Болница Сан Перин

Болница Сан Перин(фр. Hôpital Sainte-Périne - Rossini - Chardon-Lagache) једна је од многобројних јавних здравствених установа Париза, специјализована за геријатрију, у систему Assistance publique - Hôpitaux de Paris.[1] Основана је 10 новембра 1807. године. Партнер је високошколске установе Université de Versailles-Saint-Quentin-en-Yvelines.[2]

Болница Ротшилд
Локација
Координате: 48° 50′ 41″ N 2° 16′ 01″ E / 48.84472° С; 2.26694° И / 48.84472; 2.26694
МестоПариз
(11, rue Chardon-Lagache)
Држава Француска
Организација
Здравствени системAssistance publique - Hôpitaux de Paris.
Финансирањедржавна болница
Афилацијске установеUniversité de Versailles-Saint-Quentin-en-Yvelines
Здравствене услуге
СертификатиISO 9001.
Хитна помоћДа
ХелидромДа
Број кревета598

Назив

уреди

Болница је добила назив Сан Перин по светици која је живела у раним данима хришћанства. „Перина” је заправо искривљено њено право име које је било Петронила. Аурелиа Петронила (Aurelia Petronilla), мученица , штићеница и следбеница Светог Петра, а по неким изворима и његова кћи која је живела у 1. веку.

 
Света Аурелиа Петронила (погрешно називана Перина) чије име носи болница

По једном предању она је била у роди са светом Домицилом, и јако вољена кћи Светог Петра коју је према том предању Свети Петар излечио од одузетости.[3]

По другом предању она је наводно била дама из високог римског друштва које је припадало породици флавијских царева.[4]

Према причама и легендама, била је врло згодна жена коју је, римски патрициј Флацо желео да ожени. Она га је замолила да три дана размисли о одлуци и он јој је удовољио. Три дана се молила Богу и Исусу за помоћ, и на крају одбила предлог за просидбу, што је разљутило Флака. Прво је дао да је наредио да је муче и коначно погубе. Њени остаци су прво били смештени у римским катакомбама, да би у 9. веку њени земни остаци били пренети у базилику Светог Петра.[3]

Положај

уреди

Болница Сан Перин се налази на адреси 11, rue Chardon-Lagache, недалеко од станице Chardon-Lagache, у 16. арондисману Париза.

Историја

уреди

Основана је након Француске револуције 1. новембра 1807. године на адреси Rue de Chaillot у некадашњем самостану Kloster Sainte-Périne (познатом и као Notre-Dame de la Paix) као установа у приватном власништву, након што је овај самостан прешао у национално власништво.

Предуслови:
Пошто су ресурси од 6.000 фунти за заједницу од 40 до 45 монахиња самостана Kloster Sainte-Périne тешко покривали све потребе за нормалан живот у самостану, његово постојање је било угрожено пре 1789. године. Ова верска кућа је укинута је 1790. године, а њена имовина је национализована и продата 30. јануара 1797. године

Захваљујући заштитиничкој улози царице Kaiserin Joséphine национализовани објекти бившег самостана Kloster Sainte-Périne претворени су у установе за старије особе или немоћне оба пола, које су трошкове боравка плаћали пензијом или сопственим капиталом. Касније је установа трансформисана у институцију која је пружала уточиште сиромашним старијим људима, мушкарцима и женама, посебно бившим државним службеницима и удовицама запослених.

Године 1807. болница је припојена париским општинским институцијама. Објекат је имао 172 кревета 1810. и 182 кревета 1849. године.

Током 1860. године, због радова на изградњи пута ка авенији Joséphine. болница је пресељена на нову (привремену) локацију у бившу вилу у близини Версајске авеније. Тек 1865. године пресељена је на планирану локацију на адреси Rue Chardon-Lagache, на којој је болница имала већи комфор и број кревета, који је стално растао. Број кревета је био 287 у 1890. години, 298 у 1948. години и коначно 325 у 1960. години.

Као институција специјализована за геронтологију болница је интегрисана у групу универзитетских болница у саставу Универзитета Paris Ile-de-France Ouest.[2]

Организација

уреди

Болнички комплекс Сан Перине састоји се од три целине:

  • Hôpital Sainte-Périne — на адреси 11 rue Chardon-Lagache,
  • Fondation Rossini — на адреси 35 rue Mirabeau,
  • Hôpital Chardon-Lagache — на раскрсници улица Chardon-Lagache et Wilhem, и трга Église-d'Auteuil.

Јединице „Дебиси“ и „Шопен“ налазе се на адреси 11, rue Chardon-Lagache.

Мртвачница болнице се налази на адреси 45, de la rue Mirabeau.

Презентација установе

уреди

Болница је заправо специјализована установа за негу пацијената са патологијама везаним за старост, од акутне геријатрије и дневне хоспитализације до дуготрајне неге.[5]

У оквиру геронтолошког центара налази се:[5]

Амбулантно одељење, за консултације које укључују

  • консултације о памћењу (означене АРС-ом) чији је циљ дијагностиковање и преузимање одговорности за патолошке поремећаје памћења (консултације које спроводе геријатри и неуролог чија је активност у основи посвећена овом аспекту),
  • специјалне консултације као што су дерматологија, ендокринологија, моторичка рехабилитација, ОРЛ и офталмологија, као и консултације о акупунктури.

Две дневне болнице, за:

  • дијагнозу,
  • лечење когнитивно-бихевиоралних поремећаја.

Болница је отворена не само за град Париз, већ и за целу Француску, јер нуди мултидисциплинарне амбулантне консултације и оверене консултације о меморији.

У болници ради више од 1.340 професионалаца.[5]

Извори

уреди
  1. ^ „Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP). Qui sommes-nous ?”. Archives AP-HP (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2021. 
  2. ^ а б „UFR Simone Veil - santé”. UVSQ (на језику: француски). Приступљено 12. 1. 2021. 
  3. ^ а б „Sveta Petronila - 31. svibanj У: Župa svetog Nikole biskupa - Jastrebarsko - Svetac dana”. zupajastrebarsko.hr. Приступљено 12. 1. 2021. 
  4. ^ „Qui était Sainte-Périne ? У: Présentation de l’hôpital Sainte-Périne”. Hôpital Sainte Périne (на језику: француски). 18. 4. 2016. Приступљено 12. 1. 2021. 
  5. ^ а б в „Centre de Gérontologie - Hôpital Sainte-Périne - AP-HP, Hôpital public à Paris”. Doctolib (на језику: француски). Приступљено 12. 1. 2021. 

Литература

уреди
  • Félix et Louis Lazare, Dictionnaire administratif et historique des rues de Paris et de ses monuments [archive], Paris, Imprimerie de Vinchon, 1844-1849, p. 116
  • Félix de Rochegude, Promenades dans toutes les rues de Paris. VIIIe arrondissement, Paris, Hachette, 1910, p. 87
  • Françoise Campagne et Annie Flandreau, Le 16e Chaillot Passy Auteuil, Délégation artistique à la Ville de Paris, 1991, p. 75

Спољашње везе

уреди