Битка код Санија

Битка код Санија (арапски: معركة الثني) водила се између муслиманске арапске војске и Сасанидског царства. Када је Халид ибн Валид прешао из Ајн ел Тамра у Думат Ел Џандал због помоћи Ијаду ибн Ганму, персијски двор је веровао да се Халид вратио у Арабију са великим делом своје војске, Персијци су одлучили да муслимане одбаце назад у пустињу и да поврате територије и углед који је царство изгубило. Персијци су одлучили да се више неће борити против Халида, али били су прилично спремни да се боре против муслимана без Халида ибн ел Валида. Халид ибн ел Валид прво их је победио у бици код Музајаха, а затим је напредовао према Санију.

Битка код Санија
Део Муслиманско освајање Персије
Mohammad adil rais-Khalid's conquest of Iraq.png
Део исламског освајања Персије и поход Халида ибн ел Валида
Време:новембар 633. год н.е
Место:Санија, Месопотамија , јужни Ирак
Исход: одлучујућа муслиманска тактичка победа
Сукобљене стране
Рашидунски калифат Сасанидско царство
Арапски хришћани
Команданти и вође
Халид ибн ел Валид Раби бин Буџаир
Јачина
15.000 људи 5.000-10.000 људи
Жртве и губици
минимални 5,000

ПозадинаУреди

До овог времена Бахман је организовао нову војску, коју су једним делом чинили преживели из битке код Улаиса, а другим делом чинили ветерани гарнизона из других делова царства, а делом и свежи регрути. Ова војска је сада била спремна за битку. Међутим, због свијух бројних и неискусних регрута, није имала исти квалитет као снаге које су се борила против муслимана јужно од Еуфрата. Бахман је одлучио да не пушта ову војску у борбу све док њене снаге не буду биле појачане великим снагама хришћанских Арапа, који су остале одани царству. Стога је покренуо преговоре са Арапима.

Хришћански Арапи су са се радо одазвали позиву и оберучке га прихватили о чему су известили нестрпљиви сасанидски двор. Осим пораза у бици код Ајн ел Тамра, разјарени Арапи са овог подручја такође су захтевали освету због убиства свог великог племенског вође, Ака ибн Кајс ибн Башира. Они су притом били забринути услед чега су желели да поврате своју земљу коју су им муслимани преотели,као и да ослободе своје другове који су пали у заробљеништво освајача. Велики број кланова почео је да се припрема за рат. Бахман је поделио персијске снаге на две теренске војске и послао их из Ктесифона. Једана се под Рузбехом преместила у Хусаид, а друга, под Зармахром, је прешла у Ханафис. У овом периоду те две војске налазиле су се у одвојеним областима ради лакшег кретања и управљања, али оне нису требале да напусте ове локације све док хришћански Арапи не буду били спремни за борбу. Бахман је планирао да сконцентрише целокупну царску војску како би сачекао муслимански напад или кренуо на југ како би се сукобио са муслиманима код Хире.

Али хришћански Арапи још нису били спремни. Формирали су две групе: прву, под вођством Хузаил бин Имрана,која се концентрисала код Музајаха; другу, под заповедништвом Рабиа бин Буџаира,која се окупила на два места која су се налазила у непосредној близини једно другом - Санија и Зумаила. Ове две групе, би се кад буду спремне, придружиле Персијаницима и формирале једну велику, моћну војску. То је ситуација која је дочекала Халида по доласку у Хиру из Думат Ел Џандала негде за време четврте недеље у септембру 633. године. Ситуација је могла попримити опасне размере, али само у случају када би се четири царске војске успеле ујединити и предузети офанзивне акције против Хире.

Халид је одлучио да крене у борбу и уништи сваку царску војску понаособ. Имајући на уму ову стратегију, он је поделио муслимански гарнизон из Хире на два корпуса, од којих је један ставио под заповедништво Ел Каке ибн Амр ат Тамимија, а другу под Абу Лаилуом. Халид их је обојицу послао у Ајн ел Тамр, где ће им се он нешто касније придружити, након што се буду одмориле трупе које су ратовале код Думат Ел Џандала.

Неколико дана касније цела муслиманска војска била је сконцентрисана у Ајн ел Тамру, осим малог гарнизона остављеног под Ијад ибн Ганмом који је имао задатак да се брине о Хири. Војка је сада била организована у три корпуса од по око 5.000 људи, од којих је један део био чуван у резерви. Халид је послао Ел Каку ибн Амр ат Тамимија у Хусаиду и Абу Лаилу у Ханафис са наредбама за уништење персијских снаге на тим положајима. Халид је имао намеру да крене у брзу и истовремену борбу са обе персијске војске, тако да ни једна не може побећи, док би друга била разбијена на комаде. Али су изгледи за овако нешто били врло мали; јер је марш до Ханафиса био дужи него до Хусаида, а Абу Лаила није успео да премести своје снаге довољном брзо чиме би надокнадио ову разлику. У међувремену, Халид је остао са својим резервним корпусом у Ајн ел Тамру како би се заштитио од било каквог офанзивног покрета из Санијиа и Зумаила у правцу према Хири. Кака је поразио персијску војску код Хусаида, а преостала војска се повукла у Ханафис. Када је заповедник војске у Ханафису чуо за победу Муслимана код Хусаида; повукао је своје снаге у Музајах и придружио се хришћанским Арапима, где их је касније победио Халид ибн ел Валид у бици код Музајаха.

Халидов маневарУреди

Преостали циљеви били су Музајах и Санија и Зумиал, Халид ибн ел Валид је одабрао Музајах. Други циљ је био мањег значаја и њиме је могао да се позабави касније, јер је до тог монента Халидовим шпијунима пошло за руком да утврде тачне локације царског логора код Музајаха. Да би се изборио са тим подухватом, осмислио је маневар који се, ретко примењиван у историји,иначе један од најтежих за контролу и координацију – који је обухватио истовремено умеравање напада из три правца на исту тачку усред ноћи.

БиткаУреди

Халид је одлучио да понови маневар из битке код Музајаха. Његова војска деловала би у три корпуса као и до сада. Од Музајаха, корпус је марширао засебним маршутама и затим се заједничким силама усредсредио за напад на Санију у унапред одређеној ноћи и времну. Халид је напредовао на директном правцу из Музајаха, док се други корпус широко кретао по боковима. У одређеној ноћи и у договорено време - у другој недељи новембра 633. (прва недеља Рамазана, 12 хиџри) - три корпуса су се устремила на арапски логор у Санију. Овог пута је још мање Арапа преживјело покољ. Међутим, жене и деца и многи младићи су поштеђени и заточени. Арапски заповедник Раби'ин бин Буџаир је убијен.

ПоследицеУреди

Након битке код Санија, Халид ибн Валид је напао арапске снаге код Зумаила и уништио их, након чега се персијска моћ у Ираку коначно завршила.

Онлајн извориУреди

РеференцеУреди

  • A.I. Akram, The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns, Nat. Publishing. House, Rawalpindi (1970) ISBN 0-7101-0104-X.