Битка у заливу Кула

Битка у заливу Кула (енгл. Battle of Kula Gulf), вођена 6. јула 1943. између америчких и јапанских снага, била је америчка поморска победа током битке за Соломонова острва на пацифичком фронту Другог светског рата.

Позадина

По паду Гвадалканала почетком 1943, Јапанци су ојачали одбрану централних Соломонових острва да би се супротставили савезничкој противофанзиви. На Нову Џорџију, Коломбангару и друга острва пребацивали су стога трупе и материјал, ноћу, разарачима. Тако је јапански састав од две транспортне групе (3 односно 4 разарача) и групе за подршку (3 разарача) испловио 5. јула увече из Буина на Бугенвилу за упориште Вила на Коломбангари. Дан раније амерички здружени одред (3 лаке крстарице и 4 разарача) којим је командовао адмирал Валден Ејнзверт (енгл. Walden Ainsworth) подржавао је властите трупе искрцане на Новој Џорџији 2. јула, а затим кренуо у базу Тулаги. Обавештен 5. јула после подне о покретима противника, Ејнзверт је окренуо на запад ка заливу Кула у Соломоновом мору (између острва Нове Џорџије и Коломбангаре), куда је пролазила јапанска рута за упоришта на Коломбангари. До поноћи истог дана његови родови су избили у висину северозападног рта Нове Џорџије и пошто радари нису открили нису открили противника, продужили су у противавионском строју у западном правцу. У то време Теруо Акијама (енгл. Teruo Akiyama) се приближавао заливу Кула с југа. у 0 часова и 26 минута упутио је 6. јула прву транспортну групу дуж југоисточне обале Коломбангаре ка Вили, а са 7 преосталих разарача продужио у источном правцу. Пошто је у 1 час и 43 минута и другу транспортну групу под командом капетана бојног брода Катсумори Јамашире (енгл. Katsumori Yamashiro) упутио ка сидришту Виле, продужио је у строју колоне са 3 разарача (група за подршку) на север.

Битка

У то време амерички састав се престројавао у колону са по 2 разарача на челу и зачељу, пошто су у 1 час и 40 минута радари открили противника на одстојању од 22.500 м. Амерички бродови отворили су у 1 час и 57 минута артиљеријску ватру са одстојања од 6.200 м. Првим плотуном потопљен је јапански челни разарач Низуки (енгл. Niizuki). Преостала два јапанска разарача одговорили су на артиљеријску ватру торпедним нападом, а потом су се, лакше оштећени, под заштитом димне завесе повукли према северозападу да поново ступе у акцију пошто напуне торпедне цеви. Погођена са 3 торпеда због закаснелог окрета, америчка крстарица Хелена је потопљена.

Док су јапански разарачи из групе за подршку привремено напуштали бојиште, Јамаширова транспортна група од 4 разарача улазила је у битку према претходно добијеном наређењу. Американци су је открили на одстојању од око 11.500 м. Остваривши погодним маневром крижање Т, чиме су 3 од 4 јапанска разарача онемогућена да одговоре на ватру, прринудили су првим плотунима противника на повлачење према Вили, при чему су два разарача лакше оштећена. При покушају да уплови у пристаниште један разарач се насукао, па су га сутрадан уништили амерички авиони.

Пошто је отерао Јамаширову групу, Ејнзверт је поново кренуо на запад. Не наишавши на противника, окренуо је после 3 часа у противкурс за Тулаги, оставивши два разарача ради спасавања преживелих са потопљене крстарице. Пошто нису открили противника, јапански разарачи подршке повукли су се према Буину, у ком правцу су кренули и остали јапански разарачи пошто су искрцали трупе и материјал у Вили. При том је дошло до краћег сукоба два јапанска са два америчка разарача, који су спречили Јапанце у спасавању преживелих са Низукија.

Литература

• Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 754-755