Биргер Магнусон
Биргер Магнусон (1280 - 31. мај 1321) је био шведски краљ (1290—1318) из династије Бјалбо (Фолкунг [1]).
| Биргер Магнусон | |
|---|---|
_c_1322.jpg) Фреска Биргера Магнусона у цркви Светог Бенедикта у Рингстеду | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Биргер Магнусон |
| Датум рођења | 1280. |
| Датум смрти | 31. мај 1321. (40/41 год.) |
| Место смрти | Данска, |
| Гроб | Рингстед |
| Породица | |
| Супружник | Martha of Denmark |
| Родитељи | Магнус III Ладулос Hedwig of Holstein |
| Династија | Бјалбо |
| Краљ Шведске | |
| Период | 1290. - 1318. |
| Претходник | Магнус III Ладулос |
| Наследник | Матс Кетилмундсон (регент), Магнус IV Шведски |
Отац му је био претходни краљ Шведске Магнус III Ладулос.
У Шведској за време његове владавине ничу градови. Трговина почиње да игра све већу улогу у животу земље. Али се трговина, углавном, налазила у рукама Немаца и Данаца, од којих се састојао и већи део горњег слоја градског становништва. Шведска је била чисто аграрна земља, и градови у њој нису играли крупну улогу.
У Шведској, за време његове владавине, почиње да јача феудална аристократија, која фактички и управља земљом, потискујући краљевску власт [1]. Ускоро је племство постало доминантно у Шведској тако да краљеви нису могли ништа да учине без његовог одобрења [2]. Краљевска власт је настојала да се ослони на ниже племство, на грађане и на слободне сељаке.
За време Биргера, као и за време његових предака, су Феудални односи учинили су велики корак напред. Знатан део сељаштва лишен је земљишне својине и пао у зависност крупних земљопоседника, и духовних и световних. Та је зависност појачавана због тога што су краљеви обилато делили имунитетна права. Војна служба је све више поверавана ритерима; сељаштво је већ морало да даје краљу низ натуралних дажбина и обавеза. Продирање феудалних односа и установа у Шведску било је делом у вези с немачким утицајем [1].
Године 1318. свргнуо га је синовац Магнус IV Шведски, а пошто је он постао и краљ Норвешке, Биргер није могао да се врати на власт и умро је 31. маја 1321. године.
Породично стабло уреди
| 16. Bengt Snivil | ||||||||||||||||
| 8. Magnus Minniskiöld | ||||||||||||||||
| 4. Birger jarl | ||||||||||||||||
| 18. Sune Sik | ||||||||||||||||
| 9. Ingrid Ylva | ||||||||||||||||
| 2. Магнус III Ладулос | ||||||||||||||||
| 20. Canute I of Sweden | ||||||||||||||||
| 10. Ерик X Шведски | ||||||||||||||||
| 21. Cecilia Johansdotter of Sweden | ||||||||||||||||
| 5. Ingeborg Eriksdotter of Sweden | ||||||||||||||||
| 22. Валдемар I Дански | ||||||||||||||||
| 11. Richeza of Denmark | ||||||||||||||||
| 23. Sofia of Minsk | ||||||||||||||||
| 1. Биргер Магнусон | ||||||||||||||||
| 24. Adolf III, Count of Holstein | ||||||||||||||||
| 12. Adolf IV, Count of Holstein | ||||||||||||||||
| 25. Adelheid of Querfurt | ||||||||||||||||
| 6. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe | ||||||||||||||||
| 26. Hermann II, Lord of Lippe | ||||||||||||||||
| 13. Heilwig of Lippe | ||||||||||||||||
| 27. Oda of Tecklenburg | ||||||||||||||||
| 3. Hedwig of Holstein | ||||||||||||||||
| 28. Henry Borwin II, Lord of Mecklenburg | ||||||||||||||||
| 14. John I, Lord of Mecklenburg | ||||||||||||||||
| 29. Christine of Sweden | ||||||||||||||||
| 7. Elisabeth of Mecklenburg | ||||||||||||||||
| 30. Poppo VII, Count of Henneberg | ||||||||||||||||
| 15. Luitgard of Henneberg | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ а б в Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 322.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 220.
Литература уреди
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
