Бимбетка
Бимбетка (девангари санскрт: भीमबेटका पाषाण आश्रय) је праисторијски археолошки локалитет неколико пећина у области Раисен, у индијској држави Мадја Прадеш, 45 км од Бопала. У њој су пронађени најстарији трагови људи у Индији, и зато се претпоставља да су неке од пећина биле насељене више од 100.000 година.[1] На зидовима неких пећина налазе се палеолитске слике старе око 30.000 година, због чега су пећине Бимбетке уписане на УНЕСКО-в Списак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.
| Бимбетка | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Пећинска склоништа Бимбетка |
| Место | Индија |
| Координате | 22° 56′ 19″ С; 77° 36′ 52″ И / 22.93863333° С; 77.61438056° И |
| Површина | 1.893, 10.280 ha (203.800.000, 1,1065×109 sq ft) |
| Критеријум | Културно добро: ii, iii, iv |
| Упис | 2007. (31. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/925 |
Назив му потиче од божанског хероја Бима из епа Махабхарата, који је био познат по својој великој снази, те Бимбаитка значи "Место где седи Бима".[2]
Цело ово подручје природних склоништа у стенама је прекривено густом вегетацијом због обиља извора воде, и сличи другим палеолитичким локалитетима са сликама као што су Национални парк Какаду (Аустралија), и Праисторијски локалитети у долини Везер (Француска).
Индијски археолог, Др. Вишни С. Ваканкар, је 1957. године путујући возом за Бопал спазио формације стена сличне онима у Шпанији и Француској где су пронађене праисторијске слике. Следеће године је отпочео истраживати ово подручје. Од тада до данас откривено је више од 700 склоништа у стенама, 243 у Бимбетки и 178 у оближњем Лака Јуару. У Бимбетки су 1990—91. године пронађени остаци најстаријих зидова и подова, као и најстарији петроглифи на свету (око 290.000 до чак 700.000 година стари, што их чини најстаријим људским изразом на свету.[3])[4][5]
На бројним сликама приказани су мотиви разних животиња (говеда, тигрови, лавови, крокодили, коњи, битке животиња, итд.), али и мезолитски призори људског живота попут лова, порођаја, кола и светковина, јахања слонова, верских церемонија и погреба; те бројни апстрактни симболи, али и прикази предео који их је окруживао. Углавном су изведени у црвеној и белој боји, а понегде зеленом и жутом, добивени од природних материјала попут земље, биљака и животињске масти. Добро су сачувани јер су боје оксидирале с великом концентрацијом гвожђа у стенама.
Осликавање у Бимбетки је потрајало све до средњег века када њихов уметнички квалитет бледи (углавном геметријски симболи) и користе се неквалитетнији материјали.
-
Густа вегетација Бимбетке -
Палеолитска слика говеда -
Мезолитска слика ловаца с коњима -
Звер напада човека
Извори
уреди- ^ Bhimbetka na originsnet.org Preuzeto 10. lipnja 2011.
- ^ Yashodhar Mathpal, Prehistoric Painting Of Bhimbetka, 1984.. pp. 25.
- ^ Bhimbetka, Auditorium Cave, Madhya Pradesh: Acheulian Petroglyph Site, c. 200,000 - 500,000 BP na origins.net Preuzeto 10. lipnja 2011.
- ^ Bhimbetka rock shelters - galleries of the most ancient art na wondermondo.com Preuzeto 10. lipnja 2011.
- ^ Auditorium Cave & Daraki-Chattan Petroglyphs na visual-arts-cork.com Preuzeto 10. lipnja 2011.
