда Искариотски

Последњи део романа је најсимболичнији. Јудом назива самог себе, јер издаје свог пријатеља Ренга (Шепавца), човека са маргиналне лествице друштва који ради као чувар. Поведен свим лошим искуствима и научен на неправду, Силвио и сам постаје охол и тада, желећи да се домогне боље позиције и новца, издаје Ренга који одлази у затвор.

Филмска адаптација

Адаптација на овај роман постоји. Два филма, први који су режирали Хосе Марија Полантонио и Анибал ди Салво 1984, и други из 1998. Хавијер Торе. Филмски приказ исти је као радња романа.