Богородица плаћеника
Богородица плаћеника (шп. La virgen de los sicarios) роман је колумбијског аутора Фернанда Ваљеха (шп. Fernando Vallejo Rendón) који се сматра звездом у успону међу латиноамеричким писцима. Роман је написан 1994. године.
| Богородица плаћеника | |
|---|---|
 Корице романа из 2005. године | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | La virgen de los sicarios |
| Аутор | Фернандо Ваљехо |
| Земља |  Колумбија |
| Језик | шпански |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | роман |
| Тема | нарколитература |
| Превод | |
| Преводилац | Љиљана Поповић Анђић |
| Датум издавања | 1994. година |
О роману уреди
Радња романа представљена је кроз реалистичну слику Медељина који је други град по величини и Колумбији. Медељин се осамдесетих година 20. века прочуо по наркокартелима који су практично завладали земљом. У то време насиља и безвлашћа, формирала се посебна врста малолетних плаћених убица (шп. los sicarios). То су прилично бездушна, неука деца која убијају за шаку нарко-долара. Њима је такав начин живота најлакши излаз из крајње беде у коју су потонули милиони Колумбијаца. За Ваљеха је то кулминација пропасти и моралног расоада Колумбије. [1][2]
Стил писања уреди
Роман је написан у специфичном облику прозе, који је обично назван аутофикција. Због коришћења таквих поступака чини се да је реч о аутобиографској прози, а приповедач преузима глас који се приписује самом аутору дела.[2] Ваљехов приповедач не штеди ни државу, ни цркву, приказује друштвено лицемерје на улицама Медељина.[1]
Ликови уреди
- Безимени
- Алексис
- Вилмар
Цитат из романа уреди
| „ | За мртве које је Алексис носио на савести (ако је имао) кад смо се упознали, ја нисам крив. Ни за мртве овог дечка, његове сопствене такође. Нека их са својим мртвима, а за оне које делимо ви сте сведоци. Рекао сам Вилмару да, по мом мишљењу, више није имало смисла остати у Медељину, да овај град више не вреди, да одемо. Куда, пита. Било куда. Свет се не завршава овде, врло је велики.[1] | ” |
Референце уреди
Литература уреди
- Ваљехо, Фернандо (2005). Богородица плаћеника. Београд: Народна књига. стр. 139—145.
- Buschmann, Albrecht (2009). „Entre autoficción y narcoficción: La violencia de "La Virgen de los sicarios" (1994) de Fernando Vallejo”. Iberoamericana (2001-). 9 (35): 137—143. JSTOR 41676908.
- Fernández l'Hoeste, Héctor D. (2000). „La Virgen de los Sicarios o las visiones dantescas de Fernando Vallejo”. Hispania. 83 (4): 757—767. JSTOR 346446. doi:10.2307/346446.
- Delgado, José Manuel Camacho (2006). „El narcotremendismo literario de Fernando Vallejo. La religión de la violencia en la virgen de los sicarios”. Revista de Crítica Literaria Latinoamericana. 32 (63/64): 227—248. JSTOR 25070333. doi:10.2307/25070333.
- Gewecke, Frauke (2010). „Reviewed work: Literature, Testimony and Cinema in Contemporary Colombian Culture. Spectres of la Violencia. (Serie A: Monografías, 269), Rory O'Bryen”. Iberoamericana (2001-). 10 (39): 318—320. JSTOR 41677198.