Бодхисена (тамилски: போதிஸேன; кинески и јапански : 菩提 僊 那; 704–760) је био индијски будистички учењак и монах познат по путовањима у Јапан и оснивању школе Кегон, хуајанске школе кинеског будизма

Његов боравак је забележен у званичним историјским записима под називом Шоку Нихонги, где је називан Бодај-Сена.

Ране годинеУреди

Бодхисена је рођен у Мадурају око 704 године. Мистичну инспирацију је добио од Манђусрија Бодисатве. У почетку је отишао у Кину, чувши да би могао да се сусретне са инкарнацијом Манђусрија на планини Вутај. Међутим, када је стигао до планине, речено му је да се инкарнација налази у Јапану. Такође се упознао са десетим јапанским амбасадором у Кини Тађихи но Мабито Хиронаријем.[1] Упознао је и јапанског монаха Рикјоа.

Путовање у ЈапанУреди

На позив цара Шому, посетио је Јапан како би проширио употребу тамилског и успоставио хуајански будизам у земљи. Путовао је са јапанском делегацијом Тађихи но Хиронари,[2] преко Камбоџе и Чампе у Вијетнаму.

На истом броду биле су и друге важне историјске личности.

Међу сапутницима су били и Генбо и Киби но Макиби. Генбо је био монах и враћао се из Кине са преко 5000 фасцикала који су чинили кинески будистички канон. Киби је са собом донео знања о везењу везова, свирању лире и игру Го.

Живот у ЈапануУреди

Дружина је стигла у Наниву (Осака) августа 736. године и дочекао их је монах Гјоки.[3]

Према бројним изворима, Гјоки и Бодисена су се препознали из прошлог живота. Према Шуи Вакашу, Гјоки је изјавио да су били заједно на Врху Лешинара када је Буда проповедао Лотус Сутру. Бодисена, назван у Јапану „Барамон Сођо“ (брамански свештеник), такође говори о томе да су заједно били у Капилавастуу. Такође је препознао Гјокија као реинкарнацију бодисатве Мањусрија којег је тражио. Њихов разговор је забележен на следећи начин:[4]

Гјоки:

На Светој Гори,
У присуству Сакје,
Себе доследан
Истина у коју смо се заклели није пропала:
Поново сам се срео с тобом!

Барамон Сојо одговара:

Завет који смо положили
Заједно у Капилавасту
Уродио је плодом:
Јер лице Мањусрија
Данас сам поново видео! [5]

Гјоки је водио Бодисену до Наре и представио га цару. Према њему су поступали са великом чашћу и сместио га је у храму званом Даианђи, где је основао кегонски будизам и такође учио тамилски.

Године 752. цар Шому га је замолио да одржи церемонију отварања ока за џиновску бронзану статуу Буде Ваирокане саграђену у Тодаиђију. Дошен је такође играо значајну улогу. Сликање очију урадио је Бодисена.

Бодисена је боравио у Даианђи (大安寺) у Хеиђокјо до краја свог живота. Умро је 25. фебруара 760. у храму Даианђи, а сахрањен је на планини Риоуђусен (霊鷲山), поштујући његову жељу.

 
Храм Тодаиђи, Нара, Јапан

НаслеђеУреди

Јапански традиционални дворски плес и музика још увек садрже неке од облика изражавања које је Бодисена увео у јапанску културу.[6]

Каже се да је четрдесет седам знакова јапанског писма настало по узору на тамилску абецеду, а израдио их је јапански будиста Кобо Даиши (774—835.). Распоред јапанског слога заснован на тамилском систему такође се приписује утицају Бодисене у Јапану, који ће се, према Рири Накајами, „наставити све док јапански језик буде постојао“.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ambassadors from the islands of immortals: China-Japan relations in the Han-Tang period by Zhenping Wang, page 167
  2. ^ Music from the Tang Court By Laurence Picken, Laurence Ernest Rowland Picken, R. F. Wolpert, page 31
  3. ^ Japanese Buddhism By Charles Eliot, page 225
  4. ^ A Waka Anthology Volume Two: Grasses of Remembrance
  5. ^ Buddhist hagiography in early Japan: images of compassion in the Gyōki tradition By Jonathan Morris Augustine, page 108
  6. ^ а б Cultural Contacts between BIMSTEC Countries and Japan: An Historical Survey by Sanjukta Das Gupta, CSIRD Discussion Paper: 7/2005, November 2005, (pages 5-6)