Бон (грчки: Βῶνος; умро 627. године) је био византијски државник и војсковођа, учесник Византијско-персијског рата. Заједно са патријархом Сергијем водио је одбрану Цариграда током аварско-персијске опсаде 626. године.

Биографија уреди

Готово ништа се не зна о Боновом пореклу и приватном животу. Могуће је да је са Ираклијем допловио из Египта како би учествовао у свргавању цара Фоке (610). Имао је незаконитог сина Јована, који је као талац послат Аварима 622. године[1]. Бон је познат по одбрани Цариграда из 626. године. Опсаду је предузела удружена војска Персијанаца, Авара и Словена. Патриције Бон је лукавством поразио словенску флоту. Словени су од Авара добили задатак да, чим угледају запаљене бакље на спољашњем бедему Блахерна, упадну са моноксилима да би поплашили непријатеља и тиме омогућили Аварима да уђу у град. Сазнавши за план, Бон је спремио дријере и тријере и сам дао знак Словенима. Словени су упали у замку и у поморској бици са византијском флотом су доживели велики пораз што је допринело да се опсада заврши неуспехом[2]. Убрзо након опсаде Бон је умро (крајем маја 627. године). Сахрањен је у манастиру Светог Јована Крститеља[3].

Референце уреди

  1. ^ Martindale 1992, стр. 242.
  2. ^ Византијски извори, том 1. стр. 240.
  3. ^ Kaegi 2003, стр. 149.

Извори уреди